Расвјет (модул МСС)

Расвјет (; у преводу зора), познат и под називом Мали-Истраживачки Модул 1 (, МИМ1), а раније познат и под називом Модул за пристајање и карго (), је модул руског сегмента Међународне свемирске станице (МСС). Дизајн модула је базиран на модулу за пристајање станице Мир, који је на ову станицу лансиран мисијом СТС-74 спејс-шатла, 1995. године. Модул Расвјет углавном се користи за складиштење опреме и намирница и за пристајање свемирских летелица Сојуз и Прогрес. Лансиран је у орбиту 14. маја 2010. године током мисије СТС-132, у теретном простору орбитера Атлантис, и спојен је са МСС четири дана касније, 18. маја. Поклопац који дели модул Расвјет од остатка МСС (тачније руског модула Зарја) први пут је отворен 20. маја. Летелица Сојуз ТМА-19 се 28. јуна 2010. године прва спојила са овим модулом, и од тада се он редовно користи за спајање долазећих летелица.

Детаљи Модул Расвјет спојен је са отвором на надир страни функционалног карго блока Зарја уз помоћ роботске руке Канадарм2 Међународне свемирске станице. Уградња овог модула роботском руком разликовала се од уградње осталих модула, јер се она углавном користила за маневрисање модула на америчком сегменту МСС. Ти модули углавном су сличне конструкције, цилиндричног облика, и имају исти механизам за спајање. С друге стране, механизам за спајање на модулу Расвјет био је идентичан оном који користе летелице Сојуз и Прогрес када пристају са МСС. Оне се непосредно пред спајање крећу брзином од 10–20 -{cm/s}-, што не звучи као много, али је ипак доста брже него када се роботском руком спајају америчке компоненте станице, код којих се модул креће неколико -{cm/s}-, а пред само спајање и неколико -{mm/s}-. Овако велика брзина се код руских летелица користи јер на механизму за спајање постоји осигурач који када упадне у жлеб на вратима модула на који пристаје „искаче“ и хвата се за њих, и уколико се летелица креће преспоро нема довољно инерције да се тај осигурач активира, па не би успело ни спајање. Због свега тога, астронаут који је управљао роботском руком при уградњи Расвјета морао је на Земљи дуже време да тренира у симулатору његово спајање, како би савладао ту већу брзину пристајања. На спољашњости Расвјета монтиране су компоненте које је уговором обезбедила агенција НАСА за вишенаменски лабораторијски модула Наука, резервни „зглоб“ за европску роботску руку која ће бити лансирана заједно са овим руским модулом, као и резервни радијатор за расхладни систем станице. Лансирањем Расвјета НАСА је испунила своју обавезу да у изградњи Науке допринесе са 1,4 тоне опреме.

Намена Модул Расвјет наменски је пројектован како би се решила два проблема са којима су се суочили партнери пројекта МСС: Агенција НАСА је била обавезана уговором да достави опрему за уградњу на руски Вишенаменски логистички модул, Понекад су се мисије летелица Сојуз, Прогрес и АТВ преклапале, па је постојала потреба за четири отвора на која те летелице могу пристати. Отказивање два руска истраживачка модула значило је да ће остати само три места за пристајање ових летелица, након што се инсталира перманентни логистички модул на надир страну модула Јунити 2011. године, чиме ће надир отвор на модулу Зарја постати неупотребљив за пристајање летелица. мини|десно|250п|Руски сегмент МСС на којем се виде четири локације на које могу пристати руске летелице Сојуз и Прогрес, као и европска летелица АТВ.

Изградњом модула Расвјет решена су оба ова проблема. НАСА није морала да лансира додатну мисију која би наменски преносила само опрему која је била потребна за уградњу на Вишенаменски логистички модул, већ је ту опрему монтирала на Расвјет и тако је доставила у орбиту. Тиме је руски сегмент станице добио четврто место за пристајање, и сада су у употреби: задњи поклопац модула Звезда, отвор модула Пирс (који је спојен са надир стране на модул Звезда, и на његово место ће касније доћи Вишенаменски логистички модул), отвор модула Поиск (који је спојен са зенит стране на модул Звезда) и отвор на модулу Расвјет.

Отказивање два руска истраживачка модула тако није имало превелики утицај на функционисање Међународне свемирске станице, али је руски сегмент ипак остао ускраћен са научног аспекта, јер ће тек лансирањем модула Наука на руској страни станице постојати модул који је наменски конструисан за истраживачки рад и експерименте (сервисни модул Звезда се углавном користи за одржавање орбиталне висине станице и спајање долазећих летелица, док се функционални карго блок Зарја, први модул МСС који је лансиран у орбиту 1998. године, користи за складиштење опреме и намирница).

