Избори у Републици Српској се одржавају у складу са уставима и изборним законима Републике Српске и Босне и Херцеговине. Грађани тајним гласањем на директним изборима бирају српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине, једну трећину посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, предсједника и потпредсједнике Републике Српске, народне посланике Народне скупштине Републике Српске, одборнике скупштина градова или општина, начелнике општина или градоначелнике, те чланове савјета мјесних заједница. Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ из Републике Српске, делегати Вијећа народа РС, одборници Скупштине Града Источног Сарајева, градоначелници Источног Сарајева и Брчко Дистрикта бирају се индиректно од стране изабраних народних посланика или одборника.

Први избори на простору данашње Републике Српске и БиХ одржани су за вријеме аустроугарске власти 1910. године за Земаљски сабор Босне и Херцеговине. За вријеме Краљевине Југославије одржано је укупно седам избора за Народну скупштину те државе. Први вишестраначки избори након Другог свјетског рата одржани су тек 1990. године. Тада су бирани чланови предсједништва и скупштине на републичком нивоу, те одборници скупштина општина и града Сарајева. Након рата (1992—1995) у Босни и Херцеговини, 1996. године су одржани први избори на којима су грађани Републике Српске директно бирали своје представнике за институције овог ентитета.

Мандат свих изабраних представника траје четири године. Општи и локални избори се одржавају наизмјенично сваке двије године. Сви представници се бирају у једном кругу избора. На изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у Републици Српској постоје 3 изборне јединице, а бира се 14 од укупно 42 посланика (остали се бирају у Федерацији БиХ). На изборима за Народну скупштину РС постоји 9 изборних јединица, а бирају се укупно 83 посланика. Расподјела посланичких мандата врши се по Сент Лагијевом методу са изборним прагом од 3%. У Народној скупштини РС морају бити заступљена најмање 4 посланика из реда сваког од три конститутивна народа (Срба, Бошњака и Хрвата). Предсједник и потпредсједници Републике Српске се бирају из различитих народа.

Бирачко право има сваки пунољетни држављанин РС и БиХ који је уписан у централни бирачки списак. Органи за спровођење избора су Централна изборна комисија Босне и Херцеговине, Републичка изборна комисија, градске изборне комисије, општинске изборне комисије и бирачки одбори. Гласање се може вршити на редовним бирачким мјестима или путем мобилног тима (у РС), у одсуству (у Федерацији БиХ), те поштом или у дипломатско-конзуларним представништвима (у иностранству).

Општи избори мини|300п|Одзив бирача на општим изборима 2014. Општи избори у Републици Српској одржавају се у оквиру општих избора у Босни и Херцеговини, а обухватају изборе за Народну скупштину Републике Српске, изборе за предсједника и потпредсједнике Републике Српске, изборе за Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, те изборе за Предсједништво Босне и Херцеговине. До сада су одржани седам пута (1996, 1998, 2000, 2002, 2006, 2010. и 2014). Године 2000. нису одржани избори за Предсједништво БиХ, јер је мандат члановима предсједништва раније продужен на 4 године.

Општи избори Бр. бирача са правом гласа Бр. бирача који су гласали Одзив (%) 2000. 1.104.969 676.989 61,27% 2002. 1.018.051 538.365 52,88% 2006. 1.036.731 591.926 57,10% 2010. 1.194.622 671.296 56,19% 2014. 1.243.265 706.711 56,84% Извори: Стат. год. Реп. Српске, 2014 и ЦИК

Избори за Народну скупштину Републике Српске мини|300п|Изборне јединице за Народну Скупштину Републике Српске 2014. године. Од укупно 83 посланичка мандата у Народној скупштини Републике Српске, њих 63 (директна мандата) се додјељују сразмјерно броју освојених гласова на отвореним листама у свакој од 9 изборних јединица. Преосталих 20 (компензационих) мандата се додјељују сразмјерно укупном броју гласова који политички субјекти освоје у цијелој Републици Српској. Компензациони мандати се појединачним кандидатима додјељују према редослиједу који политички субјекти одреде прије избора (затворене листе). Расподјела мандата се од 1998. године врши по Сент Лагијевом методу. Од 2000. године гласа се на отвореним листама, када су уведене и вишечлане изборне јединице. Заступљеност свих конститутивних народа од 2002. године обезбијеђена је чланом 71. Устава Републике Српске, по којем најмање по 4 посланика морају бити из реда сваког од та три народа. Исте године је мандат посланика продужен са двије на четири године. Од избора 2006. године уведен је изборни праг од 3% на нивоу ентитета.

