Снежана или Снежана и седам патуљака је немачка бајка, позната у већем делу Европе, и данас једна од најпознатијих бајки у свету. Браћа Грим су је објавила 1812. у првом издању њихове збирке Дечје и домаће бајке (Бајке браће Грим). Добила је назив (у данашњој ортографији -{Schneewittchen}-), и била је бројно означена као Бајка 53. Браћа Грим су завршили коначну верзију приче 1854.-{Jacob Grimm & Wilhelm Grimm: Kinder- und Hausmärchen; Volume 1, 7. Ausgabe (children's and households fairy tales}-, број 1, 7. издање). -{Dietrich, Göttingen}- (1857). стр. 264–273.

Бајка садржи елементе као што су магично огледалце, отровна јабука, стаклени ковчег и ликове зле краљице и седам патуљака, који су први пут именовани појединачним именима у бродвејској представи Снежана и седам патуљака (1912), а потом су добили различита имена и у Волт Дизнијевом филму из 1937. Снежана и седам патуљака. Причу Браће Грим, која се уобичајено помиње као Снежана, не треба мешати са причом Снежана и Ружица (на немачком -{Schneeweißchen und Rosenrot}-), другом бајком коју су сакупили Браћа Грим.-{Karlheinz Bartels: Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts}- (2. издање). -{Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main}-.

У фолклорној класификацији Арне-Томпсон-Утер (АТУ индексу), приче ове врсте груписане су заједно као тип 709, Снежана. Остале приче ове врсте су Лепа Венеција, Мирсина, Њури Хедиг, Златно дрво и сребрно дрво, Млада робиња и Мала лепотица.

Садржај Бајка почиње сликом краљице која седи и шије усред зиме. Док је шила и гледала кроз прозор, случајно се убола на иглу и тада су три капи крви пале у снег. Видевши да црвена крв на белом снегу тако лепо изгледа, краљица је тада пожелела да добије ћерку која ће бити бела као снег, румена као крв и црнокоса као ебановина. Тако је и било. Краљица је добила ћерку Снежану али је, нажалост, после порођаја преминула.

Снежанин отац се после годину дана поново оженио, и у кућу довео жену која, иако је била лепа, по природи је била и горда и надмена и није могла да трпи да је неко надмаши по лепоти. Имала је своје чаробно огледало које јој је говорило ко је најлепши на свету. Када би стала испред њега и огледала се, запитала би: „Кажи, огледалце, на зиду том, Да л’ најлепша сам на свету овом?“ А огледало би узвраћало: „Краљице, ви сте најлепши на свету.” Међутим, једног дана, када је Снежана израсла у прелепу девојку, огледало је њеној маћехи рекло да она више није најлепша, већ да је то сада Снежана. Маћеха се тада разљутила и послала ловца да оде у шуму и убије Снежану, а као доказ да је извршио наређење, да јој донесе Снежанина плућа и јетру. Ловац то није могао да учини, пустио је Снежану, а њеној маћехи донео плућа и јетру дивље свиње које је ова појела. thumb|Илустрација Отoа Кубела|лево

Снежана је лутала по шуми све док није наишла на једну кућу у којој је, од умора, заспала. У тој кући су живели патуљци рудари који су прихватили да Снежана живи код њих, али да им за узврат одржава и уређује кућу. Маћеха је убрзо сазнала како је Снежана још увек жива и одлучила је да се премаскира у стару бакицу и да, тако замаскирана, оде код Снежане. Нашавши је, понудила јој је стезник који је Снежана прихватила. Вештица је опасала Снежану и толико јако ју је притисла да је ова остала без даха и пала као мртва. Међутим, када су се патуљци вратили из рудника, исекли су појас и Снежана се пробудила.

Када је маћеха чула од свог чаробног огледалцета да је Снежана и даље жива, поново је отишла код ње, али јој је сада понудила чешаљ. Када ју је очешљала, Снежана је поново пала као мртва. Патуљци су јој чешаљ извадили из косе и Снежана се пробудила.

Трећи пут маћеха је код Снежане отишла са отровном јабуком која је са једне стране била црвена, а са друге бела. Како би уверила Снежану да је неће отровати, вештица је загризла белу страну јабуке која није била отровна. Снежана је затим загризла црвену страну и пала мртва. У овој ситуацији патуљци нису могли да помогну. Направили су јој стаклени ковчег и ставили га на један пропланак. Ту ју је видео принц који се одмах заљубио у Снежану. Када су патуљци пристали да му дају ковчег, принчеве слуге су се, носећи ковчег, спотакле, тако да је од силног трескања Снежани испао комадић јабуке из уста. Она је оживела и отишла са принцом у његов двор.

На њихово крунисање брака није била позвана маћеха, али се она ипак појавила. Када је принц сазнао да она покушава да се реши Снежане, приморао ју је да игра у ужареним папучама све док мртва није пала на земљу.

