Уставотворна народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је одржана између 12. децембра 1920. и 2. јула 1921.ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 353 — 364)
Избори за Уставотворну скупштину
Избори за Уставотворну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца извршени су 28. новембра 1920. На овим изборима бирано је 419 народних посланика. Процентуални одзив бирача износио је 64,95%.
Занимљиво је да је на изборима за Уставотворну скупштину дошла до израза велика страначка распарчаност јер су, према званичној статистици, учествовале двадесет и две странке. Од тога броја шест странака нису биле представљене ниједним послаником у Уставотворној скупштини. Страначке снаге, изражене у броју изабраних посланика и датих гласова, рачунајући и поједине дисидентске листе, изгледале су после избора овако:
Демократска странка 92 посланика, 319.448 гласова; Радикална странка 91 посланика, 284.575 гласова; Хрватска пучка сељачка странка (странка Стјепана Радића) 50 посланика, 230.590 гласова; Комунистичка странка 58 посланика, 198.736 гласова; Земљорадничка странка 39 посланика, 151.603 гласова: Хрватска и Словеначка пучка странка (др. Корошец) 27 посланика, 111.274 гласова; Југословенска муслиманска организација 24 посланика, 110.895 гласова; Социалдемократска странка 10 посланика, 46.792 гласова; Хрватска тежачка странка (Народни клуб) 7 посланика, 38.400 гласова; Национална турска организација 8 посланика, 30.029 гласова; Хрватска заједница 4 посланика, 25.867 гласова; Републиканска странка 3 посланика, 18.136 гласова; Хрватска странка права 2 посланика, 10.880 гласова; Ванстраначка листа 1 посланика, 6.581 глас; Српска народна организација (Чокорило) ни једног посланика, 6.215 гласова; Народна социјална странка 2 посланика 6.186 гласова; Либерална странка 1 посланика, 5.061 глас; Ратничка странка (2.848 гласова; Прекомурска господарства странка (1.960 гласова); Ческа странка (704 гласа); Независна муслиманска странка (449 гласова) и Муслиманска народна странка (306 гласова) без и једног посланика.
Укупан број бирача за Конституанту износио је 2.480.623 a број предатих гласова био је 1.607.265.
Уставотворна народна скупштина 150п|мини|Привремени председник скупштине Г. Никола П. Пашић отвара прву седницу Уставотворне скупштине Пре почетка редовних скупштинских састанака Уставотворна скупштина одржала је пет претходних састанака. Први претходни састанак одржан је 12. децембра 1920. Према прописима скупштинског пословника, за привременог председника скупштине изабран је Никола Пашић.
Подвлачећи историјски значај првог састанка Уставотворне скупштине, привремени председник Никола Пашић заузимајући тај положај, рекао је:
Уставотворна скупштина је почела редован рад 23. децембра 1920. по пословнику који је израдила влада др. Милана Веснића са скупштинским одбором, према овлашћењу изборног закона у члану 121. Противу пословника у новој Скупштини изјаснила се Комунистичка странка, Југословенски клуб, Земљораднички клуб, Републиканска странка, a Југословенски муслимански клуб дао је изјаву да донесени скупштински пословник није у складу са 121 чланом изборног закона. Против пословника изјаснио се и Социјалистички клуб.
Верификациони одбор поднео је Скупштини извештај већине 22. децембра, заједно са извештајем мањине и одвојеним мишљењима. Крајња левица, када је требало по привременом пословнику приступити полагању заклетве, протестовала је и напустила скупштинску дворану, док су републиканци дали изјаву да им је заклетва наметнута силом.
80п|мини|Др. Иван Рибар председник скупштине На последњем претходном састанку Уставотворне скупштине изабрано је стално скупштинско часништво. За председника био је изабран др. Иван Рибар са 192 гласа од 243. За првог потпредседника изабран је Милош Ћосић, за II потпредседника Халид Храсница, за III потпредседника др. Славко Милетић. За секретаре су изабрани: Радослав Агатоновић, Хусеин Алић, Живојин Видановић, Марко Вилић, Сретен Вукосављевић, Милутин Драговић, др. Војислав Јањић, Риста Одавић, др. Милош Радосављевић.
