Јерменија (), званично Република Јерменија (), континентална је планинска држава у региону Закавказја. Смештена је на раскрсници путева југозападне Азије и источне Европе — између Турске на западу, Грузије на северу, Ирана на југу и Азербејџана на истоку.
Јерменија је држава са богатим и древним културно-историјским наслеђем. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године.Encyclopaedia Britannica: Armenian Apostolic Church; Armenia became the first country to adopt Christianity about 300 ce, when St. Gregory the Illuminator converted the Arsacid king Tiridates III.Encyclopaedia Britannica: Saint Gregory the Illuminator; He returned to Armenia in the midst of a Christian persecution pressed by King Tiridates III (who was a zealot for the regional idols) and was imprisoned in a burial pit. After being rescued, Gregory reputedly converted the king about 300, and Tiridates then became the first monarch in history to impose Christianity on his people. He did so about 20 years before Constantine I.Большая советская энциклопедия: Аршакиды армянские; При Тиридате III Великом [287—332] христианство стало около 301 государственной религией в Армении.„Покрштавање Јерменије је по свој прилици најважнији корак у историји исте. То ју је знатно удаљило од њене иранске прошлости, утиснувши јој за векове ону суштинску црту, подједнако јасну како за домаће становништво, тако и за оно изван њених граница, које је готово истовремено видело у њој прву државу која је прихватила хришћанство.“ () Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве, Устав уважава историјску важност Јерменске апостолске цркве као националне цркве Јермена.
Некадашња чланица Совјетског Савеза данас је чланица преко 40 међународних организација, укључујући Уједињене нације, Савет Европе, Заједницу независних држава, Организацију Уговора о колективној безбедности, Светску трговинску организацију, Азијску развојну банку, Организацију црноморске економске сарадње, Франкофоније, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир. Јерменија је од 2. јануара 2015. члан Евроазијске економске уније и земља посматрач у Покрету несврстаних.
Етимологија Јерменско изворно име за државу је Хајк (), а у средњем веку том термину је додат ирански суфикс за земљу стан чиме је формиран данашњи јерменски назив Հայաստան — Хајастан. Термин Хајк се традиционално веже за легендарног јерменског војсковођу Хајка () који је по легенди био Нојев пра-пра унук — Тогармахов син, који је пак био син Гомера, а овај пак син Нојевог сина Јафета. Када је имао 130 година Хајк је отишао у Вавилон да гради Вавилонску кулу. Вавилонски краљ Нимрод је захтевао од Хајка да остане у Вавилону, али је Хајк чезнуо за својом домовином под Араратом па је кришом побегао. Зато је Нимрод са својом војском кренуо за њим и сустигао га код језера Ван, али је Хајк успео да убије Нимрода стрелом са три пера што се по легенди десило 2492. п. н. е. и да се врати у своју домовину где је и основао прву јерменску државу у региону Арарата.
Термин Јерменија први пут се спомиње у староперсијским Бехистунским натписима из 515. п. н. е., као Армина. Хекатеј Милетски је писао о Јерменији као о Αρμενια." (The Armenians border on the Chalybes to the south)". Ксенофонт је био први који је детаљније описивао јерменска села и народ. Он је писао како је језик којим говори тај народ веома сличан персијском.
На српском је назив Јерменија преузет од турског Ерменија-Ermenistan, те се зато разликује од изворног назива Арменија (лат. Armenia) чији се облици користе у другим европским језицима, иако и сам турски назив па тиме и српски потичу од тог корена.