Инспирација Научници су теоретисали о могућем пореклу приче, а фолклористи као што су Сигрид Шмит, Џозеф Џејкобс и Кристин Голдберг су приметили да комбинује више мотива који се такође налазе у другим народним причама.Jacobs, Joseph. Europa's Fairy Book. London: G. Putnam and Sons. 1916. pp. 260–261. Научник Грејем Андерсон упоређује бајку са римском легендом о Хиони, или „Снегу“, забележеној у Овидијевим Метаморфозама.Ovid, Metamorphoses, Book XI, 289

Током 1980-их и 1990-их, неки немачки аутори су сугерисали да је бајка могла бити инспирисана стварном особом. Екхард Сандер, по занимању учитељ, тврдио је да је инспирација била Маргарета фон Валдек, немачка грофица рођена 1533. године, као и неколико других жена у њеној породици. Карлхајнц Бартелс, фармацеут и научник из Лора на Мајни, града у северозападној Баварској, створио је провокативну теорију да је Снежана била Марија Софија Маргарет Катарина, бароница фон унд цу Ертал, рођена 1725. године. Међутим, озбиљни научници генерално одбацују ове теорије, и професор фолклора Доналд Хас их назива „чистом спекулацијом и сасвим неубедљивим“.

Варијације

Главне студије традиционалних варијанти Снежане су Ернст Бекленова Студија о Снежани из 1910. године, која је поновно издање педесет варијанти Снежане,Ernst Böklen, Schneewittchenstudien: Erster Teil, Fünfundsiebzig Varianten im ergen Sinn (Leipzig: J. C. Hinrichs, 1910). и студије Стивена Свона Џонса. reprinted and slightly expanded in Fairy Tales and Society: Illusion, Allusion, and Paradigm, ed. by Ruth B. Bottigheimer (Philadelphia: University of Philadelphia Press, 1986), pp. 165–84. The material is also repeated in a different context in his The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the Allomotifs of Snow White (Helsinki: Academia Scientiarum Fennica, 1990). У свом првом издању, браћа Грим су објавила верзију коју су прво прикупили, у којој је негативац дела Снежанина љубоморна биолошка мајка. У верзији која је пре првог издања послата једном другом фолклористи, осим тога, она не наређује слуги да је одведе у шуму, већ је сама води тамо да набере цвеће и напушта је; у првом издању овај задатак је пренет на слугу.Kay Stone, "Three Transformations of Snow White", in The Brothers Grimm and Folktale, ed. by James M. McGlathery (Urbana: University of Illinois Press, 1988), pp. 52–65 (pp. 57-58). Верује се да је промена у маћеху у каснијим издањима имала за циљ да се ублажи прича за децу.мини|Ликови из анимираног филма Снежана и седам патуљакаПопуларна, али санирана верзија приче је амерички анимирани филм Снежана и седам патуљака из 1937. Волта Дизнија. Дизнијева варијација Снежане дала је патуљцима имена и укључивала је Снежану која пева. Дизнијев филм је такође једина верзија у којој се Снежана и њен принц састају пре него што она загризе јабуку; заправо, овај сусрет покреће радњу. Уместо њених плућа и јетре, како пише у оригиналу, краљица тражи од ловца да врати Снежанино срце. Док се помиње срце, оно се никада не приказује у кутији. Снежана је такође старија и зрелија. Њу откривају патуљци након што очисте кућу, не узнемиравајући је. Штавише, у Дизнијевом филму зла краљица само једном покушава да убије Снежану (са отрованом јабуком) и не успева. Она затим умире тако што је пала низ литицу и згњечила ју је камена громада, након што су је патуљци јурили кроз шуму. У оригиналу, краљица је приморана да игра до смрти у усијаним гвозденим папучама.Grimm's Complete Fairy Tales.

Адаптације мини|Снежана (1916), цео 63-минутни филм мини|Патуљци из Дизнијевог анимираног филма Снежана (1902), амерички изгубљени неми филм из 1902. Представља прву филмску адаптацију бајке браће Грим. Снежана и седам патуљака (1912), бродвејска представа из 1912. Прва адаптација у којој су додељена имена свим патуљцима. Снежана (1916), амерички неми филм из 1916. који је инспирисао Волта Дизнија да направи каснији анимирани филм.

Снежана (1933), или Бети Бут у Снежани, је кратки анимирани филм из 1933, део Бети Буп серијала. Снежана и седам патуљака (1937), анимирани филм Волта Дизнија из 1937. који се сматра најпознатијом адаптацијом бајке. Прославио се као један од првих дугометражних анимираних филмова и као први Дизнијев дугометражни филм. Schneewittchen und die sieben Zwerge (1939), немачки филм Хајнца Волфа. Анимирани филм из 1937. није био приказиван у нацистичкој Немачкој, већ је уместо тога била промовисана немачка верзија. Бајке браће Грим, јапанска аниме серија премијерно емитована од 1987. до 1989. која укључује причу о Снежани кроз четири получасовне епизоде. Снежана и седам патуљака, дугометражни цртани филм из 1995. из франшизе Најлепше бајке света. Синхронизацију за српско тржиште је радио Квартет Амиго, а филм је издат на ДВД и ВХС. Једном давно, америчка серија која је емитована од 2011. до 2018. Снежана, њен принц (шармантни принц), њихова ћерка Ема Свон и зла краљица су главни ликови. Огледалце, огледалце, амерички филм из 2012. са мотивима бајке, али из перспективе зле краљице. Снежана и ловац, амерички филм из 2012. Ловац и ледена краљица, филм из 2016. који је наставак Снежане и ловца, са Снежаном у мањој улози. Снежана (2025), играни филм из 2025. који представља римејк анимираног филма из 1937.

Види још

Успавана лепотица Снежана и Ружица Сњегурочка

Снежана (име)

Референце

Литература

Hui, J. Y., Ellis, C., McIntosh, J., & Olley, K.. . http://digital.library.leeds.ac.uk/id/eprint/26324

Спољашње везе

Категорија:Бајке браће Грим