300п|мини|Лисандар Лисандар (, до 395. п. н. е.) је био спартански војсковођа најпознатији по победи над Атињанима у бици код Егоспотама 405. п. н. е. Захвљујући тој победи присилио је 404. п. н. е. Атину да капитулира у Пелопонеском рату. Успоставио је олигархијску власт у Атини познату као Тридесеторица тирана. По окончању Пелопонескога рата учвршћивао је спартанску хегемонију успостављајући олигархије и спартанске гарнизоне у бившим члановима Делскога савеза. Подржао је и потпалио спартанску инвазију Мале Азије, а увукао је Спарту и у Коринтски рат 395. п. н. е.
Порекло и морал
За Лисандровог оца Аристоклеита се каже да је потомак Хераклеа, иако није био члан краљевске породице. Лисандар је одгајан у сиромаштву и као и сви Спартанци био је послушан, дисциплинован и отпоран на задовољства, осим оних која припадају успешним и поштованим. Било је то једино задовољство, које се дозвољавало младима у Спарти. Желели су да се деца боје прекора, а да су жељни похвала. Током целог свог живота Лисандар је жудио за славом. Био је изгледа природно превише сервилан људима од моћи и утицаја и био је спреман да издржи арогантни ауторитет само да би он добио оно шта жели. Иако никад није примао мито и рођен је у сиромаштву ипак је земљу испунио богатством и жељом за богатством. Након рата са Атином донео је доста злата и сребра, а да себи није узео ни драхму. Пошто се и у Спарти почело ценити богатство, Спарту више нису ценили као раније у време њена презира према богатству.
Преузима заповедништво
Пелопонески рат се одвијао неко време, а након катастрофе на Сицилији (413. п. н. е.) очекивало се да ће Атина изгубити контролу на мору и да ће одустати од рата. Међутим када се Алкибијада вратио из егзила обновио је атинску поморску надмоћ. Спартанци су били преплашени, па су послали Лисандра да преузме заповедништво над морнарицом 408. п. н. е. Почетком 407. п. н. е. дошао је у Ефез са 70 бродова, а радило се о спартанским и рођанским бродовима. Када је дошао у Ефез затекао је грчи град наклоњен Спарти, али економски заостао и са многим преузетим персијским обичајима. Лисандар је у Ефезу оформио логор и сав је транспорт преусмерио преко Ефез, а основао је и бродоградилиште за ратне бродове. Његовим заслугама град је економски оживео.
Познанство са Киром Млађим
Лисандар је брзо показао своје завидно дипломатско умеће. Када је сазнао да је краљев син Кир Млађи дошао у Сард (као сатрап место Тисаферна) отишао је код њега да оптужи Тисаферна. Тисаферн је дотад помагао Спартанцима против Атињана, али Алкибијад га је наговорио да слаби пелопонеску флоту, па им је Тисаферн смањио финансирање. Кир је био задовољан да је нашао некога ко ће да оптужи Тисаферна, па је због тога решио да помогне Лисандра. Лисандар је замолио Кира да му да новца да повећа плату пелопонеских морнара са три обола на четири обола. Кир му је дао 10.000 дарика. Убрзо Атињани су веома тешко могли да унајме нове морнаре, јер су многи слободни морнари прелазили у спартанску флоту због веће плате. Ипак Лисандар се није усудио да започне поморску битку, јер се плашио Алкибијада, који је имао и више бродова и дотад је увек побеђивао.
