Односи Србије и Уједињеног Краљевства

Односи Србије и Уједињеног Краљевства су инострани односи Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

Историја односа мини|180 година од оснивања дипломатских односа, поштанска марка Србије (2017) Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошем и његовом политиком.

Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.

Велика источна криза На Берлинском конгресу 1878. Британија стаје на страну очувања Османског царства где год је то могућеНадмени савезник и занемарено српство. Британско-српски односи , страница 153.

Лондонска конференција 1912—1913. Лондонска конференција (1912—1913) је сазвана у децембру 1912. због успјеха чланица Балканског савеза у борбама против Османског царства током Првог балканског рата, а завршава се 30. маја 1913. године, кад је потписан Лондонски споразум (1913).

Први светски рат

Уједињено Краљевство је објавило рат Аустроугарској 12. августа 1914.

Односи Југославије и Уједињеног Краљевства

Други светски рат и после

У време Другог светског рата у Лондону су се налазили Краљ Петар II и Влада Краљевине Југославије у егзилу.

Проглашење ФНРЈ, 29. новембра 1945. било је дипломатским путем нотификовано свим државама. ФНРЈ је британска влада признала 22. децембра 1945.

мини|100px|Британска краљица Елизабета друга и Јосип Броз Тито у Београду, 1972. г. Тито је посетио Лондон у броду Галеб 1953.

Британски престолонаследник принц Чарлс (који ће касније постати краљ Чарлс III) је посетио Југославију 1978.

Премијер Маргарет Тачер је посетила Југославију септембра 1980.

Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ Британска влада је најагресивније подржавала противправну НАТО агресију на СРЈ.

Британска организација „Британски савет“ у кооперацији са Министарством просвете Републике Србије закључила је споразум о развоју програма – „Школа за 21. век“. Програм је финансирала влада УК и обухватао је обуку наставника великог броја основних и средњих школа. Поједини аутори критиковали су ове програме, које је прошло 400.000 наставника и велики број ученика, тврдећи да подстичу развој индивидуализма, грађанског активизма и размишљања о глобалним а не националним проблемима, што дугорочни одговара интересима Уједињеног Краљевства а не Србије.

Билатерални односи Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године.

Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

Посете Државни секретар за иностране послове Борис Џонсон је посетио Србију новембра 2016. Британски престолонаследник принц Чарлс и његова супруга војвоткиња од Корнвола су боравили у посети Србији марта 2016. Државни секретар за иностране послове Филип Хамонд је посетио Србију 15. јануара и 8. октобра 2015. Државни секретар за иностране послове Вилијам Хејг је био у радним посетама Србији августа 2010, октобра 2012. и маја 2013. Јула 2012, председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Лондон приликом отварања Олимпијских игара. Новембра 2011, председник Р. Србије Борис Тадић је био у посети Уједињеном Краљевству. МСП Вук Јеремић је посетио УК септембра 2007, јуна и децембра 2009, јуна и новембра 2010, новембра 2011. те јула 2012.

Економски односи Током 2020, остварен је извоз од 333 и увоз од 271 милиона америчких долара, укупно 603. У 2019. извезено је робе вредне 364 а увезено за 260 милиона УСД, укупно 624. Током 2018, остварен је извоз од 319 и увоз од 293 милиона америчких долара, 612.

