Дворац Карачоњи у Новом Милошеву је саграђен 1857. године у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом) и убраја се у споменике културе од великог значаја.
На свом имању дворац је саградио Ласло Карачоњи као репрезентативну резиденцијалну грађевину која својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Подигнута у класицистичком стилу издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. На средишњем делу фасаде се налази наглашен дубоки трем, а на угловима симетрично плитки ризалити који завршавају тимпанонима. Средишњи трем у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе.Завод за заштиту споменика културе Зрењанин/Дворац Карачоњи у Беодри
У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс.
Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991. године.
Историјат дворца након породице Карачоњи
Дворац је пред крај Првог светског рата напуштен од стране Ласловог праунука Аладара Карачоњија. Крајем 1918. године, у току распада Аутроугарске, у дворац је упала руља која је притом опљачкала дворац и развукла инвентар. Наредне, 1919. године, у дворац се усељава Михаил Родзјанко, руски емигрант и председник руске Думе, где је живео до своје смрти 1924. године. Дворац је 1938. године продат општини Беодра, која је дворац користила као основну школу. Током Другог светског рата у дворцу је била смештена душевна болница. Након рата, у дворцу су се налазили дом за децу палих бораца, дом за беспризорну женску младеж, а од 1960. године Основна школа „Милош Попов”. Године 1980. у дворац се усељава хемијска индустрија „Хином” и ту остаје до 2000. године када одлази у стечај.
Завичајни музеј „Котарка“ У оквиру амбијенталне целине комплекса дворца породице Карачоњи основан је 2001. године Завичајни музеј „Котарка“. Налази се у објекту који је саграђен 1834. и служио је за смештај кукуруза.
Обнова објекта и израда сталне поставке завршена је 2013. године. У објекту се налази пет изложбених сала у којима су смештени предмети везани за етнологију, историју, домаћу радиност, пољопривреду, занатство, знамените мештане, примењену уметност и сл.
Збирка броји преко 5.000 предмета, везаних за Ново Милошево и околину. О Музеју се брине ,,Удружење за неговање традиције – Нови Бечеј”, у сарадњи са општином Нови Бечеј.
Поред објекта Котарке, музеју припада и Велики житни магацин, чије приземље је обновљено и представља мултифункционалну салу са делом поставке.
Значајни предмети у збирци су: Застава добровољног ватрогасног друштва „Беодра“ из 1889, део есцајга грофа Карачоњија, сеоска летња кухиња, дрвена машина за запрашивање жита, погребна кола из 80-их година 19. века.
Галерија
Види још Списак споменика културе у Средњобанатском округу
Референце
Спољашње везе
ПЗЗЗСК/Непокретна културна добра од великог значаја у Војводини Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Листа споменика Заборављени споменици културе и историје: Дворац Карачоњи у Новом Милошеву Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
Категорија:Споменици културе од великог значаја у Србији Категорија:Дворци у Србији Категорија:Грађевине у Новом Бечеју Категорија:Споменици културе у Средњобанатском округу Категорија:Историја Баната