Победа над атинском флотом
Када је Алкибијад са Самоса отишао у Фокеју, Антиоха је оставио на челу флоте код Нотијума близу Ефеза са инструкцијама да не започиње битку. Антиох је са неколико бродова пркосио Лисандру и ругао му се. Лисандар се разјарио па је најпре послао неколико тровесларки (трирема) за њим, а када су Атињани послали појачање својим бродовима Лисандар је покренуо целу флоту и победио је. Била је то битка код Нотијума 406. п. н. е. Заробио је 15 атинских трирема. Када је дошао Алкибијад неуспешно је покушао да изазове Лисандра у нови поморски бој. Иако је то била мала битка утицала је на судбину Алкибијада. Атињани су сменули Алкибијада као команданта, који је онда отишао на Херсонез. Лисандар је позвао веома смеле и поуздане људе из разних градова и наговорио их да стварају у својим градовима политичке клубове и да се пријављују за државне послове, тако да када падне атинско царство они ће моћи да се ослободе демократских управа по својим градовима па ће они постати врховна власт. Сви они су се привезали за Лисандра, очекујући много, ако он остане на власти. Касније када је (406. п. н. е.) дошао други спартански адмирал Каликратида они су жалили за Лисандром.
Долазак Каликратиде и битка код Аргинуских острва
Када је дошао Каликратида Лисандар је остатак новца вратио у Сард, а Каликратиди је рекао да оде у Сард да тражи новац. Каликратида није донео новац из Спарте, а није могао ни градове натерати на присилно плаћање, тако да је једино могао да иде да тражи новац од Персијанаца. Лисандрове присталице су Каликратиди правили препреке свих врста и од Спарте су тражили да пошаље искуснога команданта. Каликратида је отишао у Сард, али Кир Млађи је одбијао да га прими. Каликратида је погинуо у поморској бици код Аргинуских острва (406. п. н. е.).
Поново је заповедник флоте
Затим су спартански савезници отишли у Спарту и тражили су да Лисандар поново буде командант. И Кир Млађи је то исто тражио од Спарте. Пошто су Спартанци имали закон који забрањује да неко два пута буде адмирал, послали су извесног Арака да формално буде адмирал, а Лисандра су послали као вицеадмирала (405. п. н. е.). Он је само формално био вицеадмирал, а заправо је имао главну власт. Онима који су од Лисандра захтевали да Хераклови потомци не воде рат преваром он би одговорио да тамо где не може стићи лавља кожа мора се закрпити лисичјом. Он је својим пријатељима у Милету обећао помоћ у збацивању демокрације и протеривању противника, али они су се предомислили и помирили са противницима. Лисандар се претварао да је задовољан, али тајно их је псовао и подстицао да опет крену. Када је почела побуна, он је ушао у град и онда је укорио прве заверенике на које је наишао, као да ће их казнити, а народу се обратио и рекао им да се не боје јер је он сада са њима. Он је заправо желео да не побегну вође народне странке, тако да остану у граду, да буду убијени. Ко год му је поверовао страдао је.
Лисандрове офанзивне акције против Атињана
Кир Млађи је позвао Лисандра у Сард и дао му је много новца. Уз помоћ тога новца Лисандар је обновио флоту, која је била преполовљена након битке код Аргинуских острва. Када је Кира позвао његов отац персијски цар Дарије II Кир је Лисандру дао да по малоазијским градовима и целој сатрапији скупља данак уместо њега. Имао је поверење у Лисандра, да новац неће користити за властито богаћење. Лисандру је доделио данак од градова и дао му да влада место њега. Препоручио му је да не започиње битку са Атињанима ако нема нумеричку предност. Обећао му је много бродова из Феникије и Киликије. Пошто Лисандар није могао мировати он је побунио нека острва против Атине и прегазио Егину и Саламину. Искрцао се у Атици, где је срео Агиса. После тога отишао је на Хелеспонт, где је напао Лампсак са мора, а Торакс је сарађивао са копненим снагама, па су заузели град и дали војсци да га опљачка. У то време стигла је атинска флота од 180 тровесларки у Елеј на Херсонезу, а када су сазнали за пад Лампсака, упутили су се за Сест, па за Егоспотами. Атињане је предводило неколико генерала, а један од њих био је Филокле, који је наговарао народ да изгласају да се ратним заробљеницима одсеца десни палац, па би и даље могли да веслају, али не би могли да бацају копље.
