Бојан Б. Димитријевић (Београд, 1968) српски је историчар, политичар и подкастер. Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941—1945 и биографија ђенерала Драгољуба Михаиловића као и преко шездесет радова из савремене војне историје овог простора. Из области историје југословенског ваздухопловства објавио је шест ауторских и коауторских публикација.
Биографија Рођен је 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године, а магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао 1996. године на Средњоевропском универзитету у Будимпешти за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.
Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији. У периоду март 2003 — април 2004. године био је савјетник Министра одбране за реформу војске, а од 2006. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране.
Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.
Запослен је у Институту за савремену историју.
Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је улогу имао Никола Калабић.
Димитријевића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам” којим рехабилитује квислиншке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету. Димитријевић се у неколико наврата јавно афирмативно изјаснио о улози Милана Недића у Другом светском рату, залажући се за његову рехабилитацију, због чега је искључен из Демократске странке.
Политичко деловање Био је саветник за војску Бориса Тадића током његовог председничког мандата, када је и доспео у жижу јавности, а у два мандата (2002-2008) је обављао дужност помоћника министра одбране Србије.
Од 2022. године је члан покрета Србија центар. Новембра 2023. године напустио је Србију центар.
Одабрана дела „Ђенерал Михаиловић, Биографије 1. део (до маја 1941. године)”, Београд 1996. „Ваљевски равногорци, Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945”, Ваљево 1998. „Од Стаљина до Атлантског пакта, (армија у спољној политици Титове Југославије 1945—1958)”, Београд 2005. „Југословенска армија 1945—1954 (нова идеологија, човек, оружје)”, Београд 2006. „Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992”, Београд 2006. „Голгота четника (Лијевче поље, Јасеновац, Зидани Mост)”, Београд, 2019. 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Бања Лука 2019. Командант: војнички пут генерала Ратка Младића, Београд, 2019. Генерал Младић и Војска Републике Српске, Catena mundi, Београд, 2025.
Види још Филозофски факултет Универзитета у Београду
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1968. Категорија:Српски историчари Категорија:Историчари из Београда Категорија:Чланови Демократске странке (Србија)