The Economist је британски недељник намењен пословним људима, који се бави спољном политиком, на енглеском језику у власништву компаније The Economist Newspaper Limited који од 1843. излази и уређује се у Лондону."Locations". Economist Group. Приступљено 12 September 2009."Maps ". City of Westminster. Приступљено 28 August 2009. Стално издавање почео је оснивач Џејмс Вилсон у септембру 1843. Због историјских разлога, The Economist себе реферише као новине, али свако штамапно издање се појављује на мањем сјајном папиру као код новинског магазина, а и „Екокономистов“ званични Јутјуб канал назван је „Економист магазин“. Продаван је и изван граница Уједињеног Краљевства и сматран је једним од најутицајних и најчитанијих специјализованих листова.Вукићевић, Даница и сар. (2006). . Народна књига, Политика НМ. У 2006-ој је пријављено да је његов просечни недељни тираж био 1,5 милиона примерака, од чега је више од половине продато у Сједињеним Државама."'Economist' Magazine Wins American Readers". -{NPR}-. 8. март 2006. Приступљено дана 15.12.2013. Доноси информације из области економије и политике на нивоу целог света.

Издање припада Економист групи, од чега половина припада Пирсон ПЛЦ-у преко „Фајненшл тајмса“. Групи независних акционара, укључујући и многе чланове особља и Ротшилд банкарску породицу Енглеске, припада остатак. Одбор повереника званично бира уређивача који не може бити отклоњен без његове дозволе. Око две трећине од 75 особља журналиста је из Лондона, иако The Economist тематски има глобални обим и глобално се истиче.

The Economist тврди да „није економска хроника“. Него пре има за циљ „учествовање у више надметања међу интелигенцијом, што гура напред, и отклањање безвредног, бојажљивог незнања које опструише наш напредак“. Како наводе уредници, потребан је уреднички став о класичном и економском либерализму који подржава слободну трговину, глобализацију, слободну имиграцију, социјално либералне циљеве (као што су подржавање признања истополних бракова).

Магазин циља високо образоване читаоце и публику од којих су многи важни руководиоци или креатори политике. Неки од читалаца купују и елитне и масовне медије. Извршни директор новина описао је скорашње глобалне промене, које су први пут примећене 1990-их, а убрзане с почетком 21. века, као „ново доба масовне интелигнеције“.

Задатак и улога На страни садржаја сваког магазина је The Economist-ова изјава о улози организације је написана у курзиву. Говори се да је The Economist први пут објављен у септембру 1843. да треба да има улогу у „више надметања међу интелигнецијом, што гура напред, и отклањање безвредног, бојажљивог игнорисања које опструише наш напредак“.'

Историја мини|Насловна страна часописа од 16. маја 1846. The Economist је основао британски пословни човек и банкар Џејмс Вилсон 1843. да би убрзао укидање Корнових закона, система извозних тарифа.From the Corn Laws to Your Mailbox, The MIT Press Log, 30 January 2007. Приступљено 11 June 2010. На проспектима за новине, од 5. августа 1843. одређено је 13 области покривености на које су уређивачи желели да се фокусирају: Првобитни уводни чланци, у којима би принципи слободне трговине били најригорозније примењивани на сва битна питања дана. Чланци који се односе на неку практичну, комерцијалну, пољопривредну или страну тематику од пролазећег интереса, као што су дипломатски споразуми. Чланак о елементарним принципима политичке економије, примењен на практично искуство, покривајући законе о ценама, зарадама, изднајмљивању, размени, царини и опорезивању. Парламентарне извештаје, са посебним фокусом на трговање, пољопривреду и слободну трговину. Извештаји и искази популарних покрета који заговарају слободну трговину. Опште вести са Суда Светог Џејмса, Метрополиса, провинција, Шкотске и Ирске. Комерцијалне теме као што су промене у фискалним регулацијама, државни проспекти тржишта, извози и увози, стране вести, државне производне области, белешке о новим важним механичким побољшањима, бродарске вести, тржиште новца, као и напредак у железницама и јавним компанијама. Пољопривредне теме, укључујући примену геологије и хемије; белешке о новим и побољшаним алаткама, државне њиве, тржишта, цене, страна тржишта и цене пребачене у британски новац; с времена на време, до неких детаља, планови вршени у Белгији, Швајцарској и другим боље култивисаним земљама. Колонијалне и стране теме, укључујући слободну трговину, производњу, политичке и фискалне промене, и друге теме, укључујући приказивање штетности забрана и економске протекције, као и предности међусобне повезаности и трговине. Правни извештаји, ограничени углавном на области важним за трговину, производњу и пољопривреду. Књиге, ограничене углавном, али не и искључуво на трговину, производњу, пољопривреду и укључујући све уговоре о политичкој економији, финансији и опорезивању. Комерцијалне газете, са ценама и статистикама недеље. Писма и преписка од читалаца новинског магазина.

