Етимологије субјеката Руске Федерације обухвата српска имена 85 субјеката (републике, покрајине, области, градови, окрузи) који чине Руску Федерацију, пореданих по азбучном редоследу.

Руска Федерација

Хороним (земаљско име) Русија () потиче од имена старог народа Руса (), који су основали древну Кијевску Русију (). У изворима на руском и осталим словенским језицима, а такође и у изворима који су на латинском језику настајали у домаћој средини (кнежевске исправе и печати), употребљавани су облици Rusia или Russia, тако да је хороним Русија посведочен у разним изворима из средњовековног периода. Из истог корена (рус-) изведени су и разни обласни називи, као што су: Бела Русија, Мала Русија, Црвена Русија (и други слични појмови).

Садашњи облик државног назива Русије, са словом "о" (Россия, уместо Руссия или Русия, како би требало према изворном облику Русь и називу народа Русские) настао је накнадно, под угледу на грчки назив за Кијевску Русију (). Постепено прихватање грчког облика од стране руских државних и црквених власти извршено је током 16. и 17. века, а тај облик је у потпуности преовладао током 18. века. Усвајање државног назива који је изведен из корена рос- није утицало на промену руског народног имена, које је и даље остало засновано на изворном корену рус- ().

Руске републике

Адигеја Република је добила име по титуларном народу - Адигејцима који су, након Руса (око 65%), најбројнији народ у овој републици (око 25%). Адигејци су народ кавказског поријекла, већином муслиманске вјероисповјести.

Ријеч адиге, долази из черкеског језика и значи „племенити“. Република Алтај Република носи име по титуларном народу Алтајцима који су, након Руса (око 57%), други народ по бројности у овој републици (са око 34%). Алтајци су народ туркијског поријекла, са традиционалним шаманским вјеровањима.

Народ Алтајци насељава сјеверни појас планинског ланца Алтај по коме и носи име. Реч ал-тај у туркијским језицима, као и монголском језику, произилази из ријечи ал = злато, и тај = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у кинеском језику. Башкортостан Назив републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), као и персијског постфикса -стан који означава земљу. Башкири су народ туркијског поријекла, традиционално сунитски муслимани.

Ријеч Башкир се први пут јавља у 5. вијеку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да ријеч баш-кир произилази од туркијских ријечи баш -прави, главни и кор (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“ међу околним племенима. Бурјатија Име Републике произилази из имена титуларног народа Бурјата који је, након Руса (око 65%), други већински народ (са око 30%) у овој федералној јединици. Име Бурјата се први пут спомиње у „Тајној историји Монгола“ (око 1240. године) гдје се за Бурјате каже да су то шумски народ.

Због описа оваквог стила живота, који се поредио са животом вука,Цыдендамбаев Ц. Б. Бурятские исторические хроники и родословные. Улан-Удэ, 1972 постоји хипотеза да поријекло имена Бурјат потиче од хакаских ријечи бури -вук и ата -отац, што би овај народ описивало као „очеве вуковима“. Друге хипотезе у корјену ријечи бури, проналазе значења: браћа, шикара, стидљив, сивило итд. Дагестан Територија савременог Дагестана је углавном планинска. Из историјске литературе, а која говори о овој територији или народима у њој, иста је обично називана планинком земљом на разним језицима.

Званични назив „Дагестан“ познат је од 17. вијека и значи „планинска земља“, од туркијског даг = планина и персијског стан = земља. У источним дијеловима Дагестана, ову Републику називају и Лезгистаном. Ингушетија Република је име добила по титуларном народу Ингуши који су најбројнији народ у републици (са око 95%). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села Ангушт, које Осети зову Тарскоје и које значи „долина ријеке Терек“. Слично значење има и на ингушком језику. Иначе, Ингуше себе називају Гиалгиај, за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“. Јакутија Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50%). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха. Етимологија имена народа није позната. Кабардино-Балкарија Република је названа према два народа који је насељавају: Кабардинцима (народ сјевернокавкаског односно черкеског поријекла) и Балкарима (народ турског поријекла). Калмикија Република је име добила по титуларном народу Калмицима који су најбројнији народ у овој републици (са око 55%). Претпоставља се да име овог народа потиче од туркијске ријечи халмг или халмгуд - што значи одвојен, јер се овај народ у прошлости одвојио од матичног монголског народа и одселио на запад, на простор данашње јужне Русије. Карачајево-Черкезија Република је добила име према два титуларна народа који је насељавају: Карачајцима (народ турског поријекла) и Черкезима (народ севернокавкаског поријекла). Карелија Република је добила име по титуларном народу Карелима који су, након Руса (око 82%), други најбројнији народ у овој републици (са око 8%) становништва. Карели су народ угро-финског поријекла, а први помен њиховог имена је из 8. вијека у скандинавским, и из 12. вијека у руским изворима као Корали. Комија Република је добила име по титуларном народу Коми који су, након Руса (са око 65%), други најбројнији народ у овој републици (са око 25%).

