Рамон Сампедро, пуно име Рамон Сампедро Камеан (; Пуерто дел Сол, 5. јануар 1943 - 12. јануар 1998) био је галисијски морнар и аутор две књиге. Након несреће остао је парализован и тридесет година је тражио право на добровољно одузимање живота. Он је био први грађанин Шпаније који је бранио ово право на суду.

Биографија

Инвалидност 400п|мини|Фурнас, Пуерто дел Сол Рамон Сампедро је рођен у рибарском граду на северу Шпаније. Са 19 година приступио је трговачком броду, где је радио као механичар, у жељи да види цео свет, па се једном нашалио и рекао како је то једини начин да путује бесплатно. Са само 25 година, Рамон Сампедро доживео је несрећу у близини свог дома. Не приметивши да је осека, скочио је у мутну воду и ударио главом о дно. Сломио је кичму и остао парализован од врата надоле (Квадриплегија - одузетост горњих и доњих екстремитета). Доктори су прогнозирали да ће живети најдуже три до четири године.

Међутим, Рамон је живео скоро 30 година, окружен породицом, прикован за кревет, у кући на фарми у близини обале где се догодила несрећа. Иако је био непокретан, то га није спречавало да чита, па чак и да пише. Писао је држећи оловку у устима. Породица му је пружала сву љубав и бринула се о њему. Водио је разне телефонске разговоре и многи су га посећивали. Био је захвалан на томе, међутим, за њега то није било довољно да би заволео живот. Осећао се као заробљеник у сопственом телу и желео је да изврши самоубиство, али у његовом стању то је било немогуће. Зато је затражио помоћ, али се нико није усудио да му помогне да себи одузме живот, па је почео да се бори за право на смрт. Био је први Шпанац који је јавно затражио еутаназију.

Борба за право на еутаназију Рамон је сматран за одличног психолога и био је јако одлучан у намери да оконча свој живот, тако да нико није успео да га одговори од тога. Убрзо је почео да води битку против државе, али се судије никако нису слагале са њим. Еутаназија није била дозвољена у Шпанији и било какво асистирање у самоубиству кажњавано је затвором од 6 до 10 година. Његови списи били су упечатљив захтев за слободу од бола. Бранио је своје право и желео је да контролише свој живот, али сваки покушај да се избори за право на суду, био је неуспео. Говорио је да свако има право на смрт. Подршку му је пружало удружење „Право на достојну смрт“ ().

Апсурдно је направити од човека роба „медицинске етике, свештеничког морала, или застрашујуће и претеће заштите свемогућег државног оца.“

Смрт Око три месеца пре своје смрти, отишао је у град Боиро у један стан и тамо је уз подршку и помоћ пријатељице Рамоне Манеиро () прочитао своју вољу:

Затим је попио воду са калијум – цијанидом. Будући да није било никаквих доказа, никог нису могли да ухапсе. Његова пријатељица Манеиро одведена је у полицију, где је провела два дана. Пуштена је због недостатка доказа и случај је затворен. Његова смрт узбуркала је шпанску јавност и привукла пажњу других земаља. На сахрани, која је одржана у његовом родном граду, присуствовао је велики број људи. Међутим, одлуком породице није извршена Рамонова последња жеља, да буде кремиран, а пепео расут у море са литице где је направио свој последњи скок.

Дела Написао је две књиге:

-{Cartas desde el infierno}- (Писма из пакла). Изашла 1996. године. Његова прва књига која има више издања. Године 2005. продато је више од 100.000 примерака. Књига садржи писма Рамона Сампедра и различитих људи. Објављивање Писама покренуло је јавну дебату о еутаназији. -{Cuando yo caiga}- (Када паднем). Изашла 1998. године. Посмртна збирка поезије на галисијском језику која је касније преведена и на шпански (кастиљански), са предговором чувеног шпанског писца Мануела Риваса (Manuel Rivas), пријатеља Рамона.

Књиге које су написане о Рамону:

-{Florencio Martínez Aguinagalde, Confieso mi cobardía: alegato íntimo en favor de Ramón Sampedro}-, (Флоренсио Мартинес Агинагалде, Признајем свој кукавичлук: говор у одбрану Рамона Сампедра), Билбао 2005. -{Ramona Maneiro, Querido Ramón: Un Testimonio de Amor}- (Рамона Манеиро, Драги Рамон: Доказ љубави) Мадрид. Рамона Манеиро прича о својој љубави према Рамону и како је дошла до одлуке да му помогне да побегне од живота, кроз шта је она прошла после његове смрти, и зашто је седам година касније одлучила све да каже. "-{Espero que Ramón, esté donde esté, me guíe en este relato. Es mío y es suyo: es el hijo que no pudimos tener}-."

„Надам се да ће ме Рамон, где год био, водити кроз ову причу. Она је моја и његова: то је дете које нисмо могли да имамо.“

Живот је море Живот је море (Mar adentro) је шпански филм који говори о животу Рамона Сампедра. Снимљен је 2004. године. Режирао га је Алехандро Аменабар (). Главну улогу тумачи Хавијер Бардем (), а са њим игра и глумица Белен Руеда (). Спада у 10 најгледанијих и најнаграђиванијих хиспанских филмова. На фестивалу Гоја освојио је 14 Награда Гоја, и због тога представља најнаграђиванији шпански филм.

„Море му је дало живот, море му га је и узело!“

Референце

Спољашње везе

Cartas desde el infierno Cuando yo caiga Suicide Tape on TV Inflames the Issue in Spain, The New York Times Maneiro insiste en que dio el cianuro a Sampedro por amor mientras su familia la llama «asesina», El País Un plan de años, El País Ramón Sampedro sigue en casa, El País Ni caliente ni demasiado frío, La Opinión A Coruña Los errores sutiles del caso Ramón Sampedro Homenaje a Ramón Sampedro Борбом за еутаназију у трци за Оскара Consideraciones bioéticas en torno al caso de Ramón Sampedro

Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 1998.