Уставотворна скупштина је у раду имала прекид од 23. децембра 1920. до 12. јануара 1921. г., услед оставке кабинета др. Миленка Веснића. На седници од 12. јануара Скупштини се представила нова влада, под председништвом Николе Пашића, образована указом 1. јануара 1921. годиие.
Свечано отварање Уставотворне скупштине 150п|мини|Посланици и публика стојећи слушају Престолну Беседу, коју чита Престолонаследник, окружен члановима владе. Клупе комуниста су празне. Свечано отварање Уставотворне скупштине Престоном беседом обављено јe 14. јануара. Престолонаследник Регент Александар том приликом прочитао јe ову Беседу:
Велики нацрт Устава Уставотворној скупштини поднесен јe од стране владе Николе Пашића 25. јануара велики нацрт Устава са прилозима.
По владином нацрту Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца јe уставна, парламентарна и наследна монархија. Грађанима сe признаје једнакост пред законима и заштита власти. Не признаје сe племство, титуле, нити икаква преимућства по рођењу. Грађанима сe зајемчава лична слобода, које могу бити лишени само y случајевима које јe закон предвидео. Пре суђења јe загарантовано надлежно саслушање и надлежни суд. Казна сe може применити само на дела за које јe закон унапред предвидео. Смртна казна сe не може применити за чисто политичке кривце. Ни један грађанин не може бити изгнан из државе.
Пројект Устава гарантовао јe неповредност стана, изузев случаја предвиђених законом, али увек начином како јe то закон предвидео. Пројекат ујемчава слободу вере и савести и признаје равноправност свим вероисповестима које су већ добиле законито признање.
Својина јe зајемчена, a феудални односи сe укидају. Слобода штампе призната јe y границама закона. Цензура јe предвиђена само за време рата и мобилизације. Због увреде Владаоца или чланова Краљевског дома, или изазивања племенског раздора и мржње противу државе, могло сe забранити растурање новина и других штампаних ствари. Удруживање, збор и договор, признаје сe y границама закона. Прописује сe обавезност основне наставе. Приватне школе и други заводи за васпитање стоје под надзором државних власти.
Пројекат јe даље предвиђао неповредност тајне писма, право да сваки грађанин тужи државног или самоуправног чиновника за кривична дела учињена y службеној дужности, право на накнаду причињене штете са супсидијерном одговорношћу државе. Сва звања y свима струкама државне службе доступна су, под законским погодбама, свим држављанима по рођењу или прирођењу.
Законодавну власт врши Краљ и Народно преставништво. Краљ то чини преко одговорних министара, по одредбама Устава, a судску власт врше судови y име Краља, на основу закона.
Краљ потврђује и проглашује законе, поставља државне чиновнике, даје чинове, врховни јe војни заповедник. Он има право амнестије, која сe једино не може дати министрима пре изречене пресуде. Краљ има право помиловања, он представља државу, оглашује рат и закључује мир.
Право на сазивање Народног представништва y редован и ванредан сазив припада Краљу. Такође и право распуштања Народне скупштине, али условно да указ о распуштању садржи наредбу за нове изборе y року од три месеца и наредбу за сазив Народног представништва најдаље за четири месеца од дана распуштања Скупштине.
Ниједан чин краљевске владе нема снаге, нити сe може извршити, ако га није пре потписао надлежан министар. За све Краљеве акте, усмене или писмене, премапотписане или непремапотписане, за све његове поступке политичког значаја, одговара надлежни министар. Устав утврђује владајућу династију Карађорђевића.
Народно преставништво састављају Народна скупштина и Сенат. Народна скупштина састављена јe од 300 посланика које народ бира слободно, општим, једнаким, непосредним и тајним гласањем. Скупштина сe бира на четири године. Бирачко право признато јe сваком држављанину по рођењу или прирођењу, ако јe навршио 21 годину. Изузетак су војна лица под заставом.
