Рат и мир () је роман Лава Николајевича Толстоја, чувен по својој обимности, који је прво издат у Руском веснику () у раздобљу између 1865. и 1869. године, у ком се описује руско друштво током Наполеонове ере. Обично се карактерише као једно од два Толстојева најважнија ремек-дела (поред Ане Карењине), као и један од најбољих светских романа.
Рат и мир је понудио свежу фикцију, са огромним бројем ликова у заплету који није покривао ништа мање теме од оних у наслову, као и теме попут младости, брака, љубави, година, живота и смрти. Иако се данас сматра за роман, у то време је оборио толико велики број убеђења о томе како роман треба да изгледа да га многи критичари из тог времена уопште и нису тако посматрали. И сам Толстој је сматрао Ану Карењину, написану десетак година касније, као свој први роман, у европском смислу.
Наслов Руске речи за „мир“ (од пре 1918. - -{мир}-ъ) и „свет“ (од пре 1918. - -{мiръ}-, што подразумева и „друштво") су хомоними, и након реформе руског језика 1918. године су се писале идентично, што је довело до урбане легенде у Совјетском Савезу да је оригинални наслов дела заправо „Рат и свет" или „Рат и друштво". Међутим, сам Толстој је превео наслов на француски као -{La Guerre et la Paix}-, што је требало да разреши дилему. Међутим, збуњеност је трајала, па је дошло дотле да је у популарном руском квизу -{Что? Где? Когда?}- као тачан одговор на питање у вези са делом призната варијанта „друштво“, на основу штампарске грешке из 1913. Емисија је репризирана 2000. године, што је поново пробудило „легенду“. Могућу збрку је изазвала и песма Владимира Мајаковског -{Война и міръ}-, која је преведена као „Рат и друштво“, а иначе је у потпуности невезана за роман.
"Рат и мир“ је такође био и наслов политичког дела француског анархисте Пјера Жозефа Прудона, а чињенице да је и Толстој био ватрени анархиста, и да је поменуто дело из 1864., годину дана пре изласка романа, довело је до спекулација да је овај анархистички манифест на неки начин инспирисао писање једног од највећих романа у историји.
Такође, на самом почетку, 1865., док је постојао само први део, звао се - "1805. година". Још један од наслова био је и „Све је добро, што се добро сврши“.
Порекло Толстој је првобитно желео да напише роман о Децембарској побуни. Ипак, његово истраживање ради одређивања узрока довела га је уназад све до Наполеонове инвазије на Русију 1812. године, и коначно до историје целог рата. Ипак, у првом епилогу се показују тенденције да ће Пјер Безухов и син кнеза Андреје, Николај, постати чланови Декабриста.
Језик Иако је Толстој написао највећи део романа, укључујући и сву нарацију, на руском, неки делови дијалога (укључујући и прву реченицу) написани су на француском. Ово је једва приказивало реалност, с обзиром на то да су сви припадници руског аристократског друштва деветнаестог века знали француски и причали га међу собом радије него руски. Заиста, Толстој и даје једну референцу на ову чињеницу, приказујући одраслог руског аристократу који мора да иде на течајеве руског како би савладао матерњи језик. Још мање реалистично, Французи из романа, укључујући и Наполеона, понекад причају на француском, понекад на руском.
Контекст Роман нам приповеда о четири аристократске породице у Русији, са акцентом на Безухове, Болконске и Ростове, и преплитања њихових личних живота са руском историјом у периоду од 1805. до 1813. године, принципијелно са Наполеоновом инвазијом 1812, године. Како догађаји следе, Толстој систематски пориче његовим ликовима било који значајан слободан избор: даља улога историје одређује њихову срећу или трагедију.
Стандардно руско издање је подељено у четири тома (петнаест делова) и два епилога, од којих је један углавном наративан, а други строго тематски. Грубо речено, прва половина романа (прва два тома) баве се искључиво његовим фикционалним ликовима, а други део, као и један од епилога, се састоји од нефикционалних есеја о природи рата, политичкој моћи, историји, и историографији. Толстој је имплементирао ове делове у роману супротно устаљеним нормама фикционалног приповедања. У извесним скраћеним издањима ови есеји су у потпуности избачени, док су у другим издањима, од којих су нека штампана и за Толстојева живота, ти есеји спојени у додатак на крају књиге.
