Емилијан (Кенгелац, Велика Кикинда, 3. јун 1807. — Вршац, 25. јун 1885) је био епископ Српске православне цркве на престолу вршачких владика.
Световни живот Епископ Емилијан је рођен у угледној банатској породици Кенгелац 3. јуна 1807. године у Великој Кикинди. Гимназију је завршио у Сегедину, права у Кежмарку, а богословију у Вршцу. По завршетку школовања три године је био гимназијски професор.
Монашки живот Под монашким именом Емилијан замонашен је у манастиру Беочину. Епископ далматински Пантелејмон (Живковић) рукоположио га је у чин ђакона, а затим је постављен за конзисторијалног бележника у Темишвару, с тим што је у овом граду предавао и веронауку на тамошњем лицеју. Епископ темишварски Пантелејмон (Живковић) произвео га је у чин архимандрита 9. децембра 1845. и поставио за старешину манастира Ходоша. Објавио је калуђер Емилијан 1839. године "Оду" (песму), епископу Темишварском Живковићу.Емилијан Кенгелац: "Песма његовом високопреосвјашченству високодостојнејшему господину Пантелејмону Живковићу", Нови Сад 1839. године
Епископски трон На положају архимандрита манастира Ходош остао је до 1853. године, односно до хиротоније за епископа вршачког 12. маја 1853. Епископ Емилијан спада у ред најревноснијих архијереја Карловачке митрополије деветнаестога века. Енергично је устао у одбрану православља у време установљења унијатске епископије у Лугошу, затим у очувању јединства Српске православне цркве у Аустроугарском царству, „па онда за држање српских вероисповедних школа у развојаченој Крајини посебце, на очување српске народне ивдивидуалности уопште"Митрофан Шевић, Епископи вршачке епархије, у: Шематизам Српске православне епархије вршачке за годину 1898, Вршац, 1899, 23..
Заправо, у време владике Емилијана владала је велика пометња на просторима Баната, који су насељавали и православни Срби и Румуни, до тада под окриљем Карловачке митрополије. У оваквим околностима дошло је до образовања румунске унијатске епископије у Лугошу у источном Банату, што је одвело један део румунског православног живља. Друго, ово је подстакло један део православних Румуна да се боре за издвајање засебне румунске православне епархије на овим просторима. И поред велике борбе владике Емилијана, политичке прилике у тадашњем Хабзбуршком царству утрле су пут издвајају Румуна из Карловачке митрополије 24. децембра 1864. године. На подручју источних делова Вршачког владичанства основана је румунска епархија са седиштем у Карансебешу. Вршачка епархија је овим потезом била веома окрњена, изгубивши велики простор на истоку.
Поред великих питања, епископ Емилијан бавио се и помно и другим питањима епархије. На пример, својим улогом од 4.000 форинти основао је фонд за свештеничке удове и сирочад вршачке епархије. За живота је основао "Кенђелчев фонд" намењен свештенству са капиталом од 12.000 ф."Застава", Нови Сад 1885. године
Епископ Емилијан умро је 25. јуна 1885. године у Вршцу и сахрањен у вршачкој Саборној цркви.
Референце
Литература
Историја Епархије вршачке
Категорија:Рођени 1807. Категорија:Умрли 1885. Категорија:Свештенство из Кикинде Категорија:Епископи вршачки Категорија:Сахрањени у Вршцу