Планина Коритњак, која се наводи и под именом Коритник је планина у југоисточној Србији, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом.
Планина Коритњак простире се правцем северозапад-југоисток у висинским зонама од 250 до 808 метара надморске висине. Почиње северно од Нишке Бање, и наставља се југоисточно, као северозападни огранак Суве планине.Мартиновић Ж., (1995): Коритник, Енциклопедија Ниша, Природа, простор, становништво, Издавачко предузеће „Градина“, Ниш Називи Планина Коритњак — Планина Коритник Географија Положај и пространство Коритњак је лоциран на јужном ободу Нишке котлине, у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу, као саставни део композитне Нишавске долине и северозападни огранак, истог назива (808 -{m}-), Суве планине (1.810 -{m}-), у северозападном подножју Црног камена (867 -{m}-), једног од сувопланинских врхова.
Коритњак се налази 4 -{km}- јужно од међународних комуникација; железничке пруге (Беч–Будимпешта–Београд–Ниш-Софија–Истанбул) магистралног пута, гране -{В}- (Ниш–Софија–Истанбул) главног коридора 10 (Салцбург–Љубљана–Загреб–Београд–Ниш–Скопље–Велес–Солун). Врх Коритњак је саобраћаницама удаљен од општине Нишка Бања 3,5 -{km}-, и Ниша, 12,5 -{km}-.
Површина простора на коме је смештен Коритњак износи 2,5 km². Овај простор граничи се насељима Прва Кутина са западне, Нишком Бањом са северне, Раутовом и Јелашницом, са источне и обронцима Црног камена (867 -{m}-), Суве планине, са јужне стране.
У подножју североисточних падина кречњачког Коритњака на широкој и благо нагнутој тераси (насталој током геолошке прошлости, акумулацијом бигра и радом флувијалног и денудационог процеса) размештена је Нишке Бање и нишко насеље Никола Тесла. (види доњу слику).Енциклопедија Ниша (1995), том Природа, простор, становништво, Градина, Ниш. Положај, пространство и инфраструктура у подножју Коритњака
Геоморфологија
Планина Коритњак представља типски предео покривен красом, у одмаклом стадијуму морфолошко-хидролошког развитка, на површини од око 2,5 km², на коме је откривено двадесетак вртача различитих димензија. Вртачасти крашки облици могу се наћи и уподножју Коритњака у Нишкој Бањи. Тако се на бањском простору могу видети облици антропогене геоморфологије, на доњој тераси која се диже одсеком од нишавске равни високим 18 до 22 метара, и на којој су постојала левкаста удубљења врела, веома богата калцијум-карбонатом који се таложио на њиховом ушћу, пошто се ту разливао.
Кречњачки блок Коритњак укљештен је између три раседа: Заплањског, на северозападу, Нишавског раседа на северу и Студенског раседа на североистоку. Дуж Студенског раседа усекао се Раутовачки поток, који има посебан утицај на квалитет вода термалних врела Нишке Бање.
Са стрмих и до скора оголелих страна Коритњака, због немогућности да увек прими сав атмосферски талог, у време летњих пљускова и отапања снега, текле су бујице површинске атмосферске воде, која је наносила велику штету околним насељима. Једна од бујица сливала се испод села Коритњака ка северозападном делу Нишке Бање, и створила „коритасти“ жлеб по коме су село и узвишење (високо 808 m), добили назив.
Геолошка прошлост Планина Коритњак се налази на граници најстарије, родопске масе на Балканском полуострву и млађих набраних планина. Родопској маси припада Селичевица, а млађим набраним планинама Коритњак. Издизањем родопске масе, издигла се планина Селичевица и постала копно још у палеозоичко доба. Новостворено копно окруживала су многа мора, која су у прошлости Земље покривала површину простора на коме се данас налази Нишка котлина. center|820px У олигоцену и миоцену издигле су се кречњачке масе Суве планине, Селичевице и млађе набрана планина Коритњак, да би јаки тектонски покрети на крају језерске фазе (у горњем плиоцену) изазвали промене у висинама земљишта, што је изазвало брзо отицање нишког језера и довело до формирање плиоценске Нишаве, а нешто касније и коначног изгледа данашњег рељефа на простору Коритњака.