Дизајн и конструкција Модул је пројектовала и конструисала ракетно-космичка корпорација Енергија, од већ израђеног пресуризованог сегмента који је служио као макета за динамичко испитивање модула Научно-енергетска платформа (), који је отказан.NASA оплатило полёты своих астронавтов до 2011 года Novosti Kosmonavtiki №2007/6

Модул Расвјет је до свемирског центра Кенеди на Флориди транспортован теретним авионом Антонов Ан-124, који је на писту центра слетео 17. децембра 2009. године. По истоварању модул је превежен у постројење за финалну обраду и провере пред лансирање, а које је водила компанија Астротех. Инжењери и техничари компаније Енергија наставили су да спроводе испитивања електричних инсталација и заптивености модула, као и заптивености мале хипобаричне коморе која је монтирана на његову спољашњост. Затим су прешли на уградњу изолације на екстеријер модула. Након свих провера, модул је превежен у постројење агенције НАСА за последње припреме пред лансирање. По завршетку свих припрема, модул је смештен у посебан канистер 5. априла 2010. године којим је превежен до лансирне рампе 15. априла.

Техничари који су затим преузели модул и започели његову инсталацију у теретни простор орбитера Атлантис приметили су да се са њега љушти фарба, и мада то није представљало никакав проблем за успешну инсталацију на МСС, ипак је значило да постоји могућност да током лансирања од вибрација фарба спадне и онда би представљала контаминацију унутар теретног простора орбитера. Ове крхотине би затим завршиле у орбити око Земље када шатл уђе у орбиту и отвори врата теретног простора.

ЛогоЛетелица Спајање Одвајање Сојуз TMA-19 28. јун 2010.20.38 УТЦ 26. новембар 2010. 01.23 УТЦ Сојуз TMA-20 17. децембар 2010.20.12 УТЦ 23. мај 2011. 21.35 УТЦ Сојуз TMA-02M 9. јун 2011.22.18 УТЦ 21. новембар 2011. 23.00 УТЦ3 Space Station Astronauts Land Safely in Kazakhstan | International Space Station & ISS | Expedition 29 Soyuz Landing Сојуз TMA-03M 23. децембар 2011.15.19 УТЦ 1. јул 2012. 04.47 УТЦ Сојуз TMA-05M 17. јул 2012.04.51 УТЦ"Soyuz Launches New Crew Into Space". The Moscow Times. 15 July 2012. Приступљено 16 July 2012. 18. новембар 2012. 22.26 УТЦ Сојуз TMA-07M 21. децембар 2012.14.09 УТЦ13. мај 2013.23.08 УТЦ Сојуз TMA-09M 29. мај 2013.02.10 УТЦ 10. новембар 2013. 23.26 УТЦ Сојуз TMA-11M 7. новембар 2013.10.27 УТЦ 13. мај 2014. 22.36 УТЦ Сојуз TMA-13M 29. мај 2014.01.44 УТЦ 10. новембар 2014. 00.31 УТЦ Сојуз TMA-15M 24. новембар 2014.02.49 УТЦ 11. јун 2015.10.20 УТЦ Сојуз TMA-17M 23. јул 2015.02.45 УТЦ 11. децембар 2015.09.49 УТЦ Сојуз TMA-19M 15. децембар 2015.17.33 УТЦ 18. јун 2016.05.52 УТЦ align = center align = center | Сојуз МС-01 9. јул 2016.04.06 УТЦ 29. октобар 2016.23.35 УТЦ align = center align = center | Сојуз МС-03 19. новембар 2016.21.58 УТЦ 2. јун 2017.10.47 УТЦalign=center align=center | Сојуз МС-05 28. јул 2017.21.54 УТЦ 14. децембар 2017.05.14 УТЦalign=center align=center | Сојуз МС-07 19. децембар 2017.08.39 УТЦ 3. јун 2018.09.16 УТЦalign=center align=center | Сојуз МС-09 8. јун 2018.13.01 УТЦ 20. децембар 2018.01.42 УТЦalign=center align=center | Сојуз МС-12 15. март 2019.01.01 УТЦ 03. октобар 2019.07.37 УТЦ

Галерија

Референце

Спољашње везе

DSM (Docking and Stowage Module), -{Gunter's Space Page}- Mini-Research Module 1, -{RussianSpaceWeb}- Модул Расвјет у Астротеху, пред лансирање Модул Расвјет у Астротеху, предња страна Модул Расвјет у Астротеху, одозго Модул Расвјет у Астротеху, задња страна

Категорија:Међународна свемирска станица

Расвјет (модул МСС)

Źródło i licencja