мини|десно|Западноиндијска кућа у Амстердаму, сједиште Холандске западноиндијске компаније о 1623. до 1647. године мини|десно|Складиште Холандске западноиндијске компаније у Амстердаму
Холандска западноиндијска компанија (, скраћено -{W. I. C.}- или -{WIC}-) била је компанија која је од Холандије добила право трговинског монопола у Карибима и право трговине робовима на Карибима, Бразилу и Сјеверној Америци.
Организација и активности
Холандска западноиндијска компанија била је устројена по узору на Холандску источноиндијску компанију ( или -{VOC}-) која је дјеловала у Азији (највећим дијелом на простору данашње Индонезије) од 1602. године. Главна разлика имеђу ове двије компаније била је чињеница да -{WIC}- није има право на војне операције без одобрења низоземске владе.
Исто као и -{VOC}- и Холандска западноиндијска компанија састојала се од пет комора (), у Амстердаму, Ротердаму, Хорну, Миделбургу и Гронингену, од којих су најзначајније биле оне у Амстердаму и Миделбургу. Управни одбор састојао се од 19 чланова.
Компанија је имала поприличне успјехе у 1620-има и 1630-има, кад су основане многе трговачке постаје и колоније. Колонија Нова Низоземска налазила се на територију данашњих америчких савезних држава Њујорк, Њу Џерзи, Делавер и Конектикат, а насеља су постојала и у државама Пенсилванија и Роуд Ајланд. Основана су и бројна насеља у Суринаму и Гвајани те некаданашњим Холандским Антилима који су се састојали на неколико карипских острва. Компанија се бавила и гусарством, а најзначајнији успјех било је освајање шпанске флоте која је превозила сребро из шпаских колонија у Шпанију.
мини|лево|Ресифе (Мауритстад) - главни град Нове Холандије
Године 1630, заузета су португалска насеља у Бразилу гдје је основана колонија Нова Холандија с главним градом Мауритстадом. У Африци су постојале постаје на Златној обали и Анголи. Најважнија добра која су се производила и којима се трговало била су крзно (у Сјеверној Америци), шећер (у Јужној Америци), робовска радна снага, те злато и слоновача (у Африци).
Нестанак
Почетни успјех компаније је убрзо нестао. Холандски Бразил су 1654. након дугог рата опет заузели Португалци, а многе друге трговачке постаје су уништиле или заузеле друге европске колонијалне силе. Нова Низоземска је такође 1664. освојена од стране Енглеза. Године 1674, -{WIC}- је реорганизован; гусарска активност је напуштена, а главно пословање свело се на допремање робова у Суринам и Антиле. Сенегамбију су убрзо освојили Французи.
Након што су Британци у 1780-има накратко освојили Суринам, -{WIC}- се практично није опоравила. Године 1791, дионице компаније купила је холандска влада, а територији под контролом -{WIC}--а стављени су под контролу власти.
Спољашње везе 15 -{WIC}--ових књига о догађајима у Бразилу у 17. вијеку
Категорија:Историја Холандије Категорија:Историја Бразила Категорија:Историја Сједињених Америчких Држава Категорија:Колонијалне компаније