Пукет (, изговор [pʰūː.kèt]), раније познат и као Таланг (), највеће је тајландско острво и истовремено једна од 14 провинција Јужног Тајланда.
Смештен је уз западну обалу Тајланда у акваторији Андаманског мора (део Индијског океана). Два моста на северном крају острва повезују га са копном. Са површином од око 576 km² нешто мањи је од државе Сингапур. На острву живи око 600.000 становника, а главни и највећи град је Пукет.
Острво се налази на важном поморском путу којим су саобраћали трговачки бродови из Кине и Индије, а често се помињало и у старим европским поморским мапама као важна трговачка лука. Захваљујући трговини, али и великом богатству у калају и каучуку Пукет је од најранијих времена био једна од најбогатијих лука Азије. Основна привредна делатност данас је туризам, а Пукет се сматра најважнијом туристичком престоницом Тајланда.
Етимологија Према лингвистичким схватањима порекло имена Пукет потиче од малајске речи bukit која означава узвишење, а управо је то прва асоцијација на острво гледајући из даљине. У древним тајландским списима име острва је кованица од тајландских речи phu (планина) и ket (бисер).
У неким поморским мапама острво је означавано и као Thalang () чији корен се налази у старој малајској речи Telong која означава рт (што је јасна асоцијација на његове разуђене обале). И данас се северни део острва назива овим именом.
У европским поморским мапама острво се звало Jung Ceylon чије порекло је из малајског топонима Tanjung Salang (у значењу Рт Саланг).
Грб острва лево|100п Службени грб острва и уједно провинције Пукет усвојен је 1985. године. На грбу се налази споменик двема националним хероинама Тајланда Кхун Мок и Кхун Јан које су предводиле локално становништво у борбама против инвазије Бурманаца 1785. године.ตราประจำจังหวัด. Retrieved Oct 22, 2013 from http://www.phuket.go.th Кхун Јан која је била удовица дотадашњег гувернера острва и њена сестра Мок су преобучене у мушке војничке одоре окупиле војску и утврдиле се у граду Талангу на северу острва. Бурманци су дуго времена држали острво под опсадом, а многобројне акције са циљем његовог заузимања су пропале. За храброст у борби тадашњи тајландски краљ Рама I доделио им је почасне титуле националних хероина Тао Теп Касатри и Тао Сри Сунтон.The history of phuket. Retrieved Oct 22, 2013 from http://www.phuketoceanvillas.com/phuket-history.asp
Географија мини|десно|250п|Сателитски снимак острва Пукет
Острво Пукет смештено је у источном делу акваторије Андаманског мора, односно на североистоку Индијског океана, уз југозападну обалу Краљевине Тајланд (којој административно и припада). Налази се на око 863 km јужно од главног града земље Бангкока, а површина главног острва (без околних мањих острва) је 543 km². У правцу север-југ острво се пружа дужином нешто мањом од 50 km, док је максимална ширина (правац запад-исток) до 20 km.Phuket Town Treasure Map.
Највећи део површина, око 70% обухватају релативно ниска узвишења висине до 500 метара, док се низијске површине налазе углавном у централним и јужним деловима острва. Западни део острва је узвишење које се пружа меридијанским правцем од севера ка југу и које представља продужетак знатно пространијег планинског ланца са Малајског полуострва (дужине око 440 km, део Индо-малајских кордиљера). Највиша тачка острва је Као Мај Тао Сип Сонг са надморском висином од 529 метара. Узвишења су подељена у више одвојених формација раздвојених стрмим котлинама, са нагибима који су знатно већи дуж западних обронака. Иако на острву не постоји нити један значајнији стални водоток постоји 9 мањих повремених водотока који се пуне водом за време монсунских киша (највећи су Бангјај, Тачин, Тарија и Бангрон). Северни и североисточни део острва представља пространу литоралну зону обраслу густом вегетацијом мангрова. Бројни уски ртови који се увлаче дубоко у море формирају бројне мање заливе од којих је највећи залив Чалонг дуж југозападне обале. Ртови се даље ка пучини настављају у бројна мања стеновита острва.Уфимцев Г. Ф. Береговой тропический морфогенез островов в Андаманском море (Таиланд). — Институт земной коры СО РАН, 2011.
Плаже на западном делу острва су углавном пешчаног карактера, са ретким шљунковитим наслагама, док је на истоку острва углавном муљевито тло. У северном делу острва налази се парк природе Као Пра Тео са површином од око 20 km². Заштићена је то зона обрасла густом тропском кишном шумом. Уз северозападну обалу налази се подручје националног парка Сиринат основаног 1981. године, а који покрива око 90 km² територије (од чега је око 68 km² у зони маринског екосистема). Један од најпознатијих делова тог националног парка је плажа Нај Јанг која представља природно мрестилиште морских корњача.
Провинција Пукет Тајландска Провинција Пукет поред главног острва обухвата још око 32 острва и мноштво хриди смештених у овом делу Андаманског мора. Укупна површина провинције је 576 km². Острва смештена у западном делу и ближе обалама Пукета су углавном гранитне основе док су она удаљенија од копна кречњачког карактера. Захваљујући кречњачкој грађи на тим острвима је формирана специфична форма тропског крашког рељефа са живописним морфоскулптурама.
Нека од најважнијих и највећих острва, поред Пукета су: Сире () површине 8,8 km², Лон () површине 4,77 km², острва Рача-Ној () и Рача-Јај (), површине 3,06 km² и 4,5 km², Мапрау () површине 3,7 km² и Накха-Јај () са површином од 2,08 km².
Већина ових кречњачких острва представљају туристичке центре, углавном без сталне популације.
Северозападно од Пукета налазе се Симиланска острва, архипелаг од укупно 9 острва који је због своје специфичне флоре и фауне 1982. проглашен националним парком.Mu Ko Similan National Park. Приступљено 2. јануара 2014. Главно и највеће острво је Кох Симилан (Велики Симилан). На око 50 km југоисточно од Пукета је архипелаг Пи-Пи () који чини 6 острва од којих су највећа Ко Пи-Пи Дон и Ко Пи-Пи Леј (укупне површине 12,85 km²). У заливу Пханг Нга налази се корално острвце Ко Тапу () висине 20 метара које је постало популарно након што је 1974. на њему снимљени неки кадрови из филма Човек са златним пиштољем режисера Јана Флеминга. Од тада то острвце називају и Острвом Џејмса Бонда.
мини|центар|850п|Поглед на део острва Кох Симилан (у архипелагу Симиланских острва)
Клима Острво Пукет лежи у зони тропске монсунске климе коју карактеришу један кишни период који траје од маја до октобра и један сушни период од новембра до краја априла. Температуре ваздуха имају приближне вредности током целе године, тако да су температурна колебања јако мала. Максималне просечне температуре крећу се у распону између 30 и 33 °C, док се минималне вредности крећу у просеку између 23 и 26 °C.
Током кишног периода количина падавина је у просеку преко 300 mm у току месеца, изразито је велика облачност са минималним трајањем осунчаности у јулу и септембру. У том периоду киша пада и по неколико дана без престанка. Падавине су у том периоду углавном средњег и високог интензитета.
Иако су током сушног периода падавине реткост, њихово појављивање није искључено. У том периоду падавине се углавном јављају у облику краткотрајних јутарњих олуја. За кратко време олујне облаке смењује сунчано и врело време што доводи до екстремно великих влажности ваздуха.
У периоду од јуна до августа дуж западних и југозападних обала Пукета теку јаке морске струје и у том периоду пливање и роњење је забрањено на отвореном мору.Phuket Information: Phuket Weather Forecasts. Приступљено 2. јануара 2014.
