Ивана Димић (Београд, 30. јул 1957) српски је писац и драматург.

Школовање Рођена је 30. јула 1957. године у Београду, где је 1982. године дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности. Паралелно је апсолвирала на одсеку Опште књижевности са теоријом књижевности на Филолошком факултету. Завршила је постдипломске студије на -{CEU}- (Европски универзитетски центар) у Нансију (Француска) на одсеку Цивилизација 1984/85. године.

Радна биографија У статусу слободног уметника у Удружењу драмских уметника Србије је била у периоду од 1977. до 1986. године и од 1996. до 2006. године. У позоришту Атеље 212 стално запослена као Први драматург радила од 1986. до 1996. године и као вршилац дужности директора у периоду од 19. новембра 2012. до 30. септембра 2014. године.Блиц/ Ивана Димић иде у пензију У Народном позоришту у Београду обављала је дужност заменика директора драме од јануара до јуна 2001. године и директора драме од фебруара 2010. до маја 2011. године. У Позоришту Бошко Буха у Београду је од 2000. до 2002. године била члан Управног одбора и стално запослена као драматург у прекидима од 2006. до 2008. године. У Београдском драмском позоришту је од маја 2005. до јуна 2006. године била председник Управног одбора, као и члан Управног одбора Библиотеке града Београда од 2009. до 2013. године. Од 2014. године била је члан управног одбора Народне Библиотеке Србије до 2016. године. Од марта 2023. главни је и одговорни уредник Светосавског звонца.

Поред рада у београдским позориштима била је: члан Савета БИТЕФ-а од 2002. до 2004. године, члан Савета ФЕСТ-а од 2004. до 2006. године, помоћник министра културе задужена за стваралаштво и културне односе, од маја 2007. до августа 2008. године.

Члан је Српског књижевног друштваСКД/Ивана Димић од 2001. године, а статус Истакнутог уметника у Удружењу драмских уметника је стекла 2005. године.

Библиографија Објавила један роман, пет књига кратких прича, више драма, више драматизација и адаптација за позориште, три серије за телевизију, више превода са енглеског и француског језика и била драматург на већем броју позоришних представа.

Књиге прозе Црна зелен, кратке приче (Просвета, 1995), Махорка, мастило и муж, кратке приче (Просвета, 1998), Узимање времена, кратке приче (Просвета, 2001), Има ли кога?, кратке приче (Просвета, 2006), Попис имовине, кратке приче (Профил, 2009), Арзамас, роман (Лагуна, 2016), - Нинова награда за роман године Све у свему, изабране и нове приче (Лагуна, 2019) Из мртвог угла, роман (Лагуна 2022)

Антологије „Мала кутија“ антологија кратке приче од Михајла Пантића Антологија српске приповетке на енглеском „-{The man who ate death}-“ приредио М. Пантић Антологија „21 за 21“ приредио Васа Павковић, Агора,2011. „Земаљски дугови“ збирка приповедака о Андрићу, Лагуна 2012,

Игране драме Пред огледалом, позориште Атеље 212, 1986. Пепељуга, Мало позориште Душко Радовић 1989. Бели угао,(објављено) часопис Књижевност 1-2, 1998. Гоље, Театар Т, 2001. Снежна бајка, Позориште Бошко Буха, 2004. Змајовини пангалози, Позориште Бошко Буха, 2007.

Драматизације Кабаре, драматизација поезије Матије Бећковића за позориште, изведена 1983. Василиса Прекрасна драматизација бајке изведена на радију 1984. Телефонске бригаде драматизација текста Бране Црнчевића за позориште, изведена у Малом позоришту „Душко Радовић“, 1992. Мамац драматизација романа Давид Албахарија, изведена у Народном позоришту у Београду, 1998. Драматизације кратких прича за драмски Програм РТС: Кафке, Гогоља, Чехова, Хармса, Ремизова, Калвина, 2004. Цигани лете у небо Максима Горког, Театар Т, 2004. режија В. Лазић Петар Пан, М Бари, Позориште Бошко Буха, 2010. режија М. Караџић Арзамас, И. Димић, драматизација И. Димић, Звездара театар, режија Љ.Тодоровић, 2020. Топ је био врео Kецмановић, Грачанич, Kо позориште, режија Н. Тодоровић, 2023.