У околини Коритњака на појединим деловима Суве планине пронађени су кречњаци и лапорци са фосилима, помоћу којих је утврђено да ови седименти припадају периоду јуре. Што је показатељ трансгресије јурских мора и до простора на коме је сада Коритњак.
За време еоцена, околина Суве планине била је копно. То стање из основа променили су покрети у Земљиној кори који су вероватно почели још у креди, а највећу снагу достигли у олигоцену и миоцену. За време тих покрета нишавска област је била набрана јаче него било која друга на Балканском полуострву. Тада су се издигле кречњачке масе од којих су настале Сува планина, Селичевица и Коритњак. За то доба везује се и постанак раседа и стварање великих удолина у њима. Светолик Стевановић тврди: „Нишавска удолина морала је бити створена до краја миоцена, јер је у плиоцену већ била потопљена великим језером са којим почиње језерска периода.”Светолик Стевановић, (1941) Нишка Бања, Београд. pp. 9. 830px|мини|центар|На граници најстарије, родопске масе на Балканском полуострву и млађих набраних планина налази се Сува планина и њен северозапдни крак Коритњак. У језерском периоду развоја нишавске долине, према резултатима истраживања, могу се издвојити три фазе или три језерска пода (терасе).Јанковић, Т. Петар, (1909) Историја развитка нишавске долине, Српска Краљевска Академија, Београд.
<center> {| | style="background:silver;" colspan="2"|Фазе језерског периода развоја нишавске долине |- ! Језерске фазе !! Карактеристике језерских фаза |- |<center> Прва|| У најстаријој језерској фази површина језера достигла је висину од 830 метара у односу на данашњу надморску висину. Из воде је вирио само гребен Суве планине и врх Селичевице, док је Коритњак био потопљен. После дужег мировања при крају фазе наступило је доба интензивних тектонских покрета, који су изменили конфигурацију језерског дна и изазвали релативно брзо спуштање новог нивоа са 830 на 610 метара. |- |<center> Друга ||Ову језерску фазу карактерише смиривањем покрета, и пад висине воде, што је повећало копнене површине. При самом крају фазе поново је дошло до великих покрета, па је ниво језера сишао на 500 метара. У овој фази дошло је и до главног издизања пречага између басена, чиме су обележене контуре данашњих котлина на простору Југоисточне Србије. |- | Трећа || У последњој језерској фази некада велико језеро распало се у четири мања, која су испунила Нишку и суседне котлине. Нишко језеро изгледало је тада као залив већег језера, које је заузимало лесковачко-алексиначко поморавље. Јаки тектонски покрети јавили су се и на крају ове фазе, која припада горњем плиоцену. Ови тектонски покрети изазвали су промене у висинама земљишта, због чега је наступило брзо отицање језера и формирање плиоценске Нишаве. |} У формирању данашњег рељефа Коритњака учествовала је и Нишава. Када се појавила као река крајем плиоцена, Нишава је текла у подножју Коритњака на 350 до 360 метара надморске висине, односно 150 до 160 метара више од данашње површине тла код железничке станице „Нишка Бања“. Трагови њене најстарије терасе видљиви су и на надморској висини од 450 до 460 метара.Група аутора У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.pp. 1-15.
Нишава је у подножју Коритњака (на простору данашње Нишке Бање) усекла четири терасе тако да се терен степенасто спушта идући од Коритњака ка Нишави. На највишој тераси од 50 метара релативне висине (248 м апсолутне висине) налазе се зграде и бањски парк, на тераси од 35 м релативне висине куће ранијег села „Бања“, а на тераси од 20 м релативне висине део насеља око основне школе. Најнижа тераса од 10 м релативне висине је под ливадама.
