Александар Обреновић (4. јануар 1928 — 25. мај 2005) био је српски драмски писац.
Биографија У родном Београду је завршио Шесту мушку гимназију и студирао педагогију на Филозофском факултету. Радио је као новинар у Радио Београду и драматург у Телевизији Београд. Године 1961. био је први уметнички директор Стеријиног позорја. Од 1970. до 1987. године радио је као драматург и уредник у Драмском програму Радио Београда. Књижевним радом бавио се од 1953, а бавио се и позоришном и филмском режијом и сликарством.
Аутор је више од шездесет радио драма, двадесетак позоришних и телевизијских драма, сценарија за игране филмове и више позоришних адаптација и драматизација. Више пута је награђиван. Између осталог добио је две „Стеријине награде“ за драмски текст и награду „Prix Italia“ за радио драму Птица.
Избор из драмских дела Птица, радио драма 1958. Небески одред (са Ђорђем Лебовићем), 1956. Варијације, 1960 Сенке и варијације (са Миодрагом Павловићем), 1960. Клим –Клем Лице, 1967. Повратак Дон Жуана Шрафексер и аутоклав Димитрије Туцовић, тв серија, косценариста, 1974.
Награде Стеријина награда за текст савремене драме, за дело Небески одред, 1957. Prix Italia, међународног конкурса RAI за радиофонска дела, за радио-драму Птица, 1959. Специјална награда Стеријиног позорја за драмски жанр камерног карактера, за драму Варијације, 1960. Референце
Литература
Поповић Василије, приређивач, Радио и ТВ Драма, „Нолит“ 1987. Марјановић Петар Српски драмски писци XX столећа, „Матица српска“, Факултет драмских уметности, Академија уметности, 1997. Доајен радио и тв таласа, Вечерње новости
Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2005. Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници Стеријине награде за текст савремене драме