Раде Ђерговић (Лозница, 1948)„Раде Ђерговић афористичар“ (биографија), Ризница српске духовности српски је хумориста, сатиричар и афористичар.
Биографија Основну, средњу и вишу школу завршио је у Шапцу. Учитељским позивом се бавио у Рађевини (Бела Црква, Врбић, Доње Брезовице) и у Гружи, општина Кнић (Топоница, Баре, Забојница). Вратио се у Шабац 1996. године, где се запослио као библиотекар у Народној библиотеци „Жика Поповић“. Пензионисан је 2009. године.
Писањем хумора и сатире почео је да се бави 1968. године у емисији „Минимакс“ која је емитована на таласима „Радио Београда“. Заступљен је у неколико антологија афоризама и награђиван за своје радове на простору бивше Југославије. Превођен је на руски, пољски и македонски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије и НВО „Ризница српске духовности“. Био је председник Чивијашке Републике 2002-2003. године.
Одабране награде и признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије Прва награда за афоризам, "Чивијада 2012" Награда Радоје Домановић, 2016. Награда Драгиша Кашиковић Награда „Јован Хаџи Костић”, 2020.ФЕСТИВАЛ НОВОСТИ: Раде Ђерговић је добитник награде Јован Хаџи Костић („Вечерње новости”, 15. октобар 2020)
Дела Доскоци Јовановићи Савремене басне Носталгичне приче Коска је бачена Ослушкивање из склоништа Зауставите земљу Небески народ и земаљска чуда Бруте брате Хумор и лектира У демократији до гуше Издајници еволуције
Референце
Спољашње везе Раде Ђерговић, Из збирке афоризама „Издајници еволуције“, Пројекат Растко
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Књижевници из Лознице Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски сатиричари Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници Награде Радоје Домановић Категорија:Добитници Златне значке Културно-просветне заједнице Србије