Опсаду Сарда извршили су малоазијски Грци уз помоћ Атине и Еритреја (, или ), 498. године п. н. е. Део је Јонског устанка, а завршена је делимичном успехом Грка (заузимање града али не и цитаделе).
Увод Јонски устанак је изазван незадовољством грчких градова Мале Азије тиранима које је Персија поставила да им владају. Године 499. пре нове ере, тадашњи тиран Милета, Аристагора, покренуо је заједничку експедицију са персијским сатрапом Артаферном како би освојили Наксос, у покушају да ојача свој положај у Милету. Мисија је доживела дебакл а Аристагора, осећајући да ће бити уклоњен са места тиранина, одлучио је да подстакне целу Јонију на побуну против персијског цара Дарија Великог. Претходно је осигурао савезе са копненим грчким градовима Атином и Еритрeјом, убеђујући их да ће Персијанце бити лако победити.
Опсада Милетски тиран Аристагора 499. п. н. е. диже устанак против персијске власти у Јонији. Он одлази у Грчку како би од тамошњих полиса тражио помоћ у ослобођењу. Спартански краљ Клеомен одлучно га је одбио. Атина и Еритреја имале су више слуха и послали му 25 бродова (Атина 20, а Еритреја 5) у помоћ. Савезничка експедиција искрцала се код Сарда, персијске престонице Лидије, управо у тренутку када је персијски сатрап Артаферн био заузет опсадом Милета. Одбрану Милета водио је Аристагора док је команду над војском предао своме брату Харопину (). Грци су успели да изненаде Персијанце и спале Сард. Међутим, цитадела се одржала и постала база Артафернове војске па је Персијанцима задат тежак али само тренутни ударац. Персијанцима у Сарду је убрзо стигла и помоћ, а и становништво Лидије се окреће против Грка па су Грци кренули да се повлаче. Код Ефеса је дошло до битке, у којој су Персијанци до ногу потукли јонске Грке након чега су они побегли у своје градове. Артаферн је заједно са Отанесом (), једним од три Даријева зета и командантом једне од три војске, током 496. п. н. е. извео успешан поход по Јонији и Еолији, заузевши Клазомену () и Киму (). и приморава их на повлачење према Ефесу где ће им исте године Артаферн нанети велики пораз.
Последице После пораза код Ефеса, Атињани су окончали свој савез са Јонцима, пошто су се Персијанци показали све само не лаким пленом како је Аристагора описао. Међутим, Јонци су остали посвећени својој побуни и упркос поразу у првој кампањи, побуна се заправо даље проширила. Да би придобио народ Милета на побуну против Персије Аристагора се одрекао тираније и поново је успоставио демократију. Јонци су послали људе у Хелеспонт и Пропонтиду и освојили Византион и друге оближње градове. Успешно су убедили и Карију да се придруже побуни, а краљевства Кипра видевши ширење побуне, такође су се побунила против персијске власти, без икаквог спољашњег убеђивања.
Види још Јонски устанак Битка код Ефеса
Референце
Литература
Категорија:Битке Грчко-персијских ратова Категорија:Битке античке Атине Категорија:Јонски устанак Сард