Географија мини|Топографска карта Јерменије
Положај Јерменија је континентална држава смештена у региону Закавказја. Иако се са географске тачке гледишта налази у Азији, често се из културно-историјских разлога сматра делом Европе. Правцем запад—исток протеже се између 43° 30‘ и 46° 00‘ источне географске дужине.-{The Government of the Republic of Armenia: Geography}- Најзападнија тачка Јерменије налази се на тромеђи са Турском и Грузијом, а најисточнија тачка налази се на граници са Азербејџаном источно од града Капана. Правцем север—југ Јерменија је смештена између 41° 20' и 38° 50‘ северне географске ширине. Најсевернија тачка налази се на тромеђи са Грузијом и Азербејџаном, а најјужнија на граници са Ираном. Удаљеност између крајњих тачака правцем север—југ износи 360 -{km}-, а правцем запад—исток 200 -{km}-.-{Marzes of the Republic of Armenia in Figures, 2002—2006: Geographical Charateristic of the Republic of Armenia}-
На северу се граничи са Грузијом, а на истоку са Азербејџаном. На југу дели најкраћу међународну границу са Ираном као и са азербејџанском ексклавом Нахчиваном, док се на западу граничи са Турском. Под термином Јерменија поред Републике Јерменије подразумевају се и неке историјске јерменске територије које се данас налазе у саставу суседних држава: Арцах, долину реке Аракс и подручје око језера Ван у Турској.
Геологија Највећи део територије Јерменије састоји се од вулканских и седиментних стена кенозојске и квартарне старости, односно стена палеогенске, неогенске и плеистоценске старости.-{Ministry of Nature of Protection of Republic of Armenia, Geological Agency: Geological Map of Republic of Armenia}- -{Geological Map}- , приступљено дана 5. августа 2011. године. Стене миоценске и плиоценске старости захватају простор између границе са Турском на западу, од долине реке Аракс, па све до језера Севан на истоку, и границе са Азербејџаном. Северне и североисточне делове земље покривају палеогене и јурске стене, са мањим деловима кредне старости у подручју Малог Кавказа. На југу и југозападу такође су заступљени јурски и палеогени седименти, али са моћним гранитним наслагама.
Скорашња вулканска активност довела је до стварања великих вулканских формација и висоравни које се састоје од низова нижих и виших планинских масива. Као резултат тектонске активности формирана су и бројна тектонска језера од којих је највеће језеро Севан.-{The Ministry of Nature Protection: First National Report to The Convention on Biological Diversity incorporating A Country Study on the Biodiversity of Armenia, Yerevan,}- 1999
Рељеф мини|лево|Гегамске планине Република Јерменија захвата површину од 29.743 -{km²}- у североисточним деловима Јерменске висоравни. Конкретно, територија Јерменије обухвата 10% Јерменске висоравни, која се постепено спушта ка југозападу, односно ка долини реке Аракса и граници са Турском, а са севера је окружује Мали Кавказ. Рељеф је углавном планински, испресецан брзим и водом богатим водотоцима и ретким шумама. Планински ланци заузимају око 14.000 -{km²}- односно 47% површине земље, а висоравни 11.000 -{km²}- или више од 33% јерменске територије. Због тога се 76,5% површине Јерменије налази на надморској висини између 1.000 и 2.500 -{m}-, док просечна висина износи 1.850 -{m}-. Са висоравни се уздижу ниже планине и угашени вулкани, међу којима се налази и највиша планина Јерменије — Арагац висока 4,095 -{m}-. Најнижа тачка Јерменије налази се на висини од 390 -{m}- у долини реке Аракс на југу, а на нешто вишој надморској висини — 430 -{m}-, налази се долина реке Дебед на северу земље.
Клима
На простору Јерменије може се издвојити шест климатских зона, што је последица географског положаја и надморске висине на којој се налази.-{tarefer.ru: Реферат География Армения}- Вредности температуре ваздуха највише зависе од надморске висине. Високи планински ланци спречавају продор маритимних утицаја са Средоземног и Црног мора, стварајући велике сезонске варијације у температури. На Јерменској висоравни просечна температура ваздуха у току зиме износи око 0 °C, а просечна летња прелази 25 °C. Годишње у просеку падне између 250 -{mm}- падавина у најнижим пределима земље и 800 -{mm}- на планинским врховима.-{Армянское Бюро путешествий: Климат в Армении}-
Упркос чињеници да се Јерменија налази на суптропским ширинама, суптропска клима је заступљена само на крајњем југу земље, тачније у околини града Мегрија, где се производи карактеристично јужно воће — лимун, наранџе, маслине итд. У остатку земље клима варира од планинске до континенталне са врућим летима и хладним зимама. Тако у долинама средња јануарска температура износи −5 °C, а јулска 25 °C, док у планинама износи −6 °C, односно 20 °C. Најмања количина падавина је у Араратској долини — 200—250 -{mm}- годишње. Са порастом надморске висине расте и количина падавина, па у побрђу падне 500 -{mm}-, а у планинама 700—900 -{mm}-. Релативно велика количина падавина забележена је у марзу Лори који је захваљујући тако влажној клими прекривен густим шумама.