Преводи са енглеског језика Драме Иза кулиса, од М. Фрејна, 1992, Атеље 212, режија Алиса Стојановић, Мастер клас, од Т. МекНелија, 1996, Битеф театар, режија Алиса Стојановић, Кокице, од Б. Елтона, 1998, Народно позориште у Београду, режија Д. Петровић, У трагању за прошлим временом, Х. Пинтера и Ди Тревис, 2000, Народно позориште у Београду (није изведено), Кад делфини одлете, Н. Кауард 2002, Крушевачко позориште, режија Љ. Драшкић, Џепови пуни камења од М. Џоунс,2003, Атеље 212, режија Е. Кадић, Гвоздени живот од Роне Мунро, 2005, Београдско драмско позориште, режија Ж. Томић , Рокенрол Том Стопард, 2006, Београдско драмско позориште, Буђење пролећа, Ведекинд/С. Сатер, мјузикл, 2010, Београдско драмско позориште, режија Небојша Брадић, Година магијског мишљења, Џоан Дидион, монодрама, 2010. Пристанак , Н. Рејн, 2021. Атеље 212 Убиство у Оријент експресу Агата Kристи, 2022. Позориште Бошко Буха, режија Дарјан Михајловић

Романи Прва дамска детективска агенција, роман од А. Мекол Смита, Самиздат Б92, 2004.trove/Прва дамска детективска агенција Жирафине сузе, роман од А. Мекол Смита, Самиздат Б92, 2004. Умрети у Чикагу, роман од Н. Тешић, Службени гласник, Превод заједно са Д. Бабићем, 2012.

Преводи са француског језика Драме Рабагас од В. Срадуа, за Атеље 212, (није изведено), 1987. Детињарије од Р. Куса, Битеф театар, режија Д. Петровић, 1996. Масакрарије од Е. Јонеска, публиковано у „Целокупно дело Ежена Јонеска“, Паидеа, 1996. Три верзије живота од Ј. Резе, Атеље 212 режија Алиса Стојановић, 2001. Расправа од Маривоа за Југословенско драмско позориште, 2009. Расправа, од Маривоа за Југословенско драмско позориште, 2009. Чигра, од Виктора Лануа, за Звездара Театар, 2012, (-{Victor Lanoux}- "Ле Тоурниqует") Белла Фигура од Ј. Резе, Атеље 212, 2019. Син од Ф. Зелера, Атеље 212, 2020. Отац од Ф.Зелера, Атеље 212, 2021.

Теоријски текстови Развој психоанализе у Русији од 1919. до 1930., часопис Теорија, 1981. Превод с француског језика, Које су жеље политички значајне, Б. Расел, Мостови 141-2, јануар 2008. Превод с енглеског језика.

Телевизијска сценарија Позоришни речник, серија сценарија од 8 епизода у режији С. Божиновића, емитована на РТС 1989. Трајање епизоде је 30 минута, Вуков видео буквар, серија сценарија од 30 епизода у режији М. Караџића, емитована на ТВ Студио Б 1992. Трајање епизоде је 30 минута, Кућа за маштање - сценарија за десетоминутне игране прилоге за емисију на РТС-у режији М. Милојевића у трајању од 1987- 1997, око 300 епизода. Позориште у кући, римејк, 26 епизода, за РТС, 2006-2007. Мој рођак са села, драматург, 13 епизода, за РТС, 2007.

Драматург на представама (адаптација/штрихови)

Награде Награда Фестић фестивала за најбољи драмски текст за „Змајовине пангалозе“ Златни беочуг за трајни допринос култури, 2011. године, Годишња награда Народног позоришта у Београду за представе „Хенри VI“ и „Женски оркестар“, 2012. године. Награда „Перо деспота Стефана” у Грачаници, за 2016. годину, Нинова награда за 2016. годину, за дело „Арзамас”Димић: Захваљујем се НИН-у за Републику Књижевност („Политика”, 23. јануар 2017)

Референце

Спољашње везе

Народно позориште у Београду/Ивана Димић Време/Интервју Удружење пословних жена Србије/200 најмоћнијих жена у Србији Ивана Димић о избору кратких прича „Све у свему” („Вечерње новости”, 15. фебруар 2021)

Категорија:Рођени 1957. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Чланови Српског књижевног друштва Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Добитници НИН-ове награде