Самоубиство у Србији је узрочно–последични и статистички приказ активног или пасивног аутодеструктивног чина у којем становници Србије свесно и намерно одузимају себи живот, због различитих мотива. Многе особе у Србији реаговале су самоубилачким идејама у кризним ситуацијама, кроз које је Србија прошла и својој вишевековној историји. Код данашњих генерација које су прошле а и даље пролазе од 1990. до дуге деценије 21. века, тежак период у живота у Србији треба очекивати да ће проћи године да остваре самоубилачке идеје или их не остваре, или користе самоубилачке интенције како би изазвале пажњу околине у кризним временима. Самоубиство је и у Србији један од ретких феномена који је потпуно ослобођен, верских, полних, расних, културолошких, вредносних, узрочних, временских и узрасних граница.. У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству и све врсте самоозлеђивања, па ће и ови феномени бити приказани.
Иако на први поглед свако самоубиство изгледа као дубоко лични чин,...уништавајући свој живот самоубица доводи у питање темељну вредност Српског друштва - људски живот: што ову појаву чини друштвеном девијацијом...и социјалним проблемом због масовности и због узрока и последица које имају дубоко социјално значење, због све већег пада наталитета у Србији...
Превенција самоубиства све више заузима важно место у медицинским и социјалним услугама Србије.
Терминологија Самоубиство
Свако свесно и намерно активно или пасивно уништење властитог живота назива се самоубиство или суицид. При извршењу самог чина починилац мора бити свестан да ће након чина самоубиства наступити последица (смрт). Поред ове најчешће коришћене дефиниције, постоји и безброј других које самоубиство дефинишу као: Усамљеничко и очајничко решење за трпљење које за једну особу изгледа као ситуација која нема другу алтернативу Облик поремећене комуникације у тренуцима тешких животних криза, или метафорички речено, као интрапсихичку драму на интерперсоналној позорници, или понашање које се креће између нормалног и патолошког....
Лажно самоубиство
Лажно самоубиство је смрт која наоко личи на самоубиство али јој недостаје свесност (деца, душевни болесници, болесници у делиријуму)
Покушај самоубиства (позив на помоћ)
Покушај самоубиства (: је чин код кога је постојала свесност и намера уништење властитог живота, али због лошег избора начина и средства није наступила смрт иако је починилац то желео. Ако при покушају самоубиства настану компликације након којих наступа смрт, које су у узрочној вези с извршеним чином, говори се о самоубиству. „Покушај самоубиства је многоструко детерминисан и својеврстан, можда последњи „позив за помоћ“, крик, „апел у функцији аларма“, очајнички дијалог са околином од које на симболичан начин угрожена особа тражи помоћ“...Инсценирани покушај самоубиства
Чин у коме починилац симулира покушај самоубиства, али не жели да умре, назива се инсценирани покушај самоубиства. Ако се смрт у том чину и деси она је настала као последица несретног (задесног) случаја.
Подела самоубистава Подела Карактеристике Основна подела Смишљена (планирана) у афекту • Појединачна • Двојна • Вишеструка • Напрасна и полагана • Активна и пасивна • Према узрасту • Према полу • Према брачном статусу • Према методи извршења • Месту и времену кад су почињена Према мотиву Тражење помоћи • Бежање из неподношљиве ситуације • Ослобађање од тешке психичке патње • Покушај утицаја на неку значајну, другу особу • Као манифестација љубави • Олакшавање тешкоћа другима • Како би се други ражалостили • Како би се други уверили колико очајно је било живети • Као покушај откривања да ли су заиста вољени • Чињење нечега у неподношљивој ситуацији • Губитак самоконтроле • Жеља за смрћу. Према типу Суициди адолесцената • Еутаназија • Комбинација самоубиства и убиства • Суицид бомбом (камиказе, герила, терористи) • Ритуални суицид (сепуку) • Масовни