Пчела је било која врста летећих инсеката из реда опнокрилаца, надфамилије пчела (-{Apoidea}-). Пчеле су блиско сродне са осама и мравима. Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. Најбоље позната врста је европска медоносна пчела. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела у седам фамилија распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 -{mm}- до 4 -{cm}-. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.
Неке врсте укључујући медоносне пчеле, бумбаре, и бежаочне пчеле живе друштвено у колонијама. Пчеле су адаптиране за храњење нектаром и поленом, при чему је нектар примарни извор енергије, док је полен примарни извор протеина и других нутријената. Највећи део полена се користи као храна за ларве. Полинација пчелама је еколошки и комерцијално важна; деклинација популације дивљих пчела је повећала значај полинације комерцијално одржаваним ројевима медоносних пчела.
Пчеле су у опсегу од сићушних врста бежаочних пчела чији раднице су мање од дуге, до -{Megachile pluto}-, највеће врсте мегахилида, чије женке могу да достигну дужину од . Најзаступљеније пчеле у северној хемисфери су -{Halictidae}-, или знојне пчеле, али оне су мале и често се поистовећују са осама и мувама. Кичмењачки предатори пчела су птице попут пчеларица, док су међу инсектним предаторима пчелињи вукови и вилини коњици.
Људско пчеларство или апикултура се практикује већ миленијумима, или бар од времена античког Египта и Грчке. Осим меда и полинације, пчеле производе пчелињи восак, матичну млеч и прополис. Пчеле се јављају у митологији и фолклору од древних времена, и оне се јављају у разноврсним литерарним радовима, као што су Вергилијев Геологици, Беатрикс Потеровим -{The Tale of Mrs Tittlemouse}-, и В. Б. Јејтсовој поеми -{The Lake Isle of Innisfree}-. Пчелиње ларве се користе у јаванском јелу боток, где се једу куване на пари са исецканим орахом кокосове палме.
Еволуција thumb|-{Melittosphex burmensis}-, фосил пчеле очуван у ћилибару из ране креде из Мјанмара
Преци пчела су осе из фамилије -{Crabronidae}-, које су биле предатори других инсеката. Могуће је да је прелаз са инсектног плена на полен проистекла из конзумирања инсеката са хранили на цвету и стога били делом покривени поленом кад су њима храњене ларве оса. Могуће је да се тај исти еволуциони scenario јавио међу осама фамилије -{Веspoidea}-, где су поленске осе еволуирале и предаторских предака. Донедавно, најстарији некомпресовани фосил пчеле је био пронађен у ћилибару из Њу Џерзија, -{Cretotrigona prisca}- из периода креде, корбикулатна пчела. Фосил пчеле из ране креде (~100 Ma), -{Melittosphex burmensis}-, се сматра једном изумрлом лозом полен-сакупљајуће -{Apoidea}- сестре модерне пчеле. Изведена својства њене морфологије (-{apomorphies}-) стављају је јасно међу пчеле, али она задржава две немодификована предачка својства (плесиоморфија) ногу (две средње тибијалне кврге, и витак задњи баситарсус), указује на њен транзициони статус. До Еоцена (~45 Ma) постојала је знатна разноврсност међу лозама друштвених пчела.
Високо друштвене корбикулатне -{Apinae}- су се појавиле око 87 Ma, а -{Allodapini}- (унутар -{Apidae}-) око 53 Ma. -{Colletidae}- се јављају као фосили само од касног Олигоцена (~25 Ma) до раног Миоцена. -{Melittidae}- су познате од -{Palaeomacropis eocenicus}- у раном Еоцену. -{Megachilidae}- су познате из фосила у траговима (карактеристични одсечци листова) из средине Еоцена. -{Andrenidae}- су познате са границе Еоцена и Олигоцена, око 34 Ma, из Флорисантског слоја. -{Halictidae}- се први пут јављају у раном Еоцену са врстама нађеним у ћилибару. -{Stenotritidae}- су познате из фосилних ћелија за излегање из Плеистоценског доба.