Назив народа и републике Коми вјероватно долази од удмуртске ријечи кам, што значи „велика ријека“, као што је ријека Кама. Тако неки научници сматрају да је име народа може буквално превести као „људи са велике ријеке“ (Кам, тј. Кама)" и „земља људи са велике ријеке“. Крим Прво познато име за Крим било је Таурида. Садашње име полуострва и Републике Крим, највјероватније потиче од имена малог историјског града који се данас зове Стари Крим, а који се налази на југоистоку полуострва. Овај градић се први пут помиње (као Кирим) у вријеме монголских освајања током 13. вијека. Већина научника сматра да је име овог града настало као искварени монголски облик имена за народ Кимеријци који су насељавали град. Мариј Ел Република је добила име по титуларном народу Маријцима (или Марима) који су, након Руса (око 48%), други најбројнији народ у овој републици (са око 42%). Маријци су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вјероисповјести.

Име Мариј, јавља се са монголском инвазијом почетком 11. вијека. Претпоставља се да ријч Мариј има слично значење као и комска и удмурска ријеч морт (морти, мори), а потиче од иранске (скитске) ријечи мирде, што значи човјек, муж, супруг. Слично значење има и име сусједног народа Мордвина. Мордовија Република је добила име по титуларном народу Мордвинима који су, након Руса (око 55%), други најбројнији народ у овој републици (са око 40%). Мордвини су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вјероисповјести.

Првобитно име Мордва и Мордвини, јавља се са монголском инвазијом почетком XI вијека. Претпоставља се да ријеч Мордва потиче од иранске (скитске) ријечи мирде, што значи човјек, муж, супруг. Слично значење има и име сусједног народа Мари. Северна Осетија-Аланија Република је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65%). Осетини су народ иранског поријекла, традиционално православне или паганистичке вјероисповјести.

Ово име Осетија, Руси су усвојили од грузијског назива Оси (или Осеби), а који су Грузини користили за иранске народе на Кавказу. Претпоставља се да и старо име за исти народ Алани има исто значење...

Почетаком конфликта између Грузије и Јужне Осетије, у Сјеверној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је 1994. уз постојеће име републике, уврштена и ријеч - Аланија. Татарстан Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53%), док су Руси други (са око 40%). Татари су народ турско-татарског поријекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.

Република је позната и под именима „Татарстан Җөмһүрияте“ (срп. Република Татарстан), као и Тата́рия (срп. Татарија), али ти називи нису службени називи, и исти се користе више као колоквијална или историјска имена за ову територију.

Први етноним "Татари" појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду VI-IX вијека. У 13. вијеку са Монголско-татарским освајањима назив "Татари" постао је познат и у Европи. Данас научници немају јединствен став о поријеклу и етнониму овог имена, тако да званично постоје три теорије: бугарско-татарска, татарско-монголска и туркијско-татарска теорија. Тува Република је добила име по титуларном народу Тувинцима који су и најбројнији народ у овој републици (са око 82%). Тувинци су народ туркијског поријекла, традиционално будистичке вјероисповјести.

Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као Урјанхајци, које су Монголи звали Шумски људи. Временом је дошло до мијешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају Тива (Тыва), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од 2001. године у Русији су равноправна оба назива.Конституция Республики Тыва — ОСНОВЫ КОНСТИТУЦИОННОГО СТРОЯ . Статья 1. п 2. Наименования Республика Тыва и Тува равнозначны.„Конституцию Тувы привели в соответствие“ Удмуртија Република је добила име по титуларном народу Удмуртима који су, након Руса (око 62%), други најбројнији народ у овој републици (са око 28%). Удмурти су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вјероисповјести.

Етимологија имена народа Удмурти није сасвим јасна. Највише пажње се придаје хипотези о иранском поријеклу имена удмурт који се односи на комшије или сусједе. У модерном Удмуртском језику ријеч је подјељена на две компоненте - уд (са нејасном семантиком) и мурти, што значи човјек, мушкарац. Хакасија Република носи име по титуларном народу Хакасима који су, након Руса (око 80%), други најбројнији народ у овој републици (са око 12%). Хакаси су народ туркијског поријекла, традиционално паканске или православне вјероисповјести.

Хакаси су раније себе називали Тадари или Тадарлари, мада је овај назив данас архаичан и код Хакаса. Име Хакаса, као и само поријекло овог народа је нејасно. Чеченија Република носи име по титуларном народу Чеченима који су најбројнији народ у овој републици (са око 95%). Чечени су народ кавкаског поријекла, традиционално сунитски муслимани.

Назив Чеченси је искривљена руска транскрипција за име народа ког су Кабардини називали Шашан, а који потичу из чеченског села Ларге гдје су се, вјероватно први пут, срели Руси са Чеченима крајем XVII вијека. Званични назив овог села у XVIII вијеку, је регистрован као Сечена, да би се касније руски држављани, најпре овог села, а касније и цијеле регије почели и званично називати Чечени. Самозвано име Чечена је Нохчи (Но́хчий). Чувашија Република носи име по титуларном народу Чувашима који су уједно и најбројнији народ у овој републици (са око 67%). Чуваши су народ туркијског поријекла, традиционално православне вјероисповјести (мањи број муслиманске).

Име народа Чуваши у писаним документима се први пут појављује 1469. године. Многи научници су сагласни да име Чуваш потиче од старо-тукијског: јуваш, што значи тихи, мирни.

Руске покрајине

Алтајска Покрајина Покрајина је добила име по планинском ланцу Алтај који се пружа граничним појасом између Русије, Казахстана, Кине и Монголије.

Ријеч ал-тај у туркијским језицима, као и монголском језику, произилази из ријечи Ал = злато, и Тај = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у кинеском језику. Забајкалска Покрајина