200px|мини|десно|Dudeneyev Haberdasher's problem Henri Dudni ( ; Mejfild, 10. april 1857. — Luis, 23. april 1930) bio je engleski matematičar i jedan od vodećih svetskih sastavljača matematičkih zagonetaka.
Život Henri Dudni potiče iz porodice s matematičkom tradicijom, njegov otac i deda bili su učitelji u Luisu. Iako je imao samo osnovno obrazovanje, Veoma ga je zanimala matematika, izučavao je matematiku i njenu istoriju u svoje slobodno vreme.
S 13 godina počeo je da radi u Civil Service (vrsta državne uprave u UK), ali je nastavio proučavanje matematike i šaha. Počeo je da piše članke za časopise i pridružio se grupi pisaca u kojoj je bio i Artur Konan Dojl. Istovremeno je pod pseudonimom Sphinx objavljivao matematičke zagonetke. Oženio se 1884. s Alis Vifin, koja je u to doba bila popularni pisac, što je omogućavalo porodici dobro finansijsko stanje.
Celi život posvetio je matematici i matematičkim zagonetkama. Imao je i dosta hobija (bilijar, kuglanje i kroket), a kao pijanista i organista interesovao se za crkvenu muziku. Umro je od raka grla 1930.
Rad 250px|мини|десно|Problem disekcije trougla(haberdasher's problem) Sem Lojd je 1893. počeo da šalje svoje zagonetke u Englesku. Uskoro su on i Dudni počeli prepisku, kao vodeći sastavljači zagonetaka u to doba. Od njih dvojice, Dudni je pokazivao više matematičkog umeća. Mnoge zagonetke je poslao Lojdu. Bio je vrlo uzrujan kad je Lojd počeo da ih objavljuje pod svojim imenom i prekinuo je saradnju s njim.
Nakon raskida saradnje s Lojdom, Dudni je počeo da šalje svoje priloge mnogim tadašnjim časopisima (Blighty, Cassell's, The Queen, Tit-Bits i Weekly Dispatch), a preko 30 godina uređivao je kolumnu Perplexities u časopisu Strand Magazine.
Kraljevsko društvo je bilo zainteresovano za njegov haberdasher's problem, zagonetku iz geometrije u kojoj jednakostranični trougao treba podeliti na 4 dela i od njih složiti kvadrat. Dudeney je problem predstavio Kraljevskom društvu 1905.
Doprinos matematici Veliki francuski matematičar Adrien-Mari Legendre je "dokazao" da ne postoje dva pozitivna racionalna broja čiji je zbir kubova jednak 6. Taj "dokaz" Dudeni je oborio:
a uz to je našao i dva racionalna broja čiji je zbir kubova 9:
Verbalna aritmetika Dudeniju se pripisuju zasluge za izum kriptograma (iako je zagonetka dosta starija), odnosno "verbalne aritmetike" kako je on to nazvao u zadatku objavljenom jula 1924. u Strand Magazineu:
S E N D + M O R E = M O N E Y Rešenje kriptograma je: O = 0, M = 1, Y = 2, E = 5, N = 6, D = 7, R = 8, i S = 9
Šah Pored zagonetaka, Dudni se dosta bavio šahovskim problemima. Predsedavao je osnivačkoj skupštini najstarijeg svetskog društva problemista, British Chess Problem Society. Kao i Lojd, izdao je mnogo nestandardnih šahovskih problema, kao npr. naći mat u 6 poteza: beli ima sve figure na svojim početnim poljima, dok crni ima samo kralja na početnom polju.
Publikacije The Canterbury Puzzles (1907) Amusements in Mathematics (1917) The World's Best Word Puzzles. (1925) Modern Puzzles (1926) Puzzles and Curious Problems (1931, posthumno izdala njegova udovica) A Puzzle-Mine (bez datuma, posthumno) Martin Gardner (izdavač): Dudeney's 536 puzzles and curious problems (1967)
Vidi još Dudenijev broj
Spoljašnje veze Biografija na web stranici The University of St Andrews. Henry Dudeney na Project Gutenberg
Категорија:Рођени 1857. Категорија:Умрли 1930. Категорија:Енглески математичари Категорија:Рекреацијска математика Категорија:Шаховски проблемисти