Јосиф (Јосиф Јовановић Шакабента, Ириг, 1743 — Темишвар, 31. децембар 1805) је био епископ Српске православне цркве на престолу горњокарловачких и вршачких владика.

Живот Епископ Јосиф рођен је око 1743. године у Иригу од оца Андрије, свештеника, млађег брата патријарха Арсенија IV (Јовановића Шакабенте). Поп Андрија је прота у Иригу 1747. године, а умро 1759. године. Јовановићи - Шакабенте, браћа Арсеније патријарх, Андрија и Пешко са својим члановима породице, добили су мађарско племство 11. септембра 1746. године."Српски сион", Сремски Карловци 30. мај 1899.

За ђакона је рукоположен 25. децембра 1758. године, на Ускрс 1760. произведен је за протођакона, а 1770. на Велики четвртак за архиђакона. Сва производства извршио је епископ, односно митрополит Јован (Ђорђевић). За презвитера га је рукоположио, а потом произвео у чин протосинђела 1774. године митрополит Викентије (Јовановић Видак).

Исте године, 19. октобра, замонашен је у дворском манастиру Раковцу од епископа темишварског Мојсија (Путника), а у присуству двојице архијереја: вршачког Викентија (Поповића) и горњокарловачког Петра (Петровића). 1. новембра исте године митрополит га је произвео у чин архимандрита.

Архијереј За епископа пакрачко-славонског и целога Ђенералитета вараждинског хиротонисао га је у Карловцима митрополит Мојсије (Путник) 31. јула 1781. године. Један од првих и најважнијих послова, који је нови пакрачки епископ имао да изведе, било је сузбијање уније, јер је она баш у то време почела нову и врло живу акцију у Вараждинском генералату.Др Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, Нови Сад, 1930, 164.

Приликом своје посете парохијама у Вараждинском генералитету 1782. године епископ Јосиф је све преварене Србе примио натраг у православље и „предузео је енергичне кораке да се свима унијатима, који се кају, дозволи повратак у православље. Сада је наступило велико гоњење свих који су изјавили да се враћају у православље и почетком 1783. године биле су их пуне тамнице, нарочито у Беловару“.Др Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, Нови Сад, 1930, 166. За непуне три године епископ Јосиф је у Славонији заорао дубоку бразду. Од свештенства је „тражио да поучавају свој народ у истинама вере и морала“Др Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, Нови Сад, 1930, 168. и посебну пажњу је посветио тајни исповести, те је духовницима дао посебна упутства. С обзиром на већи број капелана у епархији, регулисао је односе између парохијских свештеника и капелана. Плодан рад је прекинут премештајем епископа Јосифа у Епархију бачку,"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1906. где се задржао две године (1784-1786). Инсталиран је за бачког дијецезана, од стране вицеишпана бачког Јосифа Ковача и епископа Пакрачког Павла Авакумовића, 25. априла 1784. године."Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 193?

Своје организаторске способности епископ Јосиф показао је и у Вршачкој епархији"Српски сион", Сремски Карловци 29. јул 1907. и много шире. По својој молби премештен је 1786. године за епископа Вршачког. У Вршцу је основао нижу гимназију (граматикалну школу) и поред ње интернат. Обновио је 1793. године манастир Месић, који је био порушен од Турака, а Вршцу је издејствовао статут слободног краљевског града. Као учесник Темишварског сабора 1790. године борио се за успостављање Српске војводине. Добио је 1791. године наслов краљевског конзилијара а 1792. године са осталим православним епископима - члан и "магнат" сабора мађарског."Српски сион", Сремски Карловци 1899.

Умро је у Вршцу 31. децембра 1805. године и сахрањен у Саборној светониколајевској цркви у Вршцу, у лађи, под амвоном.

Референце

Литература

Спољашње везе Историја Епархије вршачке

Категорија:Рођени 1743. Категорија:Умрли 1805. Категорија:Ирижани Категорија:Епископи пакрачко-славонски Категорија:Епископи бачки Категорија:Епископи вршачки Категорија:Сахрањени у Вршцу