Белаковић Белаковић је старо српско презиме, које спада у групу патронимичких презимена, насталих од личног имена или надимка претка.
Етимологија и значење Презиме Белаковић потиче од личног имена или надимка Белак, изведеног од словенске основе бел / бијел, што значи бео, светао, чист. У старословенском и народном значењу, надимак Белак је могао да означава особу светле косе или тена али и особу „чистог угледа“ или доброг гласа.
Додавањем патронимичког суфикса -овић, настаје презиме Белаковић, у значењу „потомак Белака“.
Историјски подаци Име Белак се у историјским изворима помиње већ у 15. веку, а најранији трагови рода Белаковић везују се за простор данашње Црне Горе, посебно за племе Пјешивци, где се род помиње у документима из 1455. године.
Током касног средњег века и раног новог века, услед миграција становништва, део припадника рода се сели ка северу, преко области Сјенице и Јасенице, а након Велике сеобе Срба 1690. године, један огранак се трајно насељава у ширем подручју манастира Студеница, у данашњем Рашком округу.
Усмено предање о Радославу Белаковићу У породичном усменом предању Белаковића помиње се лик Радослава Белаковића, за кога се верује да је живео крајем 17. века, у периоду након Велике сеобе Срба.
Према предању, Радослав је био један од првих припадника рода који су се трајно населили у близини манастира Студеница и имао улогу чувара манастирске земље и имања. У неким верзијама приче, наводи се да је током једног османског упада покушао да заштити манастир од пљачке, иступивши пред војнике без оружја.
Овај догађај није потврђен у писаним историјским изворима и сматра се делом усменог породичног предања, али представља важан елемент идентитета и колективног памћења рода Белаковић.
Крсна слава Код већине породица са презименом Белаковић, забележена крсна слава је Свети Никола (Никољдан). Ова слава је широко распрострањена међу Србима, али је посебно карактеристична за старе родове са подручја Рашке, Старе Херцеговине и Црне Горе.
Географска распрострањеност Презиме Белаковић данас се најчешће среће у:
Србији (посебно Рашки округ, околина Краљева) Републици Српској (источни делови, укључујући околину Братунца) Црној Гори (ређе) Хрватској (Лика и Славонија, у мањем броју)
Презиме је типично за динарски простор и везује се углавном за сеоске и родовске заједнице.
Карактер презимена Белаковић спада у стара родовска презимена, која су настала од конкретног личног имена претка и стабилизована у периоду од 15. до 17. века, када је код Срба дошло до масовнијег формирања сталних презимена.
Презиме није племићког порекла у класичном смислу, али представља презиме са јасним родовским континуитетом и дугим присуством на истом географском простору.
Напомена Као и код већине старих српских родова, део података о пореклу заснива се на комбинацији историјских извора, етнолошких истраживања и усменог породичног предања.
Категорија:Српска племена Категорија:Српска презимена Категорија:Пјешивци