Преглед радње
Рат и мир садржи велики број ликова, и историјских и фикционалних, Руса и не-Руса, од којих је већина представљена већ у првој књизи. Поље посматрања у књизи је изузетно широко, али се нарација концентрише углавном на пет или шест ликова, чије различите личности и искуства обезбеђују главнину приче, уз њихова узајамна деловања једних на друге, у време Наполеонових ратова.
Први том На почетку прве књиге, на прослави у јулу 1805. коју је организовала Ана Павлова Шерер - почасна сарадница краљице мајке Марије Фјодоровне, упознајемо се са главним породицама у роману. Пјер Безухов је непризнати син имућног сеоског кнеза који убрзо умире од капи, и неочекивано га оставља као јединог наследника његовог великог богатства. Образован у Француској, и означен смрћу своје мајке, Пјер је у суштини добродушан, али друштвено неприлагођен због своје отворене природе, и тешко му је да се уклопи у Петроградско друштво.
Пјеров пријатељ, интелигентни и иронични кнез Андреј Болконски, је супруг шармантне Лизе, и тек почиње да проналази мир у свом брачном животу. Сматрајући петроградско становништво незанимљивим, одлази у помоћ Кутузову пред надолазећи рат са Наполеоном.
Толстој нас тада пребацује у Москву, дневни руски град, као контраст Петрограду. Ту упознајемо породицу Ростов, која ће постати један од водећих елемената у наставку романа. Сазнајемо о московском кнезу Иљи Ростовом, са своје четворо деце, од којих живахна Наталија и старији брат Николај привлаче највише пажње у роману. Млада Наташа, у цвету ране младости, исказује своју незрелу љубав Борису, детињастом али дисциплинованом официру, док је Николај заљубљен у своју старију рођаку Соњу. Најстарије дете у породици Ростов је Вера, која је хладна, али у срећном браку са немачким официром. Пећа је најмлађе дете, и попут свог старијег брата, жели да постане војник упркос годинама. Главе породице су Иља и Наталија Ростов, вољени пар, увек забринути око своје немарне политике према новцу.
У Голим Брдима, где се налази имање Болконских, кнез Андреја оставља своју трудну супругу свом ексцентричном оцу Николају Андрејевичу и веома религиозној сестри, књегињи Марији Болконској, и одлази у рат.
Други део се отвара описима припрема за неизбежни француско-руски рат. На Холабрунском ратишту, Николај Ростов, сада у ескадрону хусара, доживљава своје ватрено крштење на фронту. Среће се са кнезом Андрејом, уз не баш позитивне утиске. Као сви млађи војници, очаран је царом Александром. Ипак, неконтролисано се коцка, у друштву са Денисовим и Долоховим.
За време кратког боравка кући, он налази породицу Ростов пред финансијском пропашћу због лошег управљања приходима. Са Денисовим проводи богату зиму кући, где види Наташино сазревање у девојку. Иако га мајка убеђује да нађе себи жену са добрим финансијским статусом, он одбија, уз жељу да се ожени са својом драгом из детињства, рођаком Соњом.
Други том Ако постоји централни лик у роману Рат и мир, онда је то свакако Пјер Безухов, који се, уз добијено наследство, сада налази пред мукама једног руског племића. Велики део друге књиге нас упознаје са његовим унутрашњим борбама и тежњама да се буде бољи човек. Пошто је сада богати аристократа, његово бахато понашање од раније је заборављено, и он улази у филозофску потрагу својствену за Толстоја: како особа да живи моралан живот у етички несавршеном свету? Ово питање стално тишти Пјера. Његов покушај да помогне својим кметовима пропада. Онда улази у брак са неморалном ћерком кнеза Курагина, Елен, супротно свом расуђивању. Коначно, придружује се и Фримасонима, али касније постаје увучен у масонску политику, и постаје беспомоћан пред супругиним аферама.