Воде
мини|Река Арпа Већина Јерменије, 21.900 -{km²}-, налази се у сливу Аракса и његове највеће притоке Храздана, који је уједно и отока језера Севан. Аракс је уједно и гранична река према Турској и Ирану. Реке воду добивају топљењем снега, кроз падавине или из подземних вода. Због топљења снега и интензивних киша у пролеће честе су поплаве. Просечна густина речне мреже износи 0,4 -{km/km²}-. Долине река Дебед и Агстев које се са севера пробијају кроз уске кањоне су уједно и главни саобраћајни правци на северу земље.
Највеће језеро је Севан, смештено у источном делу Јерменске висоравни у истоименој котлини између планинских ланаца Гегама, Вардена, Севана и Арегунија. Налази се на 1.916 -{m}- надморске висине и представља једно од највећих планинских тектонских језера на свету. Садржи 80% свих водних резерви Јерменије и има врло велику економску важност, јер се од 1933. године његове воде користе за наводњавање и производњу електричне енергије. Осим Севана у Јерменији се налази и низ мањих језера, као и вештачких акумулација попут акумулација Ахурјан, Арпи, Апаран, Азат, Спандарјан и Толорс, која служе за снабдевање водом.
Флора и фауна
мини|Дилиџански национални парк Захваљујући неприступачном и разноликом терену и климатским варијацијама, на територији Јерменије се развио специфичан и шаролик живи свет. У вегетацијском погледу издваја се 5 биома. Полупустињски појас је заступљен на југу земље и карактерише га оскудна вегетација и суво земљиште. Зона степа се налази на висинама између 1.300 и 2.400 m и одликују је бујне ливаде и пашњаци. Појас четинарских и листопадних шума је заступљен на крајњем северу и истоку земље. Субалпска зона на крајњем северу, на обронцима Малог Кавказа прелази у алпски појас у коме доминира високопланинска ливадска вегетација. мини|Шикахогски резерват Биљни свет је веома разноврстан. Регистроване је постојање 143 врсте алги, 4200 врста гљива, 290 врста лишајева (од којих се 190 настанило у басену Севана), 430 врста маховина, 2 врсте ликоподијума, 6 врста раставића, 38 врста папрати, 9 врста голосеменица и 3015 врста скривеносеменица. Постоји око 120 ендемских врста, што чини 3% целокупне флоре Јерменије.
мини|Ендемски „јерменски кавкаски гуштер“ Регистровано је постојање око 155 врста мекушаца (од чега је 141 врста пужева и 14 врста шкољки), око 16.845 врсти зглавкара (2.000 врста паукова и 14.845 врста инсеката). Међу бескичмењацима је око 316 ендемских и око 100 заштићених врста.
Постоји и више различитих врста кичмењака. Од риба издвајају се 22 врсте шарана, 5 врста из породице -{Salmonidae}-, 2 врсте крезубица и једна врста сома. Ендемска врста је севанска пастрмка (или „ишхан“), јерменска харинга, севанска мрена, деверика.
Класа водоземаца је представљена са 8 врста. Од жаба најраширеније су зелена жаба и крастаче, кавкаска жаба (у зони планинских степа), шељковникова гаталинка (у северној шумској зони), малоазијска гаталинка (на југу), сиријска жаба, малоазијски тритон (на северу).
Посебно се истиче велика разноврсност гмизаваца. Од 156 врста у целом бившем Совјетском Савезу чак 53 се налазило на територији Јерменије. Међутим данас је већина њих на листи угрожених врста. Постоје 3 врсте корњача, 26 врста гуштера и 24 врсте змија.