Аркараганти () или Слободни Сармати () били су владајући слој () Сармата који је због побуне зависног становништва () Лимиганата био принуђен да се сели из низије око доњег тока Тисе и склања на територију Римског царства, где су добили простор за становање од цара Константина.
Етимологија
Једини извор у ком је име владајуће класе Сармата очувано у свом изворном облику јесте Јеронимова Хроника.
По Томашеку, оно је иранског порекла и значи „они који воде рат“. По Вернадском, реч је о сложеници, чија се прва компонента (Arcarag-) „у сваком случају мора објаснити посредством осетинског језика“ јер на осетинским äqäräg значи нечујан, тих, потиштен, занемео, док је друга (Antes) идентична Јорданесовом и Прокопијевом облику имена Анта. Према овом тумачењу, Аркараганти би били „занемели Анти“. Објањење имена „занемели Анти“ Вернадски налази у причи Амијана Марцелина. Пошто су поражени од Римљана, Сармати су од истих затражили заштиту.
Вернадски подсећа да у осетинском језику постоји једна клетва, која одговара овој причи: „издао те глас“! (äqäräg fäu!).
Распрострањеност
Код Птолемеја је међуречје Дунава и Тисе означено као област Јазига. Тај податак је навео неке научнике (Шухард, Шмид и Домашевски) на закључак да су Лимиганти и Аркараганти живели управо овде. Хајнрих Кипер им је „због истоветности тла“ приписивао и „велики део простора источно од Тисе“, али се касније држао (као и Рихард Кипер) Птолемејевог податка. По Пачу, на претпоставку да су се Јазиги, барем касније, после свог јачања у новом станишту, проширили изван Међуречја, односно на исток (пошто су запад и југ до каснијег времена били непрекидно у римским рукама) не указује само истоветност обе стране Тисе, него и у великој мери и бројност Јазига. О томе сведоче и подаци из времена сукоба између Аркараганата и Лимиганата. Више од 300.000 Аркараганата је пребегло на римско тло. Ни број оних који су пребегли Виктовалима није био безначајан, пошто су касније под новим краљем помогли Римљанима у борби против Лимиганата. Обе групе су биле бројно инфериорне у односу на Лимиганте. Уз то, треба додати и оне Јазиге, које револуција није захватила, а који су, с обзиром да су практиковали лов на људе, исто тако располагали робовима и били тако моћни да су, као и ослобођени Лимиганти, упркос губицима и даље пустошили римске провинције. Међутим, не треба веровати свему што пише у изворима, нити доносити претеране закључке. Провале номадских народа су се обично сводиле на брзе, изненадне препаде мањих одреда, а бројка од 300.000 Аркараганата је вероватно претерана. У сваком случају, поставља се питање да ли је низија између Дунава и Тисе тада могла пружити довољно средстава за живот толиком броју људи са слободом кретања, утолико више што је код њих неговано и коњогојство. Узрок све чешћих упада Јазига у римске провинције Панонију и Мезију вероватно није била само склоност ратовању и пљачки (а касније и притисак Германа), него делимично и ограниченост животног простора и пренасељеност.
Види још Лимиганти
Напомена
Референце
Литература и извори
Извори
Литература
Категорија:Сармати