Mehmed Alajbegović (Bihać 7. maj 1906 – Zagreb 7. jun 1947) je bio hrvatski ustaša, političar, diplomata i ratni zločinac.
Biografija Mehmed Alajbegović je rođen u begovskoj porodici, 7. maja 1906. u Bihaću, u tadašnjoj Austro–Ugarskoj monarhiji, gde su mu i otac i deda bili gradonačelnici. Mehmed je tu i završio osnovnu i srednju školu. Godine 1928. seli se u Zagreb, gde je na tamošnjem univerzitetu diplomirao i 1934. godine doktorirao pravo.Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945., Minerva, Zagreb. Tokom boravka na univerzitetu, boravio je u mnogim zemljama, a najviše se zadržao u Parizu, gde je učio francuski jezik i gde se usavršavao u struci.
Posle što je bio sudski koncipijent, imenovan je sudijom Kotarskog suda u Prozoru. Ostao je upamćen kao vrlo marljiv pravnik, a najveća želja mu je bila da predaje šerijatsko pravo na univerzitetu, koje je učio na Visokoj školi u Alžiru i završio 1940. godine. Još od 1938. godine, bio je sudija i sekretar Upravnog suda u Zagrebu.
NDH Nakon osnivanja Nezavisne Države Hrvatske, 1941, radi u internacionalnoj službi napustivši plaćeno nastavništvo islamskog prava na zagrebačkom univerzitetu. U avgustu 1941. godine imenovan je sekretarom u podvladi ministarstva spoljnih poslova, a 27. januara 1942. godine imenovan je generalnim konzulom NDH u Minhenu. Radeći tamo, razvio je veliku aktivnost među hrvatskim radnicima na radu u Nemačkoj.
Početkom maja 1944. godine imenovan je ministrom spoljnih poslova NDH umesto dr. Stijepa Perića. Na toj dužnosti ostao je do sloma NDH. Lično je bio u Pavelićevoj pratnji dok je ovaj posetio Hitlera 18. i 19. septembra iste godine. Pred kraj rata, kada se sve više činilo da će Sile Osovine izgubiti, učestvovao je u pokušajima povezivanja vlasti NDH sa slovenačkim (Leon Rupnik) i crnogorskim (Sekula Drljević) nacionalistima te srbijanskim monarhistima (Dragoljub Mihailović). Cilj je bio da se oformi antikomunistički blok koji bi se borio protiv Titovih partizana. Računalo se da bi i zapadni Saveznici mogli da pomognu, dok bi za uzvrat NDH prešla na njihovu stranu.
Pokušaj bekstva i suđenje za ratne zločine Alajbegović je napustio Zagreb 6. maja 1945. godine, zajedno sa ostalim članovima vlade, povlačeći se u Austriju, gde se, nakon kraćega zadržavanja u Krumpendorfu, sklonio u Salcburg. Tu su ga 6. septembra 1945. godine savezničke jedinice uhapsile i uputile u nedaleki logor u Glacenbahu gde ostaje do 8. septembra 1946. godine kad je izručen jugoslovenskim vlastima.
Krajem maja 1947. godine, izveden je pred veće Vrhovnog suda NR Hrvatske, zajedno sa Slavkom Kvaternikom i ministrima dr. Vladimirom Košakom, dr. Osmanom Kulenovićem, generalima Miroslavom Navratilom, i Ivanom Perčevićem i nemačkim poslanikom pri NDH Zigfridom Kašeom. Dana 6. juna 1947. godine, proglašen je krivim za veleizdaju i saradnju sa okupatorom i osuđen na smrt. Pogubljen je sledećeg dana u Zagrebu.
Reference
Literatura
Povijest Nezavisne Države Hrvatske, Hrvoje Matković
Категорија:Рођени 1906. Категорија:Умрли 1947. Категорија:Бишћани Категорија:Хрватски политичари Категорија:Дипломате НДХ Категорија:Хрватски правници Категорија:Министри Владе НДХ Категорија:Усташе Категорија:Осуђени на смрт Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Хрватски адвокати Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату