мини|десно|250п|Иберија око 200. п. н. е. Келтибери је назив за древне становнике Иберијског полуострва који су говорили келтским језицима и живјели крајем 1. миленијума п. н. е. Та је група настала када су се Келти из Галије населили на Иберијском полуострву те почели мијешати с тамошњим прединдоевропским становништва, прије свега Иберима.
Археологија Келтибере обично повезује с Халштатском културом чији се артефакти могу наћи у сјеверном дијелу данашње централне Шпаније. Сам израз Келтибери () је први искористио Диодор,опис келтиберских обичаја Диодора са Сицилије в. 33-34; Диодор га темељи на изгубљеном тексту Посејдонија потом АпијанАпијан из Александрије, -{Roman History}-. и МарцијалБилбилис је било Марцијалово родно мјесто. који су препознали да је ријеч о мјешавини Келта и Ибера; Страбон је ипак сматрао да међу Келтиберима доминирају келтски примјеси. Од појединачних племена именом су познати Ареваци, Бели, Тити, и Лусонес.
Келтиберски језик је познат из трагова који потичу из 1. вијека п. н. е. За лузитански, који се говорио у предримској Иберији, такође се наводи да је по неким својим карактеристикама припадао келтским језицима. Лузитанци, који су њиме говорили, дали су име Лузитанији, римској провинцији која покрива данашњи Португал и Екстремадуру.
Референце
Спољашње везе
"The Celtiberian and Roman city of Tiernes": an on-going excavation James Grout: The Celtiberian War, part of the Encyclopædia Romana Detailed map of the Pre-Roman Peoples of Iberia (around 200 BC)
Категорија:Келтска племена Категорија:Гвоздено доба