Милан А. Симић (Београд, 17. март 1827 — Београд, 14. јул 1880) био је српски правник. Симић је био управник Народног позоришта у Београду.
Биографија Родио се у Београду у познатој знаменитој породици Симић. Родитељи су му били Алекса Симић политичар и Катарина. Налазио се Милан 1848. године у Паризу, где је са колегама Србима који су студирали немачке факултете, направио малу српску студентску колонију. Међу њима једино он није био државни питомац.
Симић је 1858. године дао оставку на државну службу. Отишао је у Румунију где се дуже време бавио трговином и банкарством, пре него што је поново у државне послове. Радио је извесно време као рачуноиспитивач у Главној контроли. Веома је заслужан за отварање сталног српског народног позоришта у Београду. Са Јованом Бошковићем ушао је 1863. године у литерарни одсек, Одбора за отварање народног позоришта у Београду."Просветни гласник", Београд 1. март 1893. Све до 18. октобра 1870. године позориштем (основаним 1868) је управљао "Позоришни одбор", састављен од 17 чланова. Онда почиње постављање професионалних управника српског театра. Због заслуга постављан је два пута, са прекидом за управника Народног позоришта. Са места управника позоришта, на које је дошао 11. децембра 1871. године,"Годишњак града Београда", Београд 14/1967. сменио га је због одговорности за слаб рад театра, министар Стојан Новаковић, 22. октобра 1875. године. Премештен је тада на нижи положај, за помоћника управника Управе фондова, где је радио 1875-1877. године. Од 1877. године вид је нагло почео да му слаби, и поред предузетог лечења у Бечу. Поново је постављен за управника позориштаБранко Драгутиновић: "Један век Народног позоришшта у Београду: 1868-1968.", Београд 1968. и на тој функцији ће остати скоро до смрти, до 1. марта 1880. године.
Умро је пола године касније у Београду.
Редовни је члан Друштва српске словесности од 3. I 1851. Казначеј ДСС 1856, 1857, 1858 (до 25. IX). Почасни је члан Српског ученог друштва наименован 29. VII 1864. године.
Види још Симићи (породица) 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије
Референце
Литература
Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.4 (Р. Одавић). В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/12 (В. Алексијевић). Театрон 89 (1994) 152. Р. Љушић: Лицеј. Р. Јовановић и др.: 125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1994 (Галерија 77).
Спољашње везе Краћа биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1827. Категорија:Умрли 1880. Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Српски правници Категорија:Правници из Београда Категорија:Управници Народног позоришта у Београду