Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.
Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона</small> ћелија основних јединица животаCell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of -{Molecular Biology of the Cell}- четвртог издања, које је уредио -{Bruce Alberts}- (2002) а објавио -{Garland Science}-.
-{Alberts}--ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "-{molecular building blocks}-". Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.
Структура
Састав људског тела
Код здравог човека тешког 60 -{kg}- Конституент Тежина Проценат атома Водоник 6.0 -{kg}- 63% Кисеоник 38.8 -{kg}- 25,5% Угљеник 10.9 -{kg}- 9,5% Азот 1.9 -{kg}- 1,4% Калцијум 1.2 -{kg}- 2,0% Фосфор 0.6 -{kg}- 0,2% Калијум 0.2 -{kg}- 0,07%
Величина Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 -{m}-, а одрасла жена је око 1,6–1.7 -{m}-. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.
Анатомија човека
мини|150px|Анатомска студија Леонарда да Винчија Људска анатомија (, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела. Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију. Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива), и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.
Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом, кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и ребарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.
Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туторијала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.
Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски; што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Анатомија човека Категорија:Људска физиологија