Коеволуција thumb|upright=0.9|Дугојезичне пчеле и дугоцевасто цвеће су коеволуирали, попут овог -{Amegilla cingulata}- (-{Apidae}-) на -{Acanthus ilicifolius}-.
Најранији животињама опрашивани цветови су били жути, шољасти цветови опрашивани инсектима као што су тврдокрилци, тако да је синдром инсектног опрашивања био добро успостављен пре прве појаве пчела. Новина је да су пчеле специјализоване као полинациони агенти, са променама у понашању и физичком изгледу којима се специфично поспешује полинација, и да су оне најефикаснији полинациони инсекти. У процесу коеволуције, цветови су развили цветне награде као што је нектар и дуже цеви, а пчеле су развиле дуже језике за екстракцију нектара. Пчеле су такође развиле структуре познате као скопне длаке и поленске корпе за сакупљање и пренос полена. Локација и тип се разликује између група пчела. Већина пчела има скопалне длаке лоциране на њиховим задњим ногама или на доњој страни њихових абдомена, неке пчеле у фамилији -{Apidae}- поседују поленске корпе на њиховим задњим ногама, док веома малом броју врста у оне потпуности недостају. Ово је довело до адаптивне радијације скривеносеменица, а тиме и самих пчела. Пчеле нису само коеволуирале са цвећем, него се сматра да су неке пчеле коеволуирале и са гњидама. Неке пчеле пружају чуперке длака које пружају смештај гњидама; за узврат, сматра се да гњиде једу гљиве које нападају полен, тако да је однос у овом случају мутуалистичан.
Филогенија
Спољашња Овај кладограм је базиран на -{Debevic et al}-, 2012, који су користили молекуларну филогенију да демонстрирају да су пчеле (-{Anthophila}-) настале из дубоко унутар -{Crabronidae}-, што је стога парафилетично. Положај -{Heterogynaidae}- је неизвестан. Мала потфамилија -{Mellininae}- није била укључена у њихову анализу.
Унутрашња
Овај кладограм фамилија пчела је базиран на -{Hedtke et al.,}- 2013, који стављају бивше фамилије -{Dasypodaidae}- и -{Meganomiidae}- као потфамилије унутар -{Melittidae}-.
Врсте пчела На свету има приближно око 20.000 врста пчела на готово на свим континентима
Најзаступљеније врсте пчела Солитарне пчеле (дивље или усамљене; -{Anthophorinae}- и -{Xylocopinae}-) живе усамљено и углавном не стварају веће резерве хране. Презимљавају само оплођене женке. Свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради земљане коморе за полагање јаја и одгајање ларви. Бумбари () прикупљају цветни прах задњим ногама и хране се углавном нектаром. Стварају мања гнезда у земљишту, са мањим резервама хране. Презимљава само оплођена женка. (Видети: Бумбар) Бежаочне пчеле () луче восак од 2 до 4 трбушног сегмента, и то женке. При прављењу саћа мешају га смолом и земљом. Ова потфамилија распрострањена је углавном у тропским пределима Јужне Америке и нема економског значаја, јер се не може прилагодити узгоју у кошници. (Видети: Бежаочна пчела) Праве пчеле () луче восак од 2 до 5 трбушног степена, и то само младе радилице од 10 до 18 дана старости. Најближе по свом изгледу и развићу фамилија Апиаде је фамилија Vespoidae (праве осе) и живе у друштвима. (Видети: Праве пчеле) Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (-{Apis mellifica L.}-), која се узгаја широм света. (Видети: Друштвене пчеле)
Европске врсте пчела
У Европи постоје различите врсте медоносних пчела. Разликују се по боји, грађи тела, понашању, способности прикупљања нектара, полена и др. Крањска пчела (-{apis mellifica var. carnica Pollm}-) - или сива пчела, назива се још и „домаћа пчела“. Припада групи тамних пчела. Тело јој је црне боје обрасло сивкастосребрнастим длачицама. Пчеле радилице сиве пчеле имају изузетан нагон за сакупљање хране у природи. Матица има велику плодност (2.000 јајашаца дневно) и отпорна је на болести. Постоји више подврста: алпска, панонска и средоземна (поједини аутори је називају и „јадранска“). Италијанска