Битка код Егоспотама
Очекивало се да ће доћи до поморске битке. Лисандар је наредио својим морнарима да се ујутро укрцају на бродове као да ће доћи до битке. Атињани би испловили и изазвали га на битку. Међутим, Лисандар би држао бродове у поретку и није излазио да се сукоби са непријатељима. Кад би Атињани отпловили натраг тада би послао неколико бродова да извиде и кад би било јављено да се непријатељ искрцао Лисандар би се исто искрцао. То се понављало три дана. Четврти дан су се Атињани охрабрили, верујући да се непријатељ боји. Алкибијад је живео у оближњем Херсонезу и он је укорио атинске генерале јер су логор поставили на лошем и чак опасном месту на отвореној плажи. Друга примедба је била да добијају снабдевање из удаљеног Сеста уместо да се налазе у Сесту. Нису га послушали. Пети дан Атињани су опет отишли до Спартанаца и натраг. Лисандар је послао извиђачке бродове и рекао им да чим се Атињани искрцају да се одмах пуним веслима враћају, а када буду на пола пута натраг да тада на прамац поставе бронзани штит, што ће бити сигнал за напад. За то време спартански бродови су чекали повратак извиђачког брода, а када је извиђачки брод дао сигнал сви спартански бродови су кренули.
Атињани су се искрцали из својих бродова и разишли су се около, неки на пијацу, неки под шатор. Конон је био први који је угледао спартанску флоту која се приближава њиховим празним бродовима. Он је успео да умакне са осам бродова и наставио је до Евагоре на Кипру. Остали бродови су били или празни или је посада тек стизала ненаоружана, па су изгинули. Лисандар је тада заробио 3.000 Атињана заједно са три генерала и заробио је целу флоту осим једне галије и Кононових осам бродова. Када су опљачкали непријатељски логор вратио се у Лампсак са заробљеним бродовима.
Лисандар је тако у једном дану окончао Пелопонески рат, који је трајао јако дуго.
Специјални савет спартанских савезника осудио је 3.000 атинских заробљеника на смрт. После тога Лисандар је долазио до разних градова и поручио је да ће побити све Атињане, који се нађу ван Атине. Лисандар је укинуо демократије и друге облике власти у све градове који су били под влашћу Атине и поставио је Спартанца као гувернера и 10 архонта, који су бирани према вољи Спартанаца.
Капитулација Атине
Лисандар се кретао у Спарту са 200 бродова. У Атици се срео са краљевима Паусанијем и Агисом II. Покушавали су да заузму Атину. Пошто Лисандар није одмах успео отишао је у Азију и ту је укидао демократије и успостављао олигархије. Побио је многе грађане, а многе је и протерао. Када је Лисандар заузео Сест одлучио је да расели становништво и да град преда својим важним морнарима, али Лакадемоњани су Сест ипак вратили његовим грађанима. Вратио је Егину, Мелос и Скион њиховим грађанима, које је Атина протерала. У опкољеној Атини многи су умирали од глади, па су се Атињани предали. Ефори су тражили да се сруше дуги зидови и Пиреј, да Атињани напусте све друге градове и да се држе Атике.
Успостава олигархије у Атини, Тридесеторица тирана
Лисандар је узео Атињанима целу флоту оставивши им само дванаест бродова. Почео је да подузима мере да промени облик атинског устава, тј да укине демократију. Кад су Атињани почели да се противе Лисандар им је указао да нису испоштовали споразум да сруше атинске бедеме. Пошто су прекршили споразум Лисандар је дао савезницима да одлуче о њиховој судбини. Поједини писци кажу да је он заправо питао савезнике да ли да се цели град прода у робље. Тебанац Еријант је предлагао да се уништи Атина. Ипак већина је сматрала да је окрутно да униште толико познат и славан град. Атињани су на све пристали, па је Лисандар тражио флаутисте у граду. Срушио је зидове и запалио бродове, све уз звуке флауте, а савезници су се сакупили и прослављали као почетак своје слободе. Успоставио је олигархију, тј. Тридесторицу тирана, а у Пиреју власт десеторице. Гарнизон је сместио на акропољ. Спаратнац Калибије је постављен за гувернера.
Лисандар шаље новац у Спарту