Римске колоније су у античком Риму означавале насеља основана од стране државе на освојеној односно покореној територији. У самим почетцима римске државе колоније су прије свега служиле као војна упориште, у сврху одбране самог Рима. Како се римска територија ширила, тако су колоније почеле губити своју примарну сврху те се претварале у обична градска насеља. С временом је назив колонија представљао ознаку за највиши статус који је неки град могао имати у римској држави.
С временом су се колоније оснивале мање у одбрамбене сврхе, а више у настојању да се легионарима који су одслужили предвиђени рок да награда за њихову службу у облику земље. То је поготово био случај након маријевских реформи крајем 2. вијека п. н. е.
Многи од данашњих великих градова у Европи су настали као римске колоније.
Литература
Jona Lendering, “Coloniae”, Livius.org (2006) L. Adkins and R.A. Adkins, “Coloniae”, in L. Adkins and R.A. Adkins, Handbook to Life in Ancient Rome, New York, 1994. M. Bunson, “colonies, Roman”, in M. Bunson, Encyclopedia of the Roman Empire, New York, 1994.
Категорија:Антички Рим