Фишеклија је трговац прахом односно барутом. Фишеклије су постојале пре појаве муниције у доба када су се пушке пуниле од уста цеви. Пре стављања куршума у цев се сипао барут који се продавао, припремљен, у папирним фишецима, па одатле и назив заната. Фишеклија је такође и кутијица од дрвета или торбица од коже (носила се на опасачу) где се држао барут.
У Београду Средином деветнаестог века, фишеклије су биле у близини Стамбол капије. Због опасности од експлозије књаз Милош их је, приближно 1834,„Како је постао Булевар Револуције”, Борба, 1953-01-26, стр. 6 "прогнао" далеко ван града, чак иза Батал џамије, тј. на место где је данас Главна пошта у близини Ташмајдана. Цела та чаршија добија име Фишеклијска. Појавом савремене муниције, фишеклије нестају, до 1851. остала су само двојица, а на њиховом месту ничу продавнице старе робе или телалнице. У Фишеклији су били кафана „Три листа дувана” и радња берберина Мише, "једне од најпопуларнијих личности тадашњег Београда", који је и вадио зубе, пуштао крв и стављао пијавице."Политика", 10. април 1938 Још касније ту ће бити Главна пошта и Маркова црква.
Галерија
Категорија:Стари занати