У изборној јединици 1 бира се 7 посланика, а састоји се од града Приједора и општина: Крупа на Уни, Нови Град, Козарска Дубица, Оштра Лука и Костајница. У изборној јединици 2 бира се такође 7 посланика, а састоји се од општина: Градишка, Лакташи, Србац и Прњавор. У изборној јединици 3 бира се 12 посланика, а састоји се од града Бање Луке и општина: Петровац, Челинац, Источни Дрвар, Рибник, Мркоњић Град, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Шипово и Купрес. У изборној јединици 4 бирају се 4 посланика, а састоји се од општина Дервента, Брод, Вукосавље и Модрича. У изборној јединици 5 бира се 6 посланика, а састоји се од града Добоја и општина: Петрово и Теслић. У изборној јединици 6 бира се 9 посланика, а састоји се од града Бијељине и општина: Шамац, Доњи Жабар, Пелагићево, Лопаре, Угљевик, те бирача из Брчко Дистрикта који су регистровани за гласање у Републици Српској. У изборној јединици 7 бира се 7 посланика, а састоји се од општина: Осмаци, Зворник, Шековићи, Власеница, Братунац, Сребреница и Милићи. У изборној јединици 8 бирају се 4 посланика, а састоји се од општина: Соколац, Хан Пијесак, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Трново, Пале и Рогатица. У изборној јединици 9 бира се 7 посланика, а састоји се од града Требиња и општина: Вишеград, Источни Мостар, Невесиње, Калиновик, Гацко, Фоча, Ново Горажде, Чајниче, Рудо, Берковићи, Љубиње и Билећа.

Избори 2014.

мини|десно|300px| Легенда:

Састав Народне скупштине Републике Српске према резултатима избора 2014. На посљедњим изборима за Народну скупштину Републике Српске, који су одржани 2014. године, највише гласова добили су кандидати Савеза независних социјалдемократа, затим слиједе кандидати коалиција предвођених Српском демократском странком и Демократским народним савезом, а мандате су још освојили кандидати Партије демократског прогреса, Коалиције Домовина, Народног демократског покрета и Социјалистичке партије.

Политички субјекатБрој гласова%Број мандатаДиректнихКомпензационихУкупно+/–Савез независних социјалдемократа213.66532,2824529 8СДС — ПУП — СРС РС173.82426,2620424 4ДНС — НС — СРС61.0169,22628 2Партија демократског прогреса48.8457,38617 0Коалиција Домовина34.5835,22325 3Народни демократски покрет33.9775,13325 0Социјалистичка партија33.6955,09145 2Остали62.3059,42--- 3Укупно661.910100632083 0Неважећи гласови44.801-----Извор: ЦИК

Претходни избори

До сада је одржано укупно 8 избора за парламент Републике Српске. Од тога су 7 били редовни и једни ванредни (1997. године). Први од досадашњих 9 сазива чинила су 83 посланика која су изабрана у Скупштину СР БиХ на изборима 1990. године. Наредних 8 сазива бирано је на директним изборима за Народну скупштину Републике Српске, а број посланика је остао исти.

До сада је само 9 политичких субјеката успијевало на бар једним изборима да освоји 10 и више посланичких мандата. Од тога 7 су биле политичке партије (СДС, СНСД, ПДП, СРС РС, СП, СДА и СНС РС) а преостала 2 су биле коалиције у чијим саставима су тада биле неке од наведених партија (Коалиција за цјеловиту и демократску БиХ, те Народни савез за слободан мир). Најбоље резултате остварили су СДС 1996. године освојивши апсолутну већину од 45 мандата и СНСД десет година касније освојивши 41 мандат.