суицид • Суицидни пакт • Интернетом изазван суицидNemačka manekenka se ubila zbog "hejtera" na Internetu Vest preuzeta sa: • Суицид у рату (као бољи избор од мучења или тортуре, или због губитка части) • Испровоцирани суицид (у којем нпр. самоубица испровоцира полицајца да га убије) Према начину извршења Самоспаљивањем • Изазивањем аутомобилске несреће • Дављењем у води • Струјним ударом • Вешањем • Смртоносном инјекцијом • Предозирањем лекова (хипнотика, антидепресива, аналгетика, барбитурата) • Гушењем пластичном кесом (гушење угљен-диоксидом) • Тровањем • Сепуку (средњовековни начин, харакири) • Самоустрељивањем ватреним оружјем • Сечењем великих артерија или трахеје на врату • Сечењем вена (најчешће подлактица) • Гладовањем до смрти • Тровањем удисањем угљен-моноксида • Падом са висине
Глобална слика самоубистава Просечна европска стандардизована стопа самоубистава за све земље европског региона износила је 15,1 на 100.000 становника. У поређењу са земљама европског региона, Србија са стопом од 18,8 на 100.000 становника (2009) спада у ред земаља са средњим ризиком самоубистава. У свету годишње, према подацима Светске здравствене организације (СЗО у даљем тексту), самоубиство изврши око један милион људи људи, или сваких 40 секунди нека особа у свету изврши самоубиство. Покушаји самоубиства је и 20 пута је чешћи (СЗО, 2009). Током задњих педесетак година стопа самоубистава је у свету повећана је за 60%. Глобална стопа самоубистава је 16 на 100.000 становника, при чему је мушко :женски однос 3-4:1 у последњих пола века (СЗО, 2011). У Самоубиство је у неким земљама Европе трећи узрок смртности популације старости од 15-44 године, док је у другим земљама водећи узрок смрти узрасне групе од 10-24 године. + Број самоубистава у свету на 100.000 становника, годишње РангЗемљаГодинаУкупноЖенеМушкарци 1. Литванија 200961.310.438.6 2. Русија200653.99.530.1 3. Белорусија 200748.78.827.4 4. Казахстан 200843.09.425.6 5. Мађарска 200940.010.624.6 6. Јапан 200936.213.224.4 7. Летонија 200940.08.222.9 8. Словенија 200934.69.421.9 9. Украјина 200937.87.021.2 10. Србија 200928.110.018.8 11. САД 200917.74.511.0 12. Бразил 20087.72.04.8 13. Грчка 20096.01.03.5 14. Египат 20090.10.00.1
Епидемиологија 300px|безоквира|десно Годишњица Николе Ћупића (29. издање), књига 11., 1889. године, доноси текст Статистички преглед самоубистава у Србији од 1845—1884, по службеним извештајима министарства унутрашњих дела. Месец са највише самоубистава, у наведеном периоду, био је мај а са најмање децембар. Међу 2.129 самоубиства, колико их је било у анализираном периоду највећи број извршен је вешањем, затим пушком, утопљењем, ножем и тровањем. Жене су више практиковале вешање а мушкарци пушку. Највише број самоубистава извршено је због телесних болести, па душевних. По покрајинама највише их је било у Браничеву, најмање у Мачви.
У Србији је од 1953. до 2008. самоубиство извршило 66.700 особа, или просечно годишње 1.200 извршених самоубистава. Број самоубистава у Србији у овом периоду има значајну тенденцију пораста, нпр. 1953. у Србији је било 725 самоубистава а 2008 1.290.
У Србији су 2006. године 1.444 особе извршиле самоубиство или 19,5 на 100.000 становника. У поређењу са раним педесетим годинама 20. века, број самоубистава је готово удвостручен (види табелу десно), уз тренд умереног смањења у последњих 15 година. Сличне промене се уочавају и код стопе самоубистава. Најниже стопе су регистроване током 1950-их, око 12 на 100.000 становника, а највише током последње деценије 20. века, када је стопа достигла ниво од око 20 самоубистава на 100.000 становника.
У Србији током 2007. самоубиство је као узрок смрти регистровано код 1.354 особе, што је у просеку четири особе свакога дана.
У друштвеном расколу Југославије, 1992. године број самоубистава у Србији је дошао до историјског максимума, (када је забележено 1.638 самоубистава)..
