Квентин Крисп (Сатон, 25. децембар 1908 — Манчестер, 21. новембар 1999) био је енглески књижевник, модел, дизајнер, илустратор и глумац. Постао је познат седамдесетих након објављивања своје провокативне и духовите аутобиографије Разголићени државни службеник. Пажњу јавности привукао је својим ексцентричним понашањем, провокативним изјавама и имиџом дендија. Иако су га током читавог живота пратиле контроверзе, временом је постао фугура индивидуалца са посебним погледом на друштвене манире и стил. Стинг му је посветио песму -{Englishman in New York}-, у чијем се споту и појавио.
Биографија
Детињство и рана младост
Квентин је рођен под именом Денис Прат у Сатону, у Сарију, предграђу Лондона. Потиче из богате породице у којој је живео са родитељима, сестром и два брата. Одмалена се трудио да буде у средишту пажње, играо је и рецитовао. За улогу виле у школској представи Сан летње ноћи, обукли су га у хаљиницу од зеленог тила и ставили су му венац од ружа на главу, што се касније одразило на његов модни стил.
Када је кренуо у школу, дружио се претежно са девојчицама, у чијем је друштву и играма више уживао. После основне школе, послат је у интеранат, али му ново окружење није одговарало, пошто је био размажен и плачљив. Тамо је заузео упадљиво надмени став и више времена је посвећивао учењу како би задивио професоре према којима је гајио симпатије. Након средње школе уписао је студије новинарства на Универзитету у Лондону, али их није завршио.Квентин Крисп, Биографија, biography.com , Приступљено: 19.4.2014.
Живот у Лондону
У Лондону је по први пут видео трансвестите, мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у The Black Cat. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.
На мајчин предлог, уписао је дизајн у уметничкој школи у Хај Вајкомбу. Издржавали су га родитељи до 1931. када је трајно прешао у Лондон, запослио се и осамосталио. Радио је као технички цртач, писао је песме, приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у штампарији, али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - дизајнер. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за недолично понашање. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове хомосексуалаца, али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за -{Blandford Press}- као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из степовања.Живот је бајка - Квентин Крисп, Сам против свих, Весна Живковић, Политикин забавник број: 3177 , Приступљено: 19.4.2014.
Други светски рат
У тренутку избијања Другог светског рата, Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи војсци. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је хомосексуалац, добио је потврду да пати од сексуалне перверзије и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због сиромаштва и немогућности запослења и пожелео је да изврши самоубиство. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар Клифорд Хол и позвао га је да позира за три портрета уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за филмску индустрију где је помагао у сценографији, али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник сценографа и био је модел пуних 6 година.Квентин Крисп, Џоди Ровен, Салон, salon.com, Приступљено: 19.4.2014.
Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док полиција није затворила то место.
Слава мини|лево|Квентин Крисп 1982.
Након завршетка рата и даље се бавио дизајнерским пословима. Чувени фотограф Енгас Мекбин, фотограф омота првог Битлсовог албума, позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо адвоката позвао своје пријатеље који су посведочили да је хомосексуалац, али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице Грету Гарбо и Марлен Дитрих. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.
О њему је Денис Мичел снимио документарни филм. Након тога је његова књига Разголићени државни службеник пренесена на биоскопско платно.Крисп: Разголићени државни службеник, BBC вести, news.bbc.co.uk, Приступљено: 19.4.2014. Године 1981. је гостовао у Њујорку. Како му се свидео град, а Американци су му се свидели још када их је упознао за време рата у Лондону, одлучио је да се тамо и пресели. У Њујорку га је посетио и чувени Стинг који је инспирисан његовом животном причом написао песму -{Englishman in New York}-, а понудио му је и гостовање у споту.Квентин Крисп: Становник странац: Енглез у Њујорку, магазин Spike, Приступљено: 19.4.2014.Господин Стинг на Енглез у Њујорку, Приступљено: 19.4.2014.
Квентин Крисп се опробао и као глумац, игравши Полонија у филму Хамлет и Елизабету I, у филму Орландо.
Умро је 21. новембра 1999. у Манчестеру, у Уједињеном Краљевству.
Библиографија
Никада није одустао од идеје да буде писац иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама Мервина Пика, илустратора Алисе у земљи чуда. Годину дана је писао роман, али није успео да нађе издавача. Успео је да објави аутобиографију Разголићени државни службеник 1968. и због искрености и духовитости добио је признање и назван је Оскаром Вајлдом 20. века.Архива Квентина Криспа, Библиографија, Књиге, Приступљено: 19.4.2014.
Правопис за Браша и Пена (Lettering for Brush and Pen), 1936, у сарадњи са А. Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd. Боје у дисплеју (Colour in Display), 1938, The Blandford Press. Све то и Бевин такође (), 1943, Mervyn Peake Society. . Разголићени државни службеник (), 1968, HarperCollins, . Љубав то лини лаким, (), 1977, Duckworth. . Како имати животни стил, (), 1975, Cecil Woolf Publishing. . Чог: готска фантазија, (), 1979, Methuen, . Како постати девица, (), 1981, HarperCollins. . Ради то са стилом, (), 1981, Methuen, . Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа, (), 1984, Harper & Row, . Манири с неба: божански водич за добро понашање, (), 1984, Hutchinson. . Како отићи на филм (), 1988, St. Martin's Press. . Књига цитата геја и лезбијки: књижевни пратилац, (), 1989, Robert Hale Limited, . Antologija gej citata. Стални странац: дневници Њујорка (), 1996, HarperCollins. .
Познати цитати
Неки од познатих цитата Квентина Криспа су:
Референце
Литература
Живот је бајка - Квентин Крисп, Сам против свих, Весна Живковић, Политикин забавник број: 3177, Приступљено: 19.4.2014.
Спољашње везе
Crisperanto, Архива Квентина Криспа
Интервју из 1997
Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Енглески књижевници Категорија:ЛГБТ+ књижевници Категорија:ЛГБТ+ глумци