Валдемар IV Атердаг (око 1320 - 1375, Замак Гуре) је био краљ Данске 1340. до 1375. године, из династије Естридсон.
Долазак на престо После смрти краља Кристофа II, 1332. године, у току осам година краљевски престо био је упражњен. У то доба готово целу Данску били су освојили делом Швеђани, делом Ханза, делом војводе Шлезвига а делом грофови Холштајна.
После међувлашћа на престо је био доведен Валдемар. Он је у почетку владао само северним Јитландом. Али, њему је пошло за руком да постепено окупи у својим рукама све данске области и да је поново учини великом силом на Балтичком мору.
Освајања мини|десно|Валдемар приказан на савременој фресци у цркви Светог Петра у Нестведу У својој политици он је имао могућност да се ослања на ритере и на слободно сељаштво, које је, иако ослабљено, још увек било утицајно (почетком XV в. слободном је сељаштву припадало до 15% читаве земљишне својине). Увлачене све више у тржишне односе, те су групе све више страдале од феудалног расула, од насиља феудалаца, од монополистичког положаја Ханзе и виделе у јакој краљевској власти свој ослонац. Уз њихову помоћ |Валдемар је завладао ранијим данским земљама. Додуше, 1346. он је продао удаљену Естонију Тевтонском реду за 19 хиљада сребрних марака, али је за тај новац купио знатан део заложених и продатих краљевских домена.
Дажбине сељака који су живели на тим доменима постале су један од важних извора краљевских прихода. Већ 1349 г. он је владао готово целом Данском западно од Зунда, 1357 г. нанео је пораз грофовима Холштајна, 1366 г. повратио је данске поседе на југо-западу Скандинавског Полуострва, које су били заузели Швеђани. То му је донело Зунд с његовим чувеним ловиштима харинга. По речима савременика, тамо се у септембру и октобру сваке године сакупљало 40 хиљада бродова са 300.000 рибара. Царине на та ловишта рибе представљале су најважнији извор краљевских прихода.
Реформе Валдемар IV је реорганизовао војску. Сем феудалне војске он је тражио да му градови ставе на расположење људе и бродове, а купио је пешадију — стрелце — међу сељаштвом. Градио је замкове, користећи се принудним радом сељака, и давао их са околином у лено својим присталицама. Устанци феудалаца, незадовољних јачањем краљевске власти, дали су му повод за конфискације, којима је повећавао краљевски домен. У руке му ј пао и низ феуда који су остали без сопственика у доба »црне смрти«, која је пустошила Данску од 1349 до 1350 г.
Сукоб са Ханзом Ојачавши на тај начин краљевску власт и њене изворе средстава, Валдемар IV је одлучио да зада ударац северонемачкој Ханзи, од које је у то време образован моћан савез. 1361 г. заузео је Визби на Готланду, важан центар Ханзине трговине у Скандинавији, и тамо дошао до огромног плена. Он је успео да разбије Ханзину флоту. Али је то, 1367. године, изазвало уједињење 60 Ханзиних градова, Шведске, Мекленбурга и Холштајна, конгресом у Келну, с циљем да се уништи Данска. Подржавала их је и данска аристократија, дигавши устанак против Валдемара на Јитланду. Ханза и њени савезници нанели су Валдемару, под Копенхагеном, сраман и потпун пораз. 1370 г. Данска је била приморана да закључи у Штралзунду мир под крајње неповољним условима: Ханзи је признала све привилегије, уступила јој је неколико утврђених места на југу Скандинавског полуосртва и дала јој право да се меша у избор данског краља, па чак и без сагласности Ханзе није могао бити изабран краљ Данске.
Породично стабло
Референце
Литература
А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА I - Викизворник
Категорија:Умрли 1375. Категорија:Краљеви Данске Категорија:Добитници Златне руже