Здравко Бујић (Доње Водичево, 1. новембар 1940) српски је филозоф и лирик.
Биографија Бави се филозофијом, лириком, хагиографијом и антологичарством. Рођен је 1940. г. у селу Доње Водичево код Новог Града (бившег Босанског Новог). Завршио је књижевност на Филозофском (Филолошком) факултету у Београду 1964. Магистрирао је 1982. филозофију на Катедри друштвених наука Пушкинског института у Москви. З. Бујић је академик. Редовни је члан Духовне академије Достојевски са центром у Москви и филијалом у Новом Саду.
З. Бујић је као филозоф објавио следећа дела: Општа начела теорије панкимизма (књига 1); Догмофилијско-скепскофилијски панкимизам у религии (књига 2); Идеалофилијско-реалофилијски панкимизам у философији (књига 3); Теофилијско-антропофилијски панкимизам у уметности (књига 4). Панкимизам, теорија таласног трајања (обједињена тетралогија четири претходна назива); Дешифровани генији и таленти.
Као песник написао је следеће збирке: Кућа у рају; Песма једини завичај; Душа; Уз Бога и љубав; Стихом кроз српске пределе; Моје најбоље песме (ауторов избор песама).
Као хагиограф написао је књигу: Велике светитељке.
Као антологичар издао је књигу под насловом: 100 најбољих српских лирских песама.
Референце
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Српски песници Категорија:Српски филолози