Некадашњи уредници мини|Волтер Бахот, један од раних уредника The Economist-а

Уредници The Economist-а су били: Џејмс Вилсон 1843–1857 (Херберт Спенсер је био подуредник од 1848. до 1853) Ричард Холт Хатон 1857–1861-{The Concise Dictionary of National Biography}- га је поставио за помоћног уредника 1858–1860 Волтер Баџот, 1861–1877He was Wilson's son-in-law Денијел Конер Летбери, 1877–1881 Инглис Палгрејв, 1877–1883 Едвард Џонстон, 1883–1907 Френсис Вригли Херст, 1907–1916 Хартли Витерс, 1916–1921 Сер Волер Лејтон, 1922–1938 Џефри Краутер, 1938–1956 Доналд Тајерман, 1956–1965 Сер Алистер Бернет, 1965–1974 Ендру Најт, 1974–1986 Раперт Пенант-Рај, 1986–1993 Бил Емот, 1993–2006 Џон Миклтхвејт, од 2006–тренутно

Становишта

мини|Зтрада The Economist-а (до 2017. године), Св. Џејмс стрет, фотографија Алисон и Питера Смитсон

Када је основан овај магазин, термин „економизам” означавао је оно што би се данас називало „економски либерализам”. The Economist генерално подржава слободну трговину, глобализацију и слободну имиграцију. Активиста и новинар Џорџ Монбиот описао је то као неолиберализам уз повремено прихватање предлога кејновске економије кад се сматрају „разумнијим”. Овај новински часопис фаворизује угљенични порез ради борбе против глобалног загревања. Према једном бившем уреднику, Билу Емоту, „Економистова филозофија је одувек била либерална, а не конзервативна”. Индивидуални сарадници заузимају различите ставове. The Economist фаворизује подршку банака и других важних корпорација, путем централних банака. Овај принцип се може, у много ограниченијем облику, пратити до Волтера Багехота, трећег уредника часописа, који је тврдио да Банка Енглеске треба да подржи велике банке које су се нашле у тешкоћама. Карл Маркс је сматрао да је The Economist „европски орган” „финансијске аристократије”.

Овај часопис је такође подржао либералне иницијативе по социјалним питањима као што су признавање хомосексуалних бракова,Let them wed, cover article on 4 January 1996 легализација дрога,How to stop the drug wars, cover article on 7 March 2009. The publication calls legalisation "the least bad solution". критика америчког пореског модела, и подржавао је поједине владине уредбе о здравственим питањима, попут пушења на јавним местима, као и забрану ударања деце."Spare The Rod, Say Some", The Economist, 31 May 2008. The Economist конзистентно фаворизује гостујуће радничке програме, родитељски избор школе, и амнестијеSense, not Sensenbrenner, The Economist, 30 March 2006 и једном је објављена „посмртницу” Бога. The Economist такође има дугогодишњу традицију подршке контроле ватреног оружја.

Референце

Литература

.

Спољашње везе

-{The Economist Group}- вебсајт који обезбеђује групне информације и линкове ка свим групним публикацијама као што су -{CFO}-, -{Roll Call}- и Глас Европе -{ebusinessforum}- Одељак „Економистове“ јединице интелигенције, са бесплатним члановима Економиста Прелиминарни бројеви и проспекти, 5. авг. 1843. Капитал, валуте и банкарство; серије чланака објављене у „Економисту“ — од Џејмса Вилсона (објављене 1847) „Економистове“ награде за иновацију „Економистове“ конфереције у Латинској Америци

Категорија:Економски часописи