Тијана Јурић (Суботица, 4. мај 1999 — Бајмок, 26. јул 2014) била је петнаестогодишња девојчица из Суботице која је отета и убијена у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у близини села Бајмока. Последњи пут је виђена 25 минута после поноћи, недалеко од Спортског центра „Рата“ у Бајмоку, док јој је тело пронађено дванаест дана касније, 7. августа, на запуштеном сметлишту у насељу Чонопља у општини Сомбор. За убиство је осуђен Драган Ђурић који је добио 40 година затвора.
Нестанак Тијана је нестала у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у близини војвођанског села Бајмока. Петнаестогодишњакиња се тај дан, у петак, 25. јула, око четири сата поподне (16.00) вратила са мора, на којем је била заједно са друштвом (конкретно у Буљарицама, у организацији школе). Исто вече је возом отишла у Бајмок, како би се, након мора, срела са другарима. На себи је имала белу мајицу, светле фармерке и беле „старке“. У Бајмоку јој иначе живе баба и деда са мајчине стране.
Стигавши у село из родне Суботице, јавила се мајци. Отишла је на турнир у малом фудбалу „Стеван Витковић Риба“, који се одржава једном годишње у бајмочком засеоку Рата. Цело вече провела је са пријатељима. Око поноћи је кренула кући, у друштву једне девојчице и дечака. На сред пута, одлучила је да крене назад ка Рати, како би једном другу вратила дуксерицу коју је исто вече позајмила (иако је имала свој џемпер). Другар, у чијем друштву је била, предложио је да то уради уместо ње, али је Тијана одбила његов предлог. Растали су се код бифеа „Полет“ (свега двеста метара од бакине куће), а Јурићева је кренула натраг, ка Спортском центру „Рата“.
Према реконструкцији коју је представио њен отац Игор Јурић, Тијана је, враћајући се сама истим путем, ишла Улицом ЈНА. На углу улица Три истарске жртве и Његошеве срела је другаре око пола сата после поноћи (00.25). На питање куда се упутила, одговорила је да иде да врати позајмљен дукс. Наставила је улицом Три истарске жртве, прешла пругу и кренула земљаним путем који води до спортског терена на којем ју је чекао друг чију је дуксерицу позајмила. Како дуго није дошла, друг са терена кренуо јој је у сусрет. Тијане, међутим, није било, а на земљаном путу, стотинак метара даље, налазила се њена бела патика марке „конверс“ (популарно „старке“).
Процењено је да је од тренутка када је последњи пут виђена до момента када је пронађена њена патика прошло највише седам минута. Иначе, Тијана је нешто раније као вуковац (носилац дипломе „Вук Стефановић Караџић“, ученик који је на крају сваке школске године имао закључене све највише оцене) завршила Основну школу „Иван Горан Ковачић“ у Суботици. Уписала је средњу музичку школу, смер виолончело и етномузикологија. На пријемном испиту, неопходном за упис у овај тип средње школе, остварила је максималан број бодова. Основну музичку школу похађала је десет година, током којих је освојила шест награда на међународним и републичким такмичењима из ове области. Поред свирања, Јурићева је била талентована и за певање, то јест уопштено за музику. Летњи распуст проводила је код бабе и деде у Бајмоку. Поред оца Игора, породицу Јурић сачињава и девојчина мајка Мирјана, као и старија сестра Сашка.
Потрага и истрага Исте ноћи (26. јул), Тијану је другарица звала на мобилни у 00.50, а у 00.57 јој послала поруку на Фејсбуку. Позивали су је и остали другари, али одговора није било. Према њиховом сведочењу, звоно на телефону било јој је искључено, а два сата касније искључио се и сам телефон, вероватно зато што се батерија испразнила. Већ у један сат у ноћ, деца и други становници Бајмока почели су да траже Тијану по улицама, њивама и засеоцима. Полиција се у потрагу укључила у 1.30. Убрзо се укључила и жандармерија — испумпана је вода из канала поред земљаног пута, хеликоптером се надлетао атар села, а доведени су и пси трагачи. Претражено је цело село.
