Слободан М. Добросављевић (Солун, 5. септембар 1903 — Београд, 3. април 1980) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, руководилац и научни саветник Машинског института САНУ, и научни саветник института "Кирило Савић“. Бавио се моторима са унутрашњим сагоревањем. За дописног члана Српске Академије Наука изабран је 1950. а за редовног члана 1961. године. Почасни доктор универзитета у Београду постао је 1971. године.
Биографија Рођен је 5. септембра 1903. године у Солуну (Грчка), где му је отац службовао као професор Српске гимназије. Основно и средње образовање је стекао у Крушевцу, а матурирао је у Београду 1921. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио 1926. Војни рок је служио 1927. године у школи резервних ваздухопловних официра, истовремено је у Ваздухопловно-техничкој радионици на аеродрому у Новом Саду упознао рад на ревизији и испитивању различитих типова авиомотора, да би након одслужења војног рока почео своју успешну професионалну каријеру у Индусрији Авио Мотора у Раковици крај Београда. Пензионисан је 1970. године, а умро је 3. априла 1980, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и почасни доктор Универзитета у Београду.Димитрије Савић, Слободан М. Добросављевић (5. октобар 1903-3. април 1980), Годишњак САНУ 87. (1981), стр. 463–464,Слободан М. Добросављевић дописни члан, Годишњак САН 64. (1958), стр. 286–289,Слободан М. Добросављевић редовни члан, Годишњак САН 84. (1978), стр. 199–203,
Признања Награда владе ФНРЈ 1949. године, Седмојулска награда 1967. године, Почасни докторат Универзитета у Београду 1971. године.
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/139-slobodan-dobrosavljevic
Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски инжењери Категорија:Професори Машинског факултета Универзитета у Београду Категорија:Академици САНУ Категорија:Доктори техничких наука