Пјер је непрестано контрастиран у односу на кнеза Андреју Болконског, Толстојевог интелигентног и амбициозног алтер-ега. Током Аустерличке битке Андреја је инспирисан славном визијом о предвођењу војске, али бива скоро смртоносно рањен. Пред лицем смрти, он схвата како су све његове претходне амбиције биле бесмислене, и да је његов бивши херој Наполеон, који га и спашава током јахања по бојном пољу, ташт колико и он сам. Након опоравка од повреда у војној болници, Андреја се враћа кући како би га дочекала женина смрт током порођаја, и бива погођен својом грижом савести због тога што се није боље понашао према њој док је још била жива. Опхрван нихилистичким заблудама, кнез Андреја повучено живи на свом имању до Пјерове посете и њихове филозофске расправе: где је Бог у неморалном свету? Пјер покушава да укаже на панетеизам и живот после смрти.
Млада Наташа среће Андреју током свог првог бала, и брзо осваја његову љубав. Они се чак и заручују, али на рок од годину дана. Кад кнез Андреја одлази ради војних обавеза, Елен и њен згодни брат Анатол заједно организују заверу како би завели и обешчастили младу, незрелу и прелепу Наташу. Захваљујући Соњи и Пјеру, овај план пропада, али за Пјера, то је узрок поновног сусретања са Наташом, и схватања да се у њу заљубио. Наташа, посрамљена због тога што је замало заведена, раскида заруке са кнезом Андрејом.
Трећи том Ова књига је обојена изразито ратном тематиком, и фокус је углавном на рату, а не на судбинама јунака, који су делимично скрајнути. И сам Наполеон узима више учешћа као активан лик у овој књизи.
За време Велике Комете, коју Пјер посматра, живот поново почиње за њега, са свежом вером у љубав. Интересантна је сцена у којој он кабалистичком нумерологијом покушава да повеже своје име са Наполеоном, историјом, бројем 666. Најмлађи син Ростових, Пећа, изгара од жеље да постане војник, што га одводи у краћу авантуру у Кремљу.
У међувремену, Николај се изненадно појављује као јунак који помаже ожалошћеној Марији Болконској, која је након смрти оца остављена у немилости својих побуњених кметова са имања. Очаран Маријом, коју први пут види, Николај поново размишља о браку, сматрајући Маријину посвећеност, бригу, али и наслеђе веома привлачним. Ипак, оно што га спречава у прошењу Маријине руке је његово раније обећање рођаци Соњи.
мини|Бородинска битка, приказана у адаптацији Сергеја Бондарчука из 1968. Док се Наполеон пробија кроз Русију, Пјер одлучује да посматра Бородинску битку са добре позиције, међу руским артиљеријским борцима. Након неког времена активног посматрања, и он сам се укључује, практично поставши један од њих. Ту, он коначно из прве руке схвата све ужасе рата, и немилосрдност убијања здравих и младих људи. Битка је дуга и ужасна, али се изненађујуће завршава неочекиван победом Руса, упркос бројчано инфериорној руској војсци; ипак, генерал Кутузов се наоко не окоришћава овом чињеницом, већ се повлачи, допуштајући Наполеону да настави и изврши инвазију на престоницу Москву. Становништво масовно бежи, и настају велики пожари широм града.
Када Наполеонова велика војска окупира напуштену Москву у пламену, Пјер се одлучује на кихотовску мисију атентата на Наполеона. Постаје анонимни човек у свом том хаосу, лишавајући се својих одговорности ношењем кметске одеће и остављајући своје дужности и стил живота. Једина позната особа коју среће у овом периоду је Наташа, која га препознаје, и изненада он схвата колико је воли. Његов план пропада, и он завршава као један од Наполеонових ратних заробљеника, након спашавања једног детета у пожару и напада на француског легионара због насртања на жену.
Четврти том мини|Пјер Безухов (Хенри Фонда) и Наташа Ростова (Одри Хепберн) у филмској адаптацији романа, из 1956. године.