Пол Елијар рођен као Еуген Емил Пол Гриндел (; Сен Дени 14. децембар 1895 — Шарантон ле Пон, 26. новембар 1952) је био француски песник, један од зачетника надреалистичког правца у књижевности.

Биографија Елијар је рођен у Сен Денију, Француска, као син Клемента Гриндела и Жане Кузин.Archives en ligne Saint-Denis, voir "Registre d'état civil, Ville de Saint-Denis, Naissances, du 22/06/1895 au 31/12/1895, Tome 2, page 100, acte nº 1445, 'Grindel'". У 16. години оболео је од туберкулозе због чега је прекинуо школовање.

Упознао је Галу, рођену као Елену Иванову Диаконову, са којом се оженио 1917. године у швајцарском санаторијуму у Давосу. Пар је имао ћерку која се звала Сесил.

У том периоду Елијар пише своје прве песме. Посебно је био надахнут стваралаштвом Волта Витмана. Године 1918. Жан Полан га је "открио" и представио Андреу Бретону и Лују Арагону. Након сарадње са немачким дадаистом Максом Ернстом, који је илегално прешао у Француску 1921. године, улази у тројну заједницу живота са Ернстом и Галом већ наредне године.

Након брачне кризе, на повратку у Француску 1924. године доста путује по свету. Његово стваралаштво у овом периоду је рефлектовано бурним догађањима и искуствима у његовом животу. 1929. године поново оболева од туберкулозе и разводи се од Гале која започиње романсу са Салвадором Далијем са којим остаје до краја живота.

1934. године жени се са Нуш (правим именом Марија Бенц) која се сматрала маскотом надреалистичког покрета, коју је Елијар упознао преко својих пријатеља Ману Реја и Пабла Пикаса. Током Другог светског рата укључује се у Покрет отпора и током тог периода пише дела Liberty (1942), Les sept poèmes d'amour en guerre (1944) и En avril (1944): Paris respirait encore! (1945).

Придружио се Комунистичкој партији Француске 1942. године згог чега долази до разлаза са надреалистима, а касније је у својим политичким есејима описивао Јосифа Стаљина. Милан Кундера се присећао како је био шокиран када је својевремено чуо гласине како је Елијар јавно одобравао смртну казну вешањем за свог пријатеља, Прашког писца Зависа Каландру, 1950. године.

Каснији живот thumb|Гроб Пола ЕлијараНаписао је уводну песму за француско издање "Јаме" од Ивана Горана Ковачића

У јуну 1946. године је боравио у Београду где је између осталог присуствовао и суђењу Дражи Михаиловићу.

Туга због преране смрти његове жене Нуше 1946. године била је инспирација за дело "Le temps déborde" 1947. године. Принципи мира, самоуправљања и слободе постали су његова нова страст.

Био је учесник Конгреса интелектуалаца за мир у Вроцлаву 1948. године којем је присуствовао и Пабло Пикасо кога је сам Елијар убедио да учествује. Елијар је упознао своју последњу жену Доминик Лауру на конгресу за мир у Мексику 1949. године. Венчали су се 1950. године. Елијар је своје дело "Феникс" посветио управо њој.

Пол Елијар је преминуо од срчаног удара новембра 1952. године. Сахрана је обављена у месту Шарантон-ле-Пон, а организацију сахране је преузела Комунистичка партија. Сахрањен је на гробљу Пер Лашез у Паризу.

Дела thumb|Дело -{Répétitions}- из 1922. године, корице Макс Ернст 1913 : Premiers poèmes 1916 : Le Devoir 1917 : Le Devoir et l'Inquiétude 1918 : Pour vivre ici 1920 : Les Animaux et leurs hommes, les hommes et leurs animaux 1923 : L'Amoureuse 1924 : La courbe de tes yeux 1924 : Mourir de ne pas mourir 1925 : Au défaut du silence 1926 : La Dame de carreau 1926 : Capitale de la douleur 1926 : Les Dessous d'une vie ou la Pyramide humaine 1929 : L'Amour la Poésie 1930 : Ralentir travaux 1930 : À toute épreuve 1930 : L'immaculée conception 1932 : Défense de savoir 1932 : La Vie immédiate 1935 : La Rose publique 1935 : Facile 1936 : Les Yeux fertiles 1937 : Quelques-uns des mots qui jusqu'ici m'étaient mystérieusement interdits, GLM 1938 : Les Mains libres 1938 : Cours naturel 1938 : La victoire de Guernica 1939 : Donner à voir 1939 :Je ne suis pas seul 1941 : Le Livre ouvert 1942 : Poésie et vérité 1942 1942 : Liberté 1943 : Avis 1943 : Courage 1943 : Les Sept poèmes d'amour en guerre 1944 : Au rendez-vous allemand 1946 : Poésie ininterrompue 1947 : Le Cinquième Poème visible 1947 : Notre vie 1947 : À l'intérieur de la vue 1947 : La Courbe de tes yeux 1947 : Le temps déborde 1948 : Poèmes politiques 1951 : Le Phénix

Говорио је ... Неке књиге треба окусити, друге прогутати, а само неке сажвакати и сварити. Они који се пењу степеницама успеха никада се не жале да су остали без даха Живео сам као сенка, а ипак знао да певам о сунцу

Референце

Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1952. Категорија:Француски песници Категорија:Дада