мини|Луси Стоун је била америчка говорница, аболиционисткиња, суфражеткиња и организаторка покрета за женска права. Била је гласноговорница покрета за женска права у време када су жене обесхрабриване и спречаване да говоре у јавности Женска права представљају израз којим се описује правни, идеолошки, филозофски и политички концепт према коме свако људско биће женског пола самим чином рођења, без обзира на порекло или држављанство, стиче одређен број неотуђивих права. Представљају права која су гарантована женама и девојкама у многим друштвима широм света. У неким местима, ова права су институционализована или подржана законом и локалним обичајима, док у неким она могу бити игнорисана или потиснута.
Женска права се разликују од ширег концепта људских права, јер су жене кроз историју, а делом и данас, биле или лишене одређених права које уживају мушкарци, или имале специфична права која закони и обичаји не признају мушкарцима.
Питања која су најчешће повезана са појмом женских права обухватају, мада нису ограничена на њих, право гласа, прво на телесни интегритет и аутономију, на обављање јавне функције, на рад, на праведне зараде и једнаке плате, на поседовање имовине, на образовање, право да служе војсци и буду регрутоване, да имају брачна и родитељска права.
Историја Једна од првих декларација о женским правима била је Декларација о расположењима, такође позната и као Декларација о правима и расположењима, потписана 1848. године, од стране 68 жена и 32 мушкарца. Зависан положај жена у раном праву је потврђен доказима најстаријих система.Gordon, Ann D. (1997). "Declaration of Sentiments and Resolutions". Selected Papers of Elizabeth Cady Stanton and Susan B. Anthony. Retrieved 2 November 2007.
Египат У древном Египту, жене су уживале највећи број права у односу на жене у осталим античким друштвима.Janet H. Johnson. "Women's Legal Rights in Ancient Egypt". Digital collections. University of Chicago Library. Retrieved 3 November 2007. Оне су уживале скоро потпуну равноправност са мушкарцима, имале су пуну правну и пословну способност. Жена у Египту је имала право на сопствену приватну имовину, која је могла обухватати: земљу, стоку, робове, слуге итд. Имала је право да наследи све што јој је неко завештао, као и да своје ствари завешта другима. Имала је право да се разведе од свог мужа, док би сва имовина која припада њој, укључујући и мираз, остала у њеном власништву. Посебно треба истаћи да жена може да реши сва ова законска питања без мушкарца који би је заступао. Међутим, мушкарци су и даље много бројнији од жена на многим позицијама, док се просечна жена бавила пословима око куће и породице. Што се тиче учешћа жена у власти, важно је напоменути да је власт у Египту била снажно централизована и под јаким утицајем врховног владара-фараона. Фараони су долазили на власт на основу свог порекла, а са ње одлазили искључиво смрћу. Зато не можемо говорити о праву гласа у Египту, али је битно истаћи да је било жена које су се налазиле на функцији управница провинције, а било је и више фараонки, као сто су Хатшепсут, Клеопатра и друге.Sima Avramović, „Opšta pravna istorija – stari i srednji vek“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000, str.132-133.
Рим Слободне жене у античком Риму су биле грађани који су уживали законске привилегије и заштиту, који нису важили за оне који нису грађани и робове.A. N. Sherwin-White, Roman Citizenship (Oxford University Press, 1979). pp. 211 and 268; Bruce W. Frier and Thomas A.J. McGinn, A Casebook on Roman Family Law (Oxford University Press, 2004). pp. 31–32, 457, et passim. За римско друштво био је караткеристичан патријархалан концепт, заснован на значају улоге коју је имао pater familias, односно отац породице.То је био најстарији мушкарац у породици који је имао апсолутну моћ над осталим члановима породице, па и над њиховим животима. Жене нису имале право гласа, право да служе у војсци или обављају јавну функцију. Нису сматране способним за обављање послова који су се односили на одлучивање, политички анганжман, јавну расправу. Штавише, жена у римском праву је важила за неспособну, због чега је била изједначена са децом и умно оболелим особама.
У најранијем периоду Римске Републике, удајом би жена прелазила из контроле свога оца у „руке“ свог мужа. Ова архаична форма брака била је углавном напуштена у време Јулија Цезара, када би жена законски остала под влашћу свога оца и када би се преселила у дом свога мужа, који није имао никакву правну моћ над њом.Eva Cantarella, Pandora's Daughters: The Role and Status of Women in Greek and Roman Antiquity (Johns Hopkins University Press, 1987). pp. 140–141; J.P. Sullivan, "Martial's Sexual Attitudes," Philologus 123 (1979). pp. 296, specifically on sexual freedom. Удата жена је задржавала власништво над свом имовином коју је унела у брак.3. Eva Cantarella, Pandora's Daughters: The Role and Status of Women in Greek and Roman Antiquity (Johns Hopkins University Press, 1987). pp. 140–141; J.P. Sullivan, "Martial's Sexual Attitudes," Philologus 123 (1979). pp. 296, specifically on sexual freedom.
Жене у Риму су могле да се појављују пред судом, иако је било уобичајено да буду представљане од стране мушкарца.Richard A. Bauman, Women and Politics in Ancient Rome (Routledge, 1992, 1994). pp. 50.
Кина Положај жена у Кини био је низак, углавном због обичаја тзв. подвезивања стопала. Око 45% кинеских жена имало је подвезана стопала у 19. веку, док је за више класе било скоро 100%. Кинеска влада је 1992. године забранила овај обичај. Подвезивање стопала подразумевало је промену коштане структуре, тако да су стопала била дугачка само око 4 инча и отежавало је кретање, што је у великој мери ограничавало активност жена.
