мини|Правац кретања грчких најамника према Ксенофонту. Поход Десет хиљада назив је за акцију најамничких грчких, углавном спартанских јединица, њих десет хиљада (), које је унајмио персијски сатрап Кир Млађи у свом покушају да преузме престо од свог брата Артаксеркса ΙΙ. Вођен је у периоду од 401. до 399. п. н. е. и завршен је неуспехом. Њихов марш до битке код Кунаксе и назад у Грчку (401–399. п. н. е.), забележио је један од учесника у том походу Ксенофонт у свом делу Анабасис ().
Увод Спартанци су 404. п. н. е. однели победу у Пелопонеском рату успостављајући хегемонију над читавом Грчком. За своју победу Спартанци су могли захвалити Персији. Након тешког пораза флоте у Сицилијанској експедицији Атина је успела да се опорави и поново обнови своју моћ над Егејским морем. При томе је добила помоћ Персије коју је издејствовао војсковођа Алкибијад поново прешавши на страну Атине. Ипак, плашећи се превеликог јачања Атине, Персија обуставља даљу помоћ што доводи до брзог слома Атине. Након смрти Дарија II, упркос свим сплеткама његове супруге Паристаде (), да свог млађег сина Кира доведе на престо као наследника, престо преузима најстарији Даријев син, Артаксеркс II. Кир млађи се ослањао на Грчку војску, сада већ ветеране Пелопонеског рата. У Кирову службу је регрутован Спартанац, Клеарх, којег су претходно ефори отерали када је покушао да завлада Византом. Осим Клеарха, спартанци су дуговали Киру услугу због помагања у рату против Атине, и тајно су му послали 700 хоплита. Кирова војска се састојала око 13.600 Хелена, од кога су 10.600 били хоплити. Циљ похода је био скриван од војника, само је Клеарх знао праву сврху. Међу најамницима је био и Ксенофонт, Атински писац који ће у свом делу Анабасис описати овај поход.
Битка код Кунаксе 300px|мини|Битка код Кунаксе
Битка код Кунаксе () одиграла се 3. септембра 401. п. н. е. а заповедник Кирових најамничких снага из Грчке био је Клеарх. Међутим, Кир је погинуо на самом почетку битке па се азијски део Кирове војске одмах распао. Грчки одреди задавали су Артаксерксовим Персијанцима доста проблема па је Клеарх тако успео и да извуче своју армију. Након битке, Клеарх је на превару је намамљен код персијског сатрапа Тисаферна који га је убио. Остатак грчке армије није се деморалисао већ је одмах одабрао наследника. Спартанци су изабрали Хеирисофа (), Беоћани Тимасиона () а Атињани Ксенофонта. Током шест месеци војска се пробијала преко планина Курдистана и Јерменије при чему су их све време нападали персијски одреди. Након тешког и мукотрпног марша, армија ипак стиже до обала Црног мора. Није их било више од 8000 али су одмах започели са борбом против Персијанаца у Малој Азији.
Последице
Поход Десет хиљада довео је до раскида пријатељства између Спарте и Персије. Персијски цар је започео са репресалијама тако што је протеривао олигархе из Мале Азије и почео уводити демократско уређење. Спартанци 400. п. н. е. шаљу омањи одред под војсковођом Тиброном у помоћ олигарсима. Међутим, Тибронове трупе више су се бавиле пљачком него ослобађањем градова, па је он смењен и на његово место постављен Деркилид. Он је деловао дипломатски покушавајући да завади Тисаферна и Фарнабаза. Тако се рат Персије и Спарте још увек ограничавао на мање сукобе. Међутим, такво стање неће дуго потрајати. Тисаферн ће пружати подстрек грчким полисима да подигну устанак против спартанске хегемоније што ће довести до избијања Коринтског рата.
Види још Спартанска хегемонија
Референце
Литература
Категорија:Грчко-персијски ратови Категорија:Ратови античке Спарте Категорија:Ратови античке Атине Категорија:Спартанска хегемонија