Сенат јe састављен од 100 чланова. Бирачко тело које бира Сенат састављају грађани који су напунили 30 година. Сенат сe бира на девет година. Сваке три године Сенат сe обнавља новим избором чланова y једној трећини изборних јединица. Редован сазив Скупштине и Сената јe 20. октобар. Редован сазив не може сe закључити док не буде решен државни прорачун.
Законске предлоге подносе, по овлашћењу Краљевом, Министарски савет или поједини министри. Право подношења законских предлога припада и сваком члану Народног преставништва (чл. 47). Ако Сенат учини примедбе на прорачун и финансијски закон који је примила Народна скупштина, Скупштина узима одмах y претресање примедбе Сената и коначно решава о прорачуну и финансијском закону. Законе проглашује Краљ, указом који садржи и сам закон решен од Народног преставништва. Народној скупштини сe признаје право анкете y изборним и чисто административним питањима. Посланик и сенатор не одговарају за глас који су дали као чланови Народног преставништва. Члан 56 предвиђао јe имунитет посланика и сенатора.
Одељак VII пројекта садржи одредбе о управној власти, одељак VIII о судској власти, одељак IX говори о државном газдинству, X о војсци и XI о измени устава.
Поред пројекта новог Устава, Скупштини јe поднет и извештај одбора за измену привременог пословника. Резизија пословника детаљно јe са правне стране обухватила право посланичке интерпелације, јер јe Привремени пословник y том питању био непотпун.
Избор Уставотворног одбора Конституанта јe изабрала Уставотворни одбор 31. јануара 1921. У Уставотворном одбору, према броју датих гласова, биле су заступљене следеће странке: Миленка Веснића 86 гласова (радикали), Љубе Давидовића 85 (демократи), Мехмеда Спахе 22 (Ј. M. О.), Антона Сушника 36 (Словенска људска странка и Хрватска пучка странка), Е. Кристана 15 (социјалисти), Симе Марковића 54 (комунисти), Михаила Аврамовића 30 (земљорадници).
Са листе Миленка Веснића изабрани су y Уставотворни одбор: Марко Ђуричић, Љуба Јовановић, Настас Петровић, Миша Трифуновић, Момчило Нинчић, Лаза Марковић, Муфтија Мехмед Алија, Милорад Вујичић, Јован Радонић и Веља Вукићевић. Са листе Љубомира Давидовића изабрани су: Војислав Вељковић, Томислав Томљеновић, Војислав Маринковић, Грегор Жерјав, Милутин Јакшић, Илија Шуменковић, Јурај Деметровић, Исмет-бег Карабеговић, Павле Анђелић и Светислав Поповић. Са листе Југословенског муслиманског клуба изабрани су: Мехмед Спахо, Халид Храсница, Фехим Курбеговић. Из Југословенског клуба изабрани су: Антон Сушник, Матко Лагиња, Анте Дулибић, Стјепан Војнић-Тунић. Са листе Е. Кристана изабран јe Јован Ђоновић. За Комунистички клуб изабрани су: Сима Марвић, Живко Јовановић, Павле Павловић, Ловро Клеменчић, Триша Кацлеровић, Филип Филиповић и Сима Миљуш. Најзад са листе Михаила Аврамовића изабрани су: Богумил Вошњак и Јован Јовановић. Сви носиоци листа такође су били чланови Уставотворног одбора.
Према пословнику сама Уставотворна скупштина имала јe да одреди рок до кога Уставотворни одбор треба да донесе свој извештај. Усвојен јe рок од 40 дана, и он сe показао као недовољан. Пошто y овом року нацрт није могао бити потпуно израђен, Конституанта јe одлучила да сe рок за подношење уставног нацрта продужи до 5. априла 1921.
Дебата о „Обзнани" До велике политичке дебате y Уставотворној скупштини дошло јe поводом „Обзнане", коју јe 30. децембра 1920. донела влада Миленка Веснића. Како јe режим „Обзнане" продужила и влада Николе Пашића, која јe наследила Веснићеву, y Скупштини јe дошло до неколико интерпелација упућених председнику владе и министру унутрашњих дела.