Дипломатски представници У Београду Едвард Фергусон, амбасадор, 2023. Доминик Отвеј, заменик амбасадора, 2022. Шан Меклауд, амбасадорка, 2019-2023. Трејси Галагер, заменица амбасадорке, 2019-2023. мини|Денис Киф, амбасадор у Београду од 2014. мини|Британска амбасада у Београду Денис Киф, амбасадор, 2014 – 2019.Денис Киф преузео дужности амбасадора Велике Британије у СрбијиУтицајни полиглота („Политика“, 27. април 2015) Дејвид Мекфарлан, заменик амбасадора, 2013–2014. Мајкл Девенпорт, амбасадор, 2011 – 2013. Бил Лонгхерст, заменик амбасадора, 2010 – 2012. Стивен Вордсворт, амбасадор, 2007 – 2010. Дејвид Меклрој, заменик амбасадора, 2006 – 2007. Дејвид Гауан, амбасадор, 2003 – 2006. Сара Прајс, отпр. послова, 2003. Чарлс Крофорд, амбасадор, 2001 – 2003. Дејвид Ландсман, отпр. послова, 2000 – 2001. Брајан Донели, амбасадор, 1997 – 1999. Ајвор Робертс, отпр. послова, 1994 – 1995. а потом и амбасадор, 1995 – 1997. Питер Хол, амбасадор, 1989 – 1992. Ендру Вуд, амбасадор, 1985 – 1989. Кенет Скот, амбасадор, 1982 – 1985. Едвин Боланд, амбасадор, 1980 – 1982. Роберт Фарвхартсон, амбасадор, 1977 – 1980. Дагалд Стјуарт, амбасадор, 1971 – 1977. Теренс Гарви, амбасадор, 1968 – 1971. Данкан Вилсон, амбасадор, 1964 – 1968. Мајкл Кресвел, амбасадор, 1960 – 1964. Џон Волтер Николс, амбасадор, 1957 – 1960. Френк Робертс, амбасадор, 1954 – 1957. Ајво Малет, амбасадор, 1951 – 1954. Чарлс Пик, амбасадор, 1946 – 1951. Ралф Стивенсон, посланик, 1943 – 1946. Џорџ Вилијам Рендел, посланик, 1941 – 1942. а потом и амбасадор, 1942 – 1943. Роналд И. Кембел, посланик, 1939 – 1941. Роналд Х. Кембел, посланик, 1935 – 1939. Невил Хендерсон, посланик, 1929 – 1935. Хауард Кенард, посланик, 1925 – 1929. Олбан Јанг, посланик, 1919 – 1925. Чарлс Луис дес Грац, посланик, 1914 – 1919. Ралф Пеџет, посланик, 1910 – 1913. Џејмс Вајтхед, посланик, 1906 – 1910.

После убиства краља Александра и краљице Драге 29. маја 1903, британска влада је одлучила да повуче Џорџа Бонама, свог посланика у Београду и прекине дипломатске односе са Србијом. Пошто је нова српска влада Николе Пашића пензионисала петорицу официра завереника, дипломатски односи су обновљени именовањем британског посланика у Београду на трогодишњицу њиховог прекида, 29. маја 1906. Френсис Барт Џорџ Бонхам, посланик, 1900 – 1903. Роналд Д.Г. Мекдоналд, заменик конзула, 1892 – 1893. а потом и конзул, 1898 – 1900. Едмунд Даглас Фејн, посланик, 1893 – 1898. Фредерик Роберт Синџон, посланик, 1888 – 1890, а затим само генерални конзул, 1890 – 1892. Џорџ Виндам, министар резидент, 1885 – 1886. а потом и посланик, 1886 – 1888. Сидни Локок, мин. резидент, 1881 – 1885. Џералд Френсис Гулд, мин. резидент, 1879 – 1881. Виљем Артур Вајт, агент и ген. конзул, 1875 – 1879. Џон Август Лонгворт, ген. конзул, 1860 – 1875. и агент, 1869 – 1875. Роберт Булвер Литон, ген. конзул, 1860. Томас де Греније де Фонбланк, ген. конзул, 1842 – 1859. (Почетком 1860. године британски конзул Фонбланк се разболео и изненада умро.)

Британија после повлачења конзула Хоџиза није имала представника у Србији све до 1842. године. Џорџ Лојд Хоџиз, конзул, 1837 – 1839.

У Лондону мини|десно|150п|Амбасада Републике Србије у Лондону Амбасада Републике Србије у Лондону (Велика Британија) радно покрива Ирску.Државе покривене на нерезиденцијалној основи , Ирска