Зато можемо рећи да је данашњи облик ширег рељефа око Коритњака производ раседа, вода Нишког језера и реке Нишаве.
Сеизмолошке карактеристике У сеизмололошком погледу територија Коритњака, као и територија Суве планине у чијем се подножју она налази, спада у ред трусних области на подручју Србије. Овај део Балканског полуострва је део сеизмички веома активног подручја у области Медитеранско-трансазијског сеизмичког појаса. У сложеним раседним зонама под сувопланинским ободом и на простору Сићевачке клисуре и Нишке Бање повремено је изражена неотектонска активност. Она се манифестује у сеизмичким појавама са утицајима потреса на хидролошке карактеристике подземних и површинских вода и морфолошким променама рељефа. На разарање на ширем подручју Коритњака у другој половини 19. века, утицало је чак 17 сеизмичких потреса (1851, 1855, 1858. и 1866).
Свакодневну егзистенцију простора Коритњака понекад је прилично реметио и „наставак” сеизмолошких активности. Исте су била с различитим интензитетом, готово у непрекидном низу година, посебно везано за следећа два уочљива периода од средине седме па до средине девете деценије 19. века. Јачи земљотреси су забележени 1867, 1868, 1869, 1870, 1871. и 1872, као и 1876, 1878, 1879, 1881, 1883, 1885. и 1886. године. И они су, као и претходни, свакако „оставили” незнатне или упадљиве последице на географију Коритњака, Нишке Бање и Нишке котлине у целини.Вацовъ С. (1908): Градиво за сеизмографията на България. Периодическо списание, књ. LXIX, св. 1-2, Българско книжовно дружество въ София; Пловдив, pp. 96-142.
На сеизмолошкој карти хазарда региона, Коритњак и Нишка Бања (РСЗ 2010) за повратни период од 500 година налази се у зони -{VIIIº}- МСК скале.Лука Пешић: Београд.
Демографија У насељу Коритњак, једином насељу на овој планини већ неколико година нема становника. У насељу има још неколико празних и оронулих кућа. 700px|мини|центар|Део напуштених кућа у насељу Коритњак Према попису из 2002. у истоименом селу Коритњак није било становника (према попису из 1991. било је 8 становника). Коритњак је 2002. године, након расељавања остало без сталних становника..Marko V. Milošević, Milovan Milivojević, Jelena Ćalić. SPONTANEOUSLY ABANDONED SETTLEMENTS IN SERBIA–PART 1, GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIĆ” SASA, 2010
Ово насеље је у потпуности било насељено Србима (према попису из 1991. године). 550px|мини|центар|Напуштено насеље Коритњак График промене броја становника током 20. века
Климатске одлике Просечна годишња температура ваздуха (11,74 °C) сврстава Коритњак и њену околину (нишку котлину) у пределе са умереноконтиненталном климом и најтоплије подручје Србије.Група аутора У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.pp. 15-17Дуцић, В., Радовановић, М. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1-179Милосављевић, М. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, књ. 22, 145-199. Средња месечна температура, мерено за период (1950—2009) показује правилан распоред са појавом једног истакнутог минимума у јануару и максимума који је готово истоветан током јула и августа, са средњом годишњом температуром од 11,74 °C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 21,4 °C (и у просеку, топлији од августа за 0,2 °C), а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,2 °C.
Зиме су на Коритњаку дуге, али не превише хладне. Трају у просеку 99 дана са средњом температуром од 1,53 °C. Позитивна јануарска и висока средња зимска температура указује на општи карактер зиме. Међитим, не тако ретко могући су и краћи периоди са негативним температурама. Средњи број мразних дана није велики (77,2), али они се јављају од септембра до априла. Такође, није ретка ни појава ледених дана. Готово сваки четврти јануарски дан на коритњаку би се могао сврстати у категорију ледених дана.
Пролеће и јесен су у правом смислу на Коритњаку и у његовој околини, прелазна годишња доба. Пролеће је дуже од јесени за осам дана, али јесен је топлија од пролећа за 0.2 °C.