Број мандатаПолитички субјекат1996.1997.1998.2000.2002.2006.2010.2014.СДС4524193126171824*СНСД-261119413729ПДП---119877СРС РС61511-421*СП-9104334*5СДА14--6632-КЦД БиХ-1615-----СНС РС-151221---ДНС---33468*СДП БиХ2*224313-СзБиХ2--444--НСзСМ10-------КД-------5НДП-------5ДСП---4----ДПС2---1---РС РС--3-----НХИ--1*11---ДП------3-СКзРС--2-----ПСРС---11---ДСРС---11---НДС------2-ССК1-------СПаС1-------ХДЗ БиХ--1-----КзКиО--1-----СНП----1---Напомене: Године 1996. СДП БиХ је наступила у коалицији са УБСД, ХСС и МБО; Године 1998. НХИ је наступила у коалицији са ХКДУ; Године 2010. СП је наступила у коалицији са ПУП; Године 2014. СДС је наступила у коалицији са СРС РС и ПУП; Године 2014. ДНС је наступила у коалицији са НС и СРС;Извори: Стат. год. Реп. Српске, 2013 и ЦИК

Избори за предсједника и потпредсједнике Републике Српске

До 2002. године Република Српска је имала предсједника и једног потпредсједника, чији мандати су трајали по двије године. Предсједник и потпредсједник су до тада кандидовани заједно на истој листи, као кандидати истог политичког субјекта. Од избора 2002. године се бирају два потпредсједника РС, а мандати су продужени на четири године. Бирач може да гласа само за једног кандидата, а сваки кандидат за предсједника је истовремено и потенцијални кандидат за потпредсједника. Бирају се три кандидата из редова различитих народа који добију највећи број гласова. Предсједник постаје онај кандидат који добије највећи број гласова, а преостала два кандидата постају потпредсједници.

Избори 2014.

мини|300п|Резултати избора за предсједника Републике Српске 2014. године На посљедњим изборима за Предсједника и потпредсједнике Републике Српске, који су одржани 2014. године, побиједио је кандидат коалиције предвођене Савезом независних социјалдемократа Милорад Додик, а потпредсједници су постали Рамиз Салкић, кандидат коалиције Домовина и Јосип Јерковић, кандидат коалиције предвођене Хрватском демократском заједницом БиХ.

КандидатПолитички субјекатБрој гласова%Изабран / Није изабранМилорад ДодикСНСД — ДНС — СП303.49645,39Предсједник 15px|изабранОгњен ТадићСавез за промјене296.02144,2815px|није изабранРамиз СалкићКоалиција Домовина24.9943,63Потпредсједник 15px|изабранСејфудин ТокићСтранка демократске активности11.3121,6915px|није изабранДрагомир ЈовичићСтранка праведне политике7.5691,1315px|није изабранЕнес СуљкановићСоцијалдемократска партија БиХ6.8091,0215px|није изабранЈосип ЈерковићХДЗ БиХ — ХСС — ХКДУ — ХСП ХБ6.5620,98Потпредсједник 15px|изабранЕмил ВлајкиПартија економске и социјалне правде3.2020,4715px|није изабранАмир ХорићБосанскохерцеговачка патриотска странка2.2160,3315px|није изабранОсталиОстали7.0471,0515px|нису изабраниУкупно важећи гласови668.528100,00-Неважећи гласови38.108--Извор: ЦИК

Претходни избори

Први предсједник Републике Српске био је Радован Караџић, који је изабран индиректно, од стране посланика првог сазива Народне скупштине. Након тога је одржано 8 директних предсједничких избора у Републици Српској, од којих су 7 били редовни и једни пријевремени (2007. године). Најубједљивију побједу остварила је Биљана Плавшић 1996. године са 59,2% освојених гласова, затим Милорад Додик 2010. године са 50,5%, па Мирко Шаровић 2000. године са 49,8% гласова. Најнеизвјеснији избори били су 2014. године када је разлика између два кандидата са највећим бројем гласова износила 1,1%, те 1998. године 4,9%.