Радоје Кнежевић (Страгари, 20. август 1901 — Монтреал, 22. јун 1983)Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Кнежевић, Радоје Л.“. ., био је српски политичар и професор. Кнежевић је био министар Двора Краљевине Југославије (од 1941). У међуратном периоду био је професор и члан Управног одбора Демократске странке. Био је учесник у организовању војног пуча 27. марта 1941. године. После успешно извршеног пуча именован је за министра двора. За време Априлског рата заједно са краљем Петром II и владом Душана Симовића напустио је 1941. земљу и остао у емиграцији након завршетка Другог светског рата. У току рата био је на страни организације Драгољуба Михаиловића.

Биографија Отац Лазар био је професор, мајка Милева, рођ. Вељковић. Основну школу похађао је у Крушевцу (1907—1911) а гимназију у Београду (1911—1914). У Првом светском рату отишао је у Француску и школовање наставио у Фонтенблоу (1916). Дипломирао је француски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. Радио је као средњошколски наставник у Крушевцу, Сплиту и Београду. Средином 30-их година је објавио више уџбеника француског језика: Француска читанка за V и VI разред средњих школа, Француска читанка за VII и VIII разред средњих школа, Француска граматика за средње школе (1937).Биљана Стикић, Настава француског језика у Србији између два светска рата: дидактичко-методички аспекат. 2016, Нови Сад.

Предавао је књижевност, француски језик и националну историју Петру II Карађорђевићу од 1935. до 1937, када је пензионисан због сукоба са министром просвете. Реактивиран је и враћен на посао 1939. Био је члан Извршног одбора Демократске странке и истакнути члан Српског културног клуба (СКК).

Као један од водећих цивилних организатора пуча у марту 1941. и захваљујући добрим везама у СКК и Демократској странци, одржавао је везу између Генералштаба, опозиционих странака и интелектуалне елите. У владама Душана Симовића и Слободана Јовановића био је министар Двора у Београду, Јерусалиму и Лондону (март 1941—јул 1943). До поновног пензионисања био је изванредни посланик и опуномоћени министар емигрантске владе у Португалији (1943—1944).http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf

Године 1943. професор Кнежевић предлаже краљу да се врати у земљу и стави на челу покрета Драже Михаиловића.

Два предавања професора Радоја Кнежевића снимио је мајор Никола Косић на свом радију у Америци (1956. и 1971):

Осуђен је на Београдском процесу (у одсуству).

Био је велики поборник Драже Михаиловића и Равногорског покрета у емиграцији и са својим братом Живаном је био сарадник у неколико значајнијих листова. Био је уредник листа Глас канадских Срба од 1964. до 1974. године.

Преминуо је у Монтреалу 22. јуна 1983. године где је и сахрањен.Radoje Knejevitch

Види још Кнежевићи (породица)

Референце

Категорија:Рођени 1901. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Страгарци Категорија:Срби у Канади Категорија:Политичари из Краљевине Југославије Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији Категорија:Сахрањени у Монтреалу