мини|220п|десно|Морављани и суседна племена
Морављани или Моравци су током раног средњег века били становници историјске области зване Морава, која је обухватала шири простор око Велике Мораве у данашњој Србији. Иако се моравске одреднице помињу у разним средњовековним изворима, највећи део тих података односи се на саму област или на истоимени утврђени град на ушћу Велике Мораве у Дунав, односно на истоимену епископију која је обухватала шири простор око Великог Поморавља, те стога у науци постоје различита мишљења о Морављанима, не само као житељима града или области, већ и као припадницима посебног српског, односно јужнословенског племена из раног средњовековног периода, које је у појединим периодима током 9. и 10. века заједно са суседнима Тимочанима потпадало под врховну власт тадашњег Првог бугарског царства.
Претпоставке Претпоставке о Морављанима као посебном племену почивају на изворима византијског и франачког порекла. Тако је византијски цар и писац Константин VII Порфирогенит (945-959) у свом трактату под насловом Спис о церемонијама поменуо владаре разних области и народа са којима је царски двор одржавао дипломатске односе, а међу њима је био и кнез, односно архонт Моравије (). У науци су поводом тог податка изрицане разне претпоставке. Поједини стручњаци сматрају да је реч о посебној Моравској кнежевини у поморавским областима данашње Србије, док други претпостављају да се ради о западнословенској Великоморавској кнежевини, а трећи указују на могућност да се под поменутим податком крије искварени облик алтернативног назива Неретљанске области, која је такође називана и Маронија.
Мишљења су подељена и поводом података који су у 9. веку забележени код Баварског географа (), пошто се у том спису поред западнословенских Морављана () који држе 30 градова помињу и други Морављани () који држе 11 градова. Поједини стручњаци претпостављају да се ти подаци односе на две скупине западнословенских Морављана, док други сматрају да се на њих односи само први податак, док други означава јужнословенске Морављане, чему би у прилог ишло и то што се у списку народа први помињу између Чеха и Бугара, док се други помињу тек након Бугара.
Разна неслагања су постојала и поводом тумачења података о јерарху Агатону Моравском (, који је учествовао у раду помесног Цариградског сабора (879/880), пошто су поједини истраживачи сматрали да је реч о архијереју из западнословенске Великоморавске кнежевине, али новија истраживања су показала да је Агатон као јерарх Цариградске патријаршије био моравски митрополит, чија се митрополија налазила у областима око реке Велике Мораве у данашњој Србији.
Референце
Види још
Тимочани Браничевци Бодрићи Српски народ у раном средњем веку Српске земље у раном средњем веку Бугарски каганат
Литература
Категорија:Српска племена у средњем веку Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Историја Србије у средњем веку