Грчка На жене у античкој Грчкој се пре свега посматрало као на "бића која продужавају врсту". Ни у једном од грчких полиса жене нису имале политичка права и нису сматране грађанима. Положај Хеленки се, међутим, разликовао од полиса до полиса. Постоје записи о женама у Делфима, Тесалији, Мегари и Спарти, које су поседовале земљиште, најпрестижнији облик приватне својине тог времена. Положај жена у Атини и Спарти се знатно разликовао. Иако демократски уређена, Атина женама није пружала ни приближно онолико права колико су поседовали мушкарци. Штавише, њихов положај је умногоме био гори од положаја Спартанки. Атињанке нису имале право учешћа у јавном животу нити право гласа. Жене су време углавном проводиле у кућама где су васпитавале децу и водиле покућство. У свет су излазиле само хетере које су пружале посебна задовољства мушкарцима. Спартанке су имале далеко бољи положај од жена у демократској Атини. На жене се посматрало превасходно као на биће које рађа и продужава врсту. Међутим, све док није родила прво дете, жена није сматрана за члана породице. Жена у Спарти имала је право да се образује. Међутим, ни Спартанке, као ни жене осталих полиса нису имале право учешћа у јавном животу нити су имале право гласа. За идеалну жену у Грчкој сматрала се она која се не чује и која што мање види. Живот обичне жене углавном је био везан уз кућу, а састојао се у васпитању женске деце и вођењу кућних послова. За разлику од осталих грчких полиса, у Спарти су удовице сматране равним мушкарцима и имале су пуно право наслеђивања.
Религијски списи
Библија У Библији се помињу многе жене, њих 188 је именовано"Women in the Bible." WebBible Encyclopedia. Sept. 22, 2009., али се појављују и многе друге којима имена нису наведена. Међу овим женама су истакнуте краљице и вође. Пре и током времена које Библија обухвата улога жена је била скоро увек строго ограничена.2. Robinson, B.A. "The status of women in the Bible and in early Christianity." Ontario Consultants on Religious Tolerance, 2010. Web:http://www.religioustolerance.org/fem_bibl.htm 11 Sep 2010. Приче у Библији су углавном описивале важне догађаје, па је зато већина људи који се помињу у Библији, укључујући и жене, имала истакнуте личности. Према класичару Хамилтону, Библија је једина књига на свету, до нашег века, која жене посматра као жива бића која су равноправна са мушкарцима, тј. ни по чему боља, нити лошија од њих.Quoted in Tanner, Stephen L. Women in Literature of the Old Testament. University of Idaho, 1975. ERIC ED112422.
Куран Куран је света књига ислама, која пружа смернице Исламској заједници и модификује постојеће обичаје у арапском друштву. Неке жене у Курану се приказују у позитивном светлу, док су неке осуђене за своје поступке. Мери (Мерјем - مريم) је једина жена чије име се помиње у Курану, имена осталих долазе из других традиција. Већина жена у Курану су представљене или као мајке, или као супруге појединих лидера и пророка. Улога жена у Исламу је увек била вођена њиховом религијом. У појединим регионима, осим религијских закона, култура је такође имала значајну улогу. Исламско право и обичаји диктирају начин живота жена у Исламу, њихово образовање, пословне могућности, право на наслеђе, облачење, године у којима се удају, слободе да пристану на брак, дозвољености контроле рађања, сексуалних односа пре брака, имовинских права независно од супруга, као и када су им молитве дозвољене.Priscilla Offenhauer, WOMEN IN ISLAMIC SOCIETIES: A SELECTED REVIEW OF SOCIAL SCIENTIFIC LITERATURE, Library of Congress, Washington DC .Joseph Schacht, An Introduction to Islamic Law (Oxford: Clarendon Press. 1973)Female Genital Mutilation/Cutting: A Statistical Overview and Exploration of the Dynamics of Change, United Nations Children's Fund, July 2013 (UNICEF 2013) Полигамија је дозвољена мушкарцима, али под одређеним условима. Један од услова јесте да све жене буду равноправне унутар тог брака.1. Shari'ah, see section on family law (polygamy) Encyclopedia Britannica (2012).. Ислам забрањује женама да склапају брак са мушкарцима који нису исламске вероисповести.1. Encyclopedia of Women and Religion in North America (Keller et al, Indiana University Press). pp. 624–626. У Исламу је женама дозвољено да раде, али под одређеним, стриктним условима. Један од најбитнијих услова јесте да посао не утиче на њихову примарну улогу, а то је улога мајке и жене.
Право гласа
мини|Људи окупљени на тргу Аустурволлур у Рејкјавику 7. јула 1915. прослављају право гласа за жене.
Право гласа је политичко право и убраја се ред основних људских права. Жене данас уживају ово право у готово свим државама света. Међутим, није увек било тако. Борба жена за остваривање права гласа, као и многих других права, веома је дуго трајала. У малом броју земаља, она траје и дан данас. Захтеве за правом гласа жене су организовано почеле да износе у другој половини XIX века. Та борба је била веома тешка и дуготрајна, а битне резултате донела је тек почетком XX века, када су жене у неколицини држава оствариле ово политичко право. Прави крај ове борбе уследио је тек након завршетка Другог светског рата. Тада су жене у највећем броју земаља света оствариле право гласа, односно тек су тада стекле право и да буду биране. Данас се право гласа жена сматра карактеристиком модерног демократског друштва.Драгана Обренић. Право гласа жена. Приступљено 19. априла. 2015, са http://pescanik.net/wp-content/PDF/1dragana.pdf