Наредног дана (27. јул), Тијанин отац Игор Јурић вратио се из Белгије, где ради као голмански тренер. Поред беле патике, на земљаном путу пронађен је и вештачки нокат. Претпоставка је била да је петнаестогодишњакињу неко насилно угурао у ауто, а да су патика и нокат спали док се она отимала. Касније су на нокту откривени отисци, за које је утврђено да припадају особама блиским Тијани, те немају везе са њеним нестанком. Родитељи су од пријатеља сазнали да се Тијана није упознала ни са ким на мору. Полиција је испитала и све учеснике турнира који је девојчица на дан отмице гледала, као и друге особе које су могле бити умешане у нестанак. Проверени су регистровани локални педофили, којих је, према сазнањима које је отац Игор добио од полиције, у Бајмоку у то време било тројица, као и девојчицин Фејсбук профил. Потврђено је и да Тијана није имала дечка.
У понедељак (28. јул) лоциран је сигнал Тијаниног мобилног телефона два километра од Мађарске. Дан касније (29. јул) у истрагу је укључена мађарска полиција, али и међународне полиције Европол и Интерпол. Према другој, „нестала особа има младеж на десној страни изнад усне и једва видљив ожиљак на бради, као и хируршки ожиљак на доњем делу стомака.” У среду (30. јул) појавиле су се индиције да је особа која личи на Тијану виђена у Мађарској. Становници Бајмока посумњали су да је Јурићева можда жртва трговаца људима.
Наредни дан (31. јул) обележила је неслана шала малолетног лица из Зрењанина, које је на Фејсбуку основало групу Тијана Јурић – Како доћи до ње?. На страници је на неколико језика исписана порука у којој се у замену за Тијану тражи милион динара, те да ће „отмичари“, уколико новац не легне на жиро рачун написан у продужетку, девојчицу кроз седам дана почети да муче. Међутим, страница је убрзо угашена, а оснивач се извинио, наводећи притом да је свим срцем уз Тијану, те да је само желео медијску пажњу. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да ће малолетник одговарати због узнемиравања јавности. Што се тиче насумично исписаног жиро рачуна, откривено је да он припада власнику ресторана брзе хране „Роштиљ код Факе“ из Сјенице.
Петак (1. август) и субота (2. август) протекли су без већих открића, упркос интензивној полицијској истрази. Новинари извештавају да ретко ко пролази улицама Бајмока, у којем је Тијана нестала. Дрвеће и локали облепљени су плакатима са девојчиним ликом. Министар Стефановић изјавио је да су неразјашњени мотиви нестанка, због чега полиција испитује све могуће везе, као и шта се дешавало претходних дана. Ни следећег дана (3. август) није дошло до значајног помака, сем што је објављено писмо које су Тијанини другари послали државном врху Републике Србије. У понедељак (4. август) и даље нису саопштени нови детаљи истраге, али је министар унутрашњих послова Републике Србије Небојша Стефановић потврдио да се истрага из дана у дан појачава.
Једанаестог дана потраге (5. август), директор српске полиције Милорад Вељовић нагласио је да је случај нестанка петнаестогодишње Тијане Јурић „приоритет над свим приоритетима“. Испитано је откриће да у, иначе савремено опремљеном возу којим је Тијана стигла у Бајмок, баш 25. јула нису радиле камере, а у истрагу је укључена Служба за високотехнолошки криминал. Вељовић је додао да се истрага води у неколико праваца, као и да се предузимају све мере, те да постоје трагови који дају назнаке да ће случај ускоро бити решен. Наредног дана (6. август), у потрагу се укључио и „Амбер алерт“ (), међународни систем посвећен деци несталој у Европи. У исти мах разматрана је и могућност да је Тијана отета због дугова њеног оца или несугласица у породици, па чак и да су је отели азиланти или верска секта, будући да је Бајмок погранично место, као и да је могуће да је праћена још од Суботице. Ове могућности касније су одбачене — наводни дуг отац Игор исплатио је чак пет година раније.
