Други шлески рат (1744-1745), део рата за аустријско наслеђе (1740-1748). Фридрих Велики је напао Аустрију и захтевао је Чешку. У својим намерама није успео, али захваљујући притиску пруског савезника Француске на аустријског савезника Велику Британију, дошло је до компромиса, којим је мир обновљен, а Пруској остављена већина Шлеске.

Позадина Након што је Први шлески рат завршен Берлинским миром (28. јула 1742), Хабсбуршка монархија је предала Шлеску Пруској. Изласком Пруске из рата, Аустрија је елиминисала најближег и најактивнијег противника и успела да сконцентрише снаге и до краја 1742. избаци Французе и Баварце са своје територије.

За то време, почетком 1742. Шпанија и Напуљска краљевина су напале хабзбуршке поседе у Италији, али су заустављене од хабзбуршких трупа и Пијемонта (који је пришао Аустрији) у нерешеној бици код Кампосанта (8. фебруара 1743). У Немачкој, ојачана главна аустријска армија под Карлом Лотариншким потукла је Баварце код Зембаха на Ину (9. маја 1743) и одбацила их са Французима преко Изара и Леха. Баварска је принуђена на преговоре, а Французи су потиснути преко Дунава и Рајне.

Велика Британија у почетку је само новчано помагала Аустрију, а у Хановеру је држала заштитни корпус од 13.000 људи. Британци су 1742. упутили помоћне трупе у Аустријску Низоземску (Фландрију), где су заједно са аустријским трупама потукли Французе код Детингена на Мајни (26.јуна 1743) и одбацили их преко Рајне. Французи су у пролеће 1744. упали са великом војском у Фландрију и заузели више места, док је на Рајни аустријска главнина потукла француску војску код Висанбура (5. јула 1744).

Ратне операције 1744. година мини|Европа 1748, након рата. Шлеска припада Пруској. Забринута због аустријско-британских успеха, Пруска је у августу 1744. прекршила Берлински мир из 1742. упадом у Чешку. Тако је почео Други шлески рат.

Са армијом од око 70.000 људи, Фридрих Велики је 16. септембра 1744. заузео Праг. Аустријска армија Карла Лотариншког (50.000) крајем октобра се код Маршовица сјединила са саксонским снагама (20.000). Вештим маневрисањем хабзбуршке трупе су угрозиле комуникације развучене пруске армије, која се у децембру повукла назад у Шлезију. Томе су допринеле лаке трупе и лака пешадија (пандури, крајишници, ловци и слободни одреди) у аустријској служби, запажени због своје борбености, покретљивости и искуства које су стекли у малом рату против Турака.

1745. година У пролеће 1745. Карло Лотариншки је са 63.000 војника и 120 топова напао Шлезију, али га је Фридрих Велики изненада напао и потукао код Хоенфридберга (4. јуна). Потучени Аустријанци и Саксонци повукли су се преко Лабе и Орлица у Чешку, где су водили двомесечни мали рат са Прусима и угрожавали им снабдевање. Пошто су Аустријанци били надмоћнији у том начину ратовања, пруска војска (око 23.000 људи) напустила је своје положаје код Лабе, повукла се ближе Судетима и сместила у логор код Штауденца. Аустро-саксонске снаге (око 39.000 људи) под Карлом Лотариншким кренуле су за Прусима. Њихов напад на пруски логор код Зора (30. септембра) завршио се поразом. И поред победе, Фридрих Велики се због ометања у снабдевању трупа повукао у Шлезију, а Аустријанци у логор на горњој Лаби, док се већина Саксонаца вратила у Саксонију, око Лајпцига. Кад је Карло Лотариншки са војском упао у Лужице, Фридрих Велики је у брзој контраофанзиви (23. новембра) поразио саксонски корпус Карлове војске и присилио га на повлачење у Чешку. Пруси под командом Леополда Десауског (око 30.000 људи) почели су 27. новембра офанзиву и потукли Саксонце (око 25.000 људи) у бици код Кеселсдорфа (15. децембра). Аустријанци и Саксонци су били принуђени на повлачење до чешке границе. Дрезденским миром (25. децембра 1745) завршен је други шлески рат, који је потврдио одредбе Берлинског мира из 1742.

Последице Пошто је Аустрија главнину војске под Карлом Лотариншким упутила на чешко ратиште, Баварци су у јесен 1744. успели да поврате целу Баварску. Тада су и Французи заузели Фрајбург и упали у Виртемберг. У Италији је шпанска војска преко Нице и Ђенове упала у Ломбардију, а Французи из Дофинеа у Пијемонт, али су се у октобру 1744. повукли преко Алпа у Савоју. Када је аустријска армија прешла у офанзиву у Баварској и потукла Французе код Пфафенхофена (15. априла 1745), баварски изборни кнез Максилилијан III Јозеф приморан је на сепаратни мир са Аустријом (22. априла 1745), чиме је Баварска избачена из рата.

Срби у Другом шлеском рату Велика сеоба Срба имала је за последицу да се велики број Срба нашао на територији Аустрије, пошто су били познати као храбри ратници, и прекаљени борци краљица Марија Терезија је одлучила да их искористи за рат против Пруске. Упркос исказаној храбрости и ратним подвизима након рата су српске заслуге заборављене, а српски захтјеви изиграни. Инспирисан узалудним страдањем Срба у овом рату Милош Црњански је написао књигу Сеобе.

Види још Први шлески рат

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Рат за аустријско наслеђе