Народно позориште у Лесковцу је професионална културна установа у Лесковцу. Позоришни живот у граду има традицију дугу преко 120 година, са кратким прекидима у раду. Налази се у Улици Косте Стаменковића број 22.
Историјат
Почеци (1896—1918) Прва позоришна представа у Лесковцу одиграна је 1896. године. Извела ју је дилетантска дружина „Грађанско Позориште Југ Богдан”, коју је основао тадашњи професор лесковачке Гимназије, књижевник Радоје Домановић. Први изведени комад био је „Бој косовски” од Матије Бана. Ова дружина је, међутим, престала да ради 1898. године, након одласка Домановића из Лесковца.
У наредним годинама, све до 1926, позоришни живот у граду се одржавао кроз повремена гостовања путујућих позоришних дружина из Београда, Ниша, Скопља, Зајечара и Шапца.
Међуратни период (1926—1941) лево|мини|Поглед на улаз у позориште Године 1926. у Лесковцу се оснива прво професионално позориште под називом „Лесковачко градско позориште”. Прва представа, „Смрт мајке Југовића”, одиграна је 10. октобра 1926. у сали хотела „Париз”.Златно доба Лесковца 1918-1941, Звонимир Шимунец, стр 26. Иако је ово позориште брзо престало са радом, позоришна активност се наставља.
18. новембра 1934. године оснива се „Академско позориште”, које је водио Бора Димитријевић. Прва представа овог позоришта, изведена 9. јануара 1935, била је „Обичан човек” Бранислава Нушића. „Академско позориште” је активно радило све до фебруара 1941. године, када је рад прекинут због Другог светског рата.
Послератни период и „Позориште без благајне“ Одмах након ослобођења Лесковца, 23. октобра 1944. године, основана је драмска секција која је убрзо прерасла у данашње Народно позориште.
Јединствени период у историји југословенског театра почиње 3. октобра 1970. Тада је Народно позориште у Лесковцу, на идеју редитеља Душана Михаиловића, постало једино позориште у Југославији које је радило **без благајне**, са слоганом „Позориште свих, позориште за све“. Улаз на представе био је потпуно слободан. Овај несвакидашњи експеримент привукао је пажњу јавности, а о лесковачком позоришту је 1973. године извештавао чак и Њујорк тајмс.Free Seats Are the Ticket to Success for a Troupe in Yugoslavia That Always Plays to SRO Crowds. nytimes.com JAN. 15, 1973
Зграда позоришта Данашња зграда Народног позоришта у Лесковцу је наменски објекат подигнут 1930. године као „Соколски дом”. Током 2014. године завршена је темељна реконструкција зграде, која је урађена по оригиналним нацртима из 1930. године, чиме је очуван њен аутентични изглед. Капацитет позоришне сале је 278 седишта.
Позориште данас У јануару 2024. године, након оставке Драгана Марјановића, за вршиоца дужности директора поново је именован глумац Станислав Грујић, који је већ био на тој функцији. Именовање је праћено одређеним контроверзама у јавности, укључујући протесте студената и грађана у марту 2024. због отпуштања техничког особља, што је привукло пажњу медија.
Позориште наставља са редовним репертоаром, који је у 2023. години обухватао 14 представа сопствене продукције и копродукције.
Награде и признања За свој рад, позориште је награђено високим друштвеним признањима, укључујући: Орден братства и јединства Вукова награда
Ансамбл позоришта је редован учесник и добитник бројних награда на Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”. 1985. године позориште је учествовало и на јубиларном 20. „Стеријином позорју” у Новом Саду.[ Repertoar]
У новијем периоду, позориште је било апсолутни победник Фестивала „Јоаким Вујић“ 2020. у Врању, а награде су освајале и представе „Пинокио“ (на фестивалу „Мали Јоаким“ 2021), „Сећање воде“ и „Стварање човека“.
Види још Лесковац Радоје Домановић Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић Списак позоришта у Србији
Референце
Спољашње везе
Народно позориште на сајту Града Лесковца
Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Култура у Лесковцу Категорија:Грађевине у Лесковцу Категорија:Основано 1896.