У периоду од 2006. до 2014. године, годишње је 5-14 припадника српске полиције извршило самоубиство. Хронолошки приказано током 2006. било 12 самоубистава полицајаца, 2007. године 13, 2008. године осам, током 2009. десет, 2010. 11. Највише самоубистава полицајаца било је 2011. године када је 14 припадника МУП-а себи одузело живот. Затим следи пад броја самоубистава, тако да је током 2012. регистровано десет, 2013. осам и 2014. 5 самоубистава.МУП Србије одбацује оптужбе о епидемији суицида РТ Србије, вест објављена 31. јула 2015.
У периоду од 1999. до 2007. године, годишње је 1-8 припадника Војске Србије извршило самоубиство. Највећи број извршен је 2003. године, што се може објаснити политичким догађајима претходних година и трансформацијом војске након тих догађаја.Dedić G, Milinković-Fajgelj O, Kolundzić D, Živić B. Suicid prevention in military settings. Beograd: Vojnoizdavački zavod; 2003.
<center> Стопа самоубистава у Србији у периоду од 1998—2009.(на 100.000 становника) {| class="wikitable" |- ! !! 1998. !! 2000. !! 2005. !! 2009. |- |- style="background:gold;" | УКУПНО ||<center> 19.3 ||<center> 20,6 ||<center> 19,4||<center> 18,8 |- | Мушкарци ||<center> 27,5||<center> 29,3 ||<center> 27,9 ||<center> 28,1 |- | Жене ||<center> 11,5 ||<center> 12,3 ||<center> 11,3|| 10,0 |} У периоду од 2000. до 2007. стопа самоубистава је у целокупној популацији Србије опала за 18% (код мушкараца за 16% и код жена за 26%). <center> Број умрлих у Србији од поремећаја понашања и душевних поремећаја у 2012. годиниЗдравствено– статистички годишњак Републике Србије ... главни и одговорни уредник Драган Илић. Београд, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, 2012 – (Београд : Елит медика). –COBISS. SR-ID 136955404 {| class="wikitable" |- ! !! Укупно самоубистава !! Проценат (%)!! Стопа на (на 100.000 становника) |- |- style="background:gold;" | УКУПНО ||<center> 1.163 ||<center> 1,14 ||<center> 16,15 |- | Мушкарци ||<center> 545||<center> 1,06 ||<center> 15,66 |- | Жене ||<center> 614 ||<center> 1,22 || 16,62
НАПОМЕНА: Проценат умрлих израчунат је на основу података да је у Србијиу 2012. години умрло 102.400 становника (51.909 мушкараца и 50.491 жена). Старосне разлике Према подацима за 2005. годину, свако друго лице у Србији које је извршило самоубиства било је старије од 60 година, а свако треће старије 70 година. Просечна старост особа које су извршиле самоубиству у Србији 2005. је 52 године. Повећањем старости значајно се смањује учешће самоубистава старијих лица у укупном броју умрлих (код особа старих од 45 до 49 година оно је 4,4%, код десет година старијих од 55 до 59 око 2,2%, а код оних најстаријих од 65 до 69 година само 1,9%).
И према подацима из 2006. годину, у Србији је скоро свако друго умрло након самоубиства било старије од 60 година (48,7%), а свако треће старије од 70 година (33,0%). У односу на раније године, јасно је уочен тренд повећања удела старих у укупном броју самоубистава, што се донекле уклапа са укупном стопом смртности становништва земље.
Наведени токови у броју умрлих самоубица међу старијим лицима у Србији су, пре свега, последица интензивног демографског старења,. U Goran Penev, ured., Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2002. godine., 109-138. али и промена у старосном моделу морталитета.. Stanovništvo, god. XLI, br. 1-4, januar-decembar
У периоду од 1999 до 2005. године најмлађи самоубица у Београду имао је 13. а најстарији 101 годину.Николић З. Самоубиство увек болест, Новости он лајн од 3. новембра 2005. Приступљено: 2. 4. 2018. Најмлађи самоубица у Србији је био стар 9 година а најстарији 101 годину., Приступљено 19. 4. 2018.
Полне разлике Према подацима из 2006. годину, разлике по полу у вредностима стопа због самоубиства су релативно највеће код млађег становништва, узраста 25-29 односно код средовечног старости 40-44 године.