пчела (-{apis meliffica var. ligustica}-) - Италијанска пчела је пореклом са Апенинског полуострва, жућкасте је боје, и навикнута је на дуготрајне паше и благу климу. Италијанска пчела има врло благу ћуд, слабо изражен нагон за ројењем, снажан развој током љета и јесени те врло високу плодност матице. Честа особина италијанске пчеле медарице је и залетање у туђе кошнице тако да није омиљена код свих пчелара. Због живота у благој клими легло одржава до касних јесењих дана па тако и зимује у врло бројним и јаким заједницама. Троши много хране тиком зиме. Одликује се слабијим инстинктом за сакупљање прополиса и нектара, међутим има одличну способност кориштења слабих паша. Кавкаска пчела (-{apis mellifica var. caucasica}-) - Кавкаска пчела (-{Apis mellifika var. Caucasica Gorb}-) пореклом је из Грузијског горја, како јој је и име у Кавказу. Према својој спољашњости наликује на на крањску пчелу, а разликују се две врсте: сива и жута. Има спори пролетњи развој, али има одличну одбрамбену способност према уљезима. Сама пчела има дуже рилце и марљиви је радник на свим пчелињим пашама. Склона залетању у туђе кошнице - грабежи. Поседује слаб ројевни нагон и брзо се прилагођава новим пашама. Поседује велику способност прикупљања прополиса. Тамна европска пчела (-{apis mellifica var. mellifica L.}-) - Тамна европска пчела највише се узгаја у Немачкој. Крупне је грађе са затупљеним задњим делом тела, кратког језика и тамно сивом готово црном бојом. Отпорна је и прилагођена за дуге и хладне зиме. Због те особине та се врста пчела успела одржати још у Северној и Јужној Америци као и Сибиру. Током сезоне се развија у заједнице средње снаге, развој заједнице траје дуго у јесен па зимује у јаким, бројним друштвима. Приноси прополиса су умерени, отпорна је на болести док мед уноси слабије од италијанске и сиве Крањске пчеле.
Остале врсте пчела Пчела -{melipona anthidioides}- честа је у Бразилу. То су мале тропске пчеле које немају жалац. Обично граде гнезда у шупљем дрвећу. У гнезду такве заједнице налази се само једна матица - женка. Саће граде водоравно, а станице саћа у којима се развијају ларве радилице напуне поленом и медом у које затим матица носи јајашца. Након што матица у њих снесе јајашца такве ћелије саћа бивају затворене воском. Изван таквог плодишног простора, радилице праве спремишта за мед неправилног бачвастог облика. Патуљаста пчела (-{Apis florea F.}-), пореклом је из Индије. Особина ове врсте је да гради једноструко саће на отвореном простору, обично на неком стаблу. Специфичност њеног саћа је у томе да ова пчела гради ћелије разних величина за: радиличко саће, трутовско и матичњаке који имају облик жира. Заједница има јак одбрамбени механизам, размножава се ројењем, а посебност врсте је и да у нестанку паше напушта гнездо у потрази за новом јачом пашом која заједници осигурава довољне количине хране. Дивовска пчела (-{apis dorsata}-) изграђује једноструко саће на којем живи. Све ћелије саћа гради једнаке величине, без разлике за трутовско и радиличко саће или за матичњаке. Дубина ћелија саћа дивовске пчеле досеже и до 34 мм. Саме радилице двоструко су веће од европске медоносне крањске пчеле. Код ових пчела нема разлике у величини између радилица и матица. Дивовска пчела живи на отвореном па је према томе прилагодила начин живота. Одбрамбени механизми код ове пчеле су посебно изражени и одлично чува своје легло. Старе заједнице деле се на нове мање заједнице, ројевни нагон је код те врсте врло слаб. У случајевима нестанка или слабљења паше, напушта гнездо и сели на подручје богатије храном. Африканизована пчела - је пчела настала у склопу пројекта Бразилске владе како би се добила медоносна пчела способна да и у тропској клими са пуно влаге успешно опрашује флору те да притом сакупи што веће количине меда.
Солитарне пчеле