Горан Алексић, амбасадор, 2025 – Александра Јоксимовић, амбасадор, 2019 – 2023. Наташа Марић, отправник послова, 2017 – 2018. Огњен Прибићевић, амбасадор, 2013 – 2017. Дејан Поповић, амбасадор, 2009 – 2013. Драган Жупањевац, отпр. послова, 2007 – 2009. Ђоко Трипковић, отпр. послова, 2006. - Драгиша Бурзан, амбасадор, 2004 – 2006. / Владета Јанковић, амбасадор, 2001 – 2004. Милош Радуловић, 1996 – 1999. Радојко Богојевић, отпр. послова, 1993 – 1996. / Светозар Рикановић, 1989 – 1993. Митко Чаловски, 1985 – 1989. Драги Стаменковић, 1981 – 1985. Живан Берисављевић, 1976 – 1981. Богдан Орешчанин, 1973 – 1976. Добривоје Видић, 1970 – 1973. Иво Сарајчић, 1966 – 1970. Александар Демајо, отпр. послова, 1965 – 1966. Срђа Прица, 1960 – 1965. Иво Вејвода, 1956 – 1960. Владимир Велебит, 1952 – 1956. Јоже Брилеј, 1950 – 1952. Обрад Цицмил, 1948 – 1950. / Љубо Леонтић, 1945 – 1948. Владимир Рибарж, отпр. послова, 1944 – 1945. Богољуб Јевтић, 1943 – 1944. (први у рангу амбасадора) Владимир Милановић, отпр. послова, 1941 – 1943. Иван Суботић, 1939 – 1941. Драгомир Касидолац, 1937 – 1939. Славко Ј. Грујић, 1935 – 1937. Ђорђе Ђурић, 1931 – 1935. Божидар Пурић, отпр. послова, 1931. Ђорђе Ђурић, 1925 – 1931. Ђорђе Тодоровић, отправник послова, 1924 – 1925. Михаило Гавриловић, 1919 – 1924. Јован М. Јовановић Пижон, 1916 – 1918. Матеја Бошковић, 1914 – 1916. Славко Грујић, отпр. послова, 1908 – 1914. Михаило Милићевић, 1906 – 1908.

На дужности незваничног отправника послова у Лондону А. Јовичић је био до јула 1906. Чедомиљ Мијатовић, 1902 – 1903. Михаило Милићевић, 1902. Сима Лозанић, 1900 – 1902. Чедомиљ Мијатовић, 1895 – 1900.

Почетком 1889. Намесништво је донело одлуку да, из финансијских разлога, затвори Посланство и премести га у Париз. Александар Јовичић на месту отправника послова у Лондону остао је са прекидима до 1906. Јеврем Грујић, 1886 – 1891. (од 1889. у Паризу) Чедомиљ Мијатовић, 1884 – 1886. Филип Христић, 1883 – 1884.

Јован Мариновић посланик у Паризу, био је акредитован код „Краљице Сједињене краљевине Велике Британије и Ирске“ од 1880. до 1882.

Филип Христић је заједно са књегињом Јулијом учествовао у мисији у Великој Британији 1863. године, после бомбардовања Београда 1862. године.

Занимљивости Доситеј Обрадовић је боравио у Великој Британији 1784/85. године, и том приликом је научио енглески језик. Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједињеном Краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.НАТО фантоми у српској прози („Политика”, 4. јануар 2017)

Поређење Уједињено Краљевство Србија Становништво 63.705.000 9.024.734 (са КиМ) Површина 243.610 -{km²}- 88.361 km² Престоница Лондон - 8.278.251 (13.709.000 шире подручје) Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) Облик владавине Уставна монархија Парламентарна република Званични језик Енглески Српски

Види још Епархија британско-скандинавска Срби у Уједињеном Краљевству Франсис Макензи Ривалство Ђоковића и Марија

Референце

Спољашње везе Амбасада Републике Србије, Лондон, Велика Британија Амбасада Велике Британије у Београду, у Србији БРИТАНСКО–СРПСКИ ОДНОСИ 1837–1914. ГОДИНЕ Кнегиња Олга од Југославије лансира Дубровник, Глазгов 1931. Краљ Петар од Југославије у Британији, 1941. Краљ Петар се оженио, Југословенска Амбасада у Лондону 1944. Тито стиже у Лондон, 1953. Титова армија маневрише, Загреб 1953. (у присуству британске војне делегације) Велика Британија и Србија 1903-1914: Great Britain and Serbia 1903-1914, Аутор: Александар Растовић, 2005. Британске путнице против предрасуда о Србији („Политика“, 28. јул 2014) Србија у чељустима британске империје („Вечерње новости“, 3. мај 2015) Александар Растовић: Велика Британија и Србија 1903-1914 Дејан Ристић: Очи у очи са великом краљицом, приступљено 11. септембра 2016.

Категорија:Односи Србије и Уједињеног Краљевства