Лабуд Кусовац (1898 — 1967) био је црногорски новинар, комуниста и револуционар.

Биографија Рођен је 1898. године у Црној Гори.

Придружио се комунистичком покрету као студент у Југославији и Бечу, где је његова жена Кристина такође била активна. Члан КПЈ од 1920. године.Иван Очак, Југославенске ванпартијске емигрантске организације у Совјетском Савезу између два рата

У Бечу је био члан југословенског „Клуба студената марксиста“. Од 1924. године је био уредник угледног међународног листа »Балканска федерација«, који је излазио на француском у Бечу. Заједно са Мустафом Голубићем, 1925. године је учествовао у покретању партијског листа „Срп и чекић“, у чијој се редакцији налазио дуже времена. Овај лист су растурали илегалним путем у Југославију, највише Дунавом преко радника на бродовима.

Након што је докторирао у Бечу вратио се у Београд, где је ухапшен 1927. године. Фебруара 1928. је ослобођен, након чега је са женом напустио земљу. Након боравка у Бечу отишли су у Москву, где су се придружили југословенској делегацији Коминтерне. Емигрирао је у СССР 1932. године. До 1937. године радио је у апарату Црвене синдикалне интернационале.

Од 1937. године је прешао у Париз, где ради у апарату ЦК КПЈ. Под псеудонимом Обар је постао члан Централног комитета КПЈ у Паризу. По избијању Шпанског грађанског рата, у Паризу је одмах формиран Међународни комитет за помоћ Шпанији, у коме је радио Лабуд Кусовац, и Југословенски национални комитет који је постао главни пункт за прихват и упућивање југословенских добровољаца у Шпанију.

Након ликвидације генералног секретара Милана Горкића 1937. године, двојица париских вођа КПЈ, Далматинац Иво Марић и Црногорац Лабуд Кусовац, настојали су да се позиционирају као његови наследници. Марић и Кусовац су били све до 1938. у Паризу. Док је Кусовац био секретар Шпанског комитета, дотле је Марић радио у емиграцијским организацијама.

Јула 1938. године Јосип Броз Тито је у писму шефу Коминтерне Георги Димитрову изјавио да је искључио своје супарнике Лабуда Кусовца и Иву Марића из КПЈ. Истог месеца, париска полиција је отказала гостопримство др Лабуду Кусовцу, Ивану Марићу и њиховим супругама, затим Живојину Павловићу и још неколицини њихових блиских сарадника.Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: Приказ и открића о делатности и организацији Стаљинског терора

Године 1939. Тито га је, заједно са Марићем и другим вођама КПЈ, искључио из Партије током Велике чистке.Branko Petranović, Momčilo Zečević: JUGOSLAVIJA 1918-1988 (poglavlje ORGANIZACIONO-IDEOLOŠKO SAZREVANJE KPJ U PREDVEČERJE APRILSKOG RATA ) Образложење је гласило: „Разорно антипартијско дјеловање, групашење, уношење забуне у редове Партије, ширење лажних гласина и везе са троцкистичким и другим сумњивим елементима, итд." Његова жена Кристина Кусовац је тада била избачена из КПЈ заједно са њим.

Лабуд Кусовац је после рата враћен у КПЈ, али је 1948. године заједно са женом ухапшен и послат на затвор Голи оток. Осуђен је на две године, али је у логору провео шест година. Остао је међу последњим затвореницима на Голом отоку. Пуштен је тек 5. августа 1954. године.Udruga Goli otok "Ante Zemljar

Након изласка из затвора, био је повезан са Владом Дапчевићем и другим голооточанима. Живео је повучено до своје смрти 1967. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1898. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Политички затвореници (комунисти) Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Југословенски политичари Категорија:Политички затвореници (Информбиро) Категорија:Доктори наука Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