Откриће убиства Касно у ноћ тринаестог дана потраге (7. август), око пола један, из врха српске полиције објављено је да је ухапшен отмичар Тијане Јурић. Вест је проширена око пола два са податком да је петнаестогодишњакиња убијена. Њено тело пронађено је у близини Сомбора, на импровизованом сметлишту које се налази уз локални пут који води од насеља Светозар Милетић према Чонопљи, што је 23 километра од места на којем је отета у Бајмоку. Овом приликом откривен је податак да је убијена исте ноћи када је и отета (између 25. и 26. јула). У Бајмок су се хитно упутили министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и директор полиције Милорад Вељовић.
Као убица Јурићеве означен је тридесетчетворогодишњи месар Драган Ђурић из београдског насеља Сурчина. На конференцији за новинаре, заказаној за 10.00 (7. август), министар Стефановић потврдио је да је Ђурић ухапшен у поподневним часовима претходног дана, као и да је осумњичени признао да је починио злочин, те да је полицију одвео до места на којем је покопао жртву. Према речима министра: „[Приликом привођења] он се налазио у својој месари у Сурчину, потпуно мирно је секао месо и понашао се као да се ништа није догодило. Потпуно одсуство било каквог кајања, потпуно одсуство било каквог људског понашања.” Мада је месар испрва порицао отмицу, након што је пао на полиграфском тестирању („детектор лажи“) одлучио је да органима реда призна и детаљно опише злочин.
Према остатку Стефановићеве приче, Ђурић је Тијану у Бајмоку ударио својим возилом. Након што је девојка почела да запомаже, ухватио ју је за врат, ударао, а потом убацио у аутомобил, одвезао у атар и убио. У аутомобилу је са ње скинуо одећу, а тело одвезао десетак километара од Сомбора, где га је и закопао. Најављена је обдукција, која би показала да ли је девојчица силована. Како Ђурић није од раније познавао Тијану, нити је било икакве међусобне комуникације, за прилике конференције за штампу није утврђено да ли је убиство припремано или није, односно да ли постоји мотив злочина. Додуше, осумњичени је тврдио да је Тијанино тело покрио „неком земљом коју је имао у гепеку”, али је министар напоменуо да се она не може довести у везу са евентуалним планирањем убиства.
Што се тиче осумњиченог, у вези са њим је у наредним сатима откривено да је запослен у сурчинској месари „Амбар“, у којој је радио на преради меса од априла 2012. Према сведочењу Војице Јаношевића, власника ове радње, Ђурић је у време Тијаниног убиства био на одмору. Дана 25. јула био је у Бајмоку у посети рођацима. Пре сусрета са Тијаном попио је неколико пића. Када се вратио на посао, нико није приметио ништа чудно, јер је слабо причао са колегама. Необичну ћутљивост приметила је и Драганова мајка Макивија. Мештани насеља Алекса Шантић, у којем је Ђурић са мајком, оцем и сестром живео од рођења, али се седам година раније одселио у Сурчин, додали су да је неколико сати пре одласка у Бајмок осумњичени свратио на кафу код пријатеља. У Сомбор се вратио 2. августа, како би присуствовао сеоској слави у Гакову. У оба наврата није им деловао необично.
Тринаестог дана од нестанка, а првог од открића убиства (8. август), објављено је још детаља о случају. Наиме, Ђурић је, у једној од најобимнијих потрага у историји српске полиције, откривен системом елиминације. Мештани Бајмока су отежали истрагу, тако што су потенцијалне доказе газили и премештали приликом тражења Тијане, али је, на основу базних станица мобилне телефоније, утврђено да је Драган критичне ноћи био на месту отмице. Посматран је од уторка, 5. августа, али се понашао сасвим обично, док је веза између њих двоје била непостојећа. Приведен је у намери да открије где држи девојку, али је након полиграфског теста признао да ју је убио.