Максим (Михаил Мануиловић, Арад — Темишвар, 7. фебруар 1838) био је епископ Српске православне цркве на престолу вршачких и темишварских владика.
Живот Рођен је као Михаил Мануиловић у Араду.
По завршетку богословских наука био је парох и окружни протопрезвитер великоварадски. Течно је говорио латински, мађарски, немачки и румунски језик. Замонашен је 18. септембра 1819. године у манастиру Крушедолу од архимандрита Димитрија (Крестића) добивши име Максим."Српски сион", Сремски Карловци 30. мај 1899.
Затим је до 1824. године архимандрит у манастиру Хопову."Сербске летописи", Будим 1824. Изабран је по молби народа Арадске епархије за епископа 1824. године."Српски сион", Сремски Карловци 17. март 1896. Посвећен је за епископа вршачког 21. јануара 1829. године. Темишварски адвокат Георгије Милутиновић посветио му је поздравну оду, објавивши је исте године на латинском језику у Темишвару.Милутиновић Георгије: "Carmen quod illustrissimo ac reverendissimo domino domino Maximo Manuilovits", Темишвар 1829. Као епископ вршачки"Сербска пчела", алманах, Будим 1832. унапредио је 1830. године богословију у Вршцу. Из Вршца је премештен у Темишвар 18. децембра 1833. године, да буде владика темишварски.Српски сион", Сремски Карловци 31. мај 1905.
Умро је као владика 7. фебруара 1838. године у Темишвару"Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године и сахрањен у Световазнесенском храму у Темишвару.
Референце
Литература
Историја Епархије вршачке
Категорија:Умрли 1838. Категорија:Арађани Категорија:Срби у Румунији Категорија:Епископи вршачки Категорија:Епископи темишварски