Синиша Синобад (1910–1941) је био пилот Југословенског краљевског ратног ваздухопловства у чину капетана I класе.
Био је припадник старе далматинске српске племићке породицеСинобад.
Младост и школовање Синиша је рођен 1. фебруара 1910. године у Книну који се тада налазио у Аустроугарској монархији (1867–1918). Завршио је Војну академију 1931. године, а затим је прешао у ваздухопловство, где је зваршио Пилотску школу и обуку за пилота ловачких авиона1939. године у Мостару у Краљевини Југославији (1929–1945). Априлски рат га је затекао на дужности командира у Ваздухопловној академији, одакле је одмах пребачен у 603. ваздухопловну групу Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Погибија Погинуо је као припадник Позадинског ваздухопловства у нејасним околностима 16. априла 1941. године, после успешног полетања са Капина поља код Никшића, односно приликом лета над севером Краљевине Грчке, када је по једном извору због лоше видљивости (невремена и магле) ударио у планину Олимп, док је друга верзија да су авион оборили немачки ловци, а затим се летелица срушила у море.
Поред капетана Синобада, настрадали су и сви чланови посаде и путници, међу којима су били и ваздухопловни капетан II класе Димитрије С. Брајовић (1912–1941), гардијски пуковник Стојан Здравковић (1??? –1941), ваздухопловни мајор Ђорђе Станојловић (1904–1941), као и ваздухопловни наредници Стеван Вујаклија (1913–1941) и Данило Дејић (1911–1941).Српска академија наука и уметности: „ Spomenik “, Књига 131-132 (Београд: Научно дело, 1991, стр. 289) У овом удесу погинуо је као путник и знаменити историчар Владимир Ћоровић (1885–1941).
Синобадов авион је последњи од пет авиона који су узлетели тога дана, а по наређењу бригадног генерала Боривоја Ј. Мирковића (1884–1969).
Тајна мисија на аеродрому Капина поље код Никшића 175п|мини|десно| Породични грб племићке породице Синобад. О мало познатим догађајима (од 16. априла 1941. године) на малом никшићком аеродрому, траг нам је оставио српски историчар Михаило Марић, који их овако описује на 76 страни своје књиге Краљ и влада у емиграцији (1966): „Према Мирковићеву плану требало је да авиони, који одвезу прве путнике у Грчку, поново слете на никшићки аеродром. Очекивао је да ће сваки авион успети по неколико пута да превезе ‘живи товар’. Испред бараке стајала је удвостручена стража покрај двадесетак сандука. У њима је било злато, звечеће и у полугама. Пре но што авион крене, пилот се јављао лично генералу Мирковићу. Он је, онда, наређивао своме ађутанту да двојица стражара понесу, заједно с пилотом, бар по један сандук у авион који полеће. Сваки авион - један сандук најмање. Злато је довезено у Никшић претходне ноћи. У првој транспортној колони стигло је 166 сандука са око 8.300 килограма полуга, а у другој – 38 сандука са златом Народне банке у тежини од око 1.900 килограма. Међутим, из града на никшићки аеродром пренето је да се пребаци у иностранство само 20 сандука. За више – није било авиона.”Марић, Михаило: „Kralj i vlada u emigraciji“ (Zagreb: Epoha, 1966, стр. 76)
Види још Породица Синобад Јован Синобад Историја српског народа
Референце
Литература
Марић, Михаило: „Kralj i vlada u emigraciji“ (Zagreb: Epoha, 1966) Српска академија наука и уметности: „ Spomenik“, Књига 131-132 (Београд: Научно дело, 1991) Синобад, Милош Н.: „Племе Синобад: 1600-2000“ (Книн/Београд: Српско културно друштво „Зора“, 2000)
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Книњани Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Југословенски пилоти у Другом светском рату Категорија:Срби у Далмацији