Историја мини|лево|250п|Француски амбасадор де Шомон на аудијенцији код краља Нараја Први значајнији подаци о острву Пукет у Европи потичу још из другог века, а острво се помињало под именом Џанк Сејлон или Чанк Силон и управо су то били називи који су најчешће кориштени на старим картама. Корен имена налази се вероватно у Птолемејевој „Географији“ насталој још у чувеној Александријској библиотеци током другог века нове ере. Птолемеј је знања о овим подручјима вероватно преузео од персијских трговаца и путописаца који су помињали древне поморце који су приликом путовања у Златну земљу или Суванапум (; вероватно негде на Малајском полуострву) пловили крај ртова острва Чанк Силон ().
Од најранијих времена Пукет је био важно свратиште за трговачке бродове који су пловили између Индије и Кине. Острво је првобитно било делом будистичке империје Дваравати народа Мони (који припадају бурманској групи), а која је настала почетком новог миленијума на Малајском полуострву и с временом се проширила и на околне територије. Захваљујући великом богатству у калају острво касније добија назив Муанг такуа Таланг () или у буквалном преводу „Таланг, земља калаја“. Касније острво прелази у руке малајског Шривиџајског царства, а потом и тајске краљевине Након Си Тамарат. У наредним вековима Пукет је мање или више био организован као вазална кнежевина потчињена околним моћнијим државама.
Холандски трговци су у другој половини XVI века успоставили интензивну трговину са острвом које је тада припадало тајландској држави Ајутији. Северни и централни делови острва били су под директном ингеренцијом тајландског краља, док су јужни делови острва у виду концесија били дати под закуп иностраним трговцима који су се бавили вађењем и трговином калајем. Почетком XVII века у трговину са Тајландом укључују се и Португалци, Енглези.
У септембру 1680. француски трговачки брод напустио је острво са теретом калаја чиме је почело ширење француског трговачког утицаја на том подручју. Око две године касније краљ Нарај (1656—1688) је желећи да смањи трговачки монопол Холандије и Енглеске на том простору, за гувернера острва поставио француског мисионара Рене Шарбоноа који је функцију гувернера обављао све до 1685. године. Исте те године краљ Нарај је француском амбасадору потврдио монопол над трговином калајем са Пукета. Међутим како је већ три године касније краљ Нарај убијен у Сијамској револуцији, Французи су били присиљени да се повуку са острва. Иако је генерал Десфарж у априлу 1689. успео да привремено поврати власт над острвом, био је присиљен да се са војском повуче након свега 8 месеци. мини|десно|250п|Споменик Тао Теп Касатри и Тао Сри Сунтон се налази на грбу острва.
Након готово једног века затишја, Бурманска војска је 1767. покорила тајландску државу и управљала њоме све до 1782. године када је земља поново ослобођена. У знак освете Бурманци су нападали рубне делове тајландске државе, покушавши тако између осталих и да спроведу инвазију на Пукет 1785. године. Вест о бурманској флоти која се приближавала острву Пукет локалном становништву саопштио је капетан британске источноиндијске компаније Френсис Лајт. Због смрти гувернера одбрана острва је била на климавим ногама, а у војсци је владало расуло. Кхун Јан која је била удовица дотадашњег гувернера острва и њена сестра Мок су преобучене у мушке војничке одоре окупиле војску и утврдиле се у граду Талангу на северу острва. Бурманци су дуго времена држали острво под опсадом, а многобројне акције са циљем његовог заузимања су пропале. За храброст у борби тадашњи тајландски краљ Рама I доделио им је почасне титуле националних хероина Тао Теп Касатри и Тао Сри Сунтон.History of Phuket: The Battle of Thalang.
Током XIX века експлоатацију и трговину калајем на острву преузимају кинески досељеници који су долазили на Пукет у тако великом броју да се за веома кратко време променила целокупна демографска слика острва. Локално малајско становништво остало је у већини једино у приобалним рибарским градићима.
За време владавине краља Раме V (1868—1910) Пукет је имао функцију административног центра свих рударских покрајина на југу земље и носио је име Монтон Пукет (). Године 1933. на Тајланду долази до промене облика владавине и преласка са апсолутистичког на парламентарни систем, а Пукет је административно организован као засебна провинција.
Цунами 2004. мини|лево|Плажа Патонг након цунамија 2004.