Опачица је рјечица понорница у Источној Херцеговини која протиче кроз Дабарско поље на подручју општина Берковићи и Билећа, (Република Српска, Босна и Херцеговина). Укупна дужина њеног површинског тока износи око 14 километара, а заједно са сусједном рјечицом Вријеком чини главни водоток Дабарског поља.
Извор, ток и ушће Ријека извире на подручју Трусинског поља, одакле се подземно и површински креће према Дабарском пољу. При уласку у Дабарско поље, код мјеста Потком и у близини пећине Ратковаче, формира истоимени водопад Опачицу, висок преко 150 метара, који представља један од највећих природних водопада у регији. У сушном дијелу године ријека има изражен периодични карактер и често пресуши. Свој површински ток дужине око 14 километара завршава на подручју Дабарског поља, гдје њене воде пониру кроз сложени систем крашких понора и еставела (првенствено преко понора Пониква и Кутских јама). Природним путем, подземне воде Опачице показују хидролошку бифуркацију, прихрањујући изворе Брегаве и систем ријеке Требишњице. Након изградње савременог хидроенергетског система „Горњи хоризонти”, воде које пониру у Дабарском пољу и оне које отичу изграђеним каналима, одводе се кроз хидротехничке тунеле преко Фатничког поља право у акумулацију Билећко језеро. С обзиром на то да су воде Опачице дио ширег крашког слива Требишњице и подножја Јадранског мора, ријека у потпуности припада Јадранском сливу.
Хидрографске карактеристике и извори Опачица нема један константни извор, већ се формира спајањем вода из неколико периодичних крашких врела која избијају на сјеверозападном ободу Дабарског поља, непосредно испод падина брда Трусине. Главно хидролошко храњење ових извора долази ретроградним путем — подземним крашким каналима из простора Невесињског поља, које се налази на вишој надморској висини (Хидролошки систем „Горњи хоризонти”). Када ниво подземних вода у крашком масиву пређе критичну тачку усљед интензивних јесењих киша, извори Опачице нагло „прораде” и за свега неколико часова могу формирати ток велике водности.
Рељеф и геоморфологија тока Ријека тече правцем сјеверозапад—југоисток дуж сјеверног и сјевероисточног обода Дабарског поља. Корито Опачице је релативно плитко и природно нерегулисано. Протичући кроз плодне наплавне равнице, ријека образује благе меандре.
Највећа геоморфолошка и туристичка атракција Опачице налази се на локалитету Потком, у непосредној близини пећине Ратковаче. На овом мјесту, усљед преливања вишка воде преко оштрих кречњачких стијена на ободу поља, формира се монументални водопад висине преко 150 метара. Током зимских продора хладног ваздуха са сјевера, долази до комплетног замрзавања водопада. Овај феномен формира џиновску ледену завјесу која спада у ред највећих и најатрактивнијих природних заједница леда у Источној Херцеговини.
Систем понора и подземни ток Након отприлике 14 километара отвореног површинског тока, Опачица стиже до јужног и југоисточног дијела Дабарског поља, који се налази на нижој коти. На том простору ријека завршава свој површински пут и губи се у низу крашких пукотина, каверни и еставела, познатих као понори Опачице и завршава у Билећком језеру.
Хидролошки проблеми, поплаве и утицај на микроклиму Због чињенице да крашки понори у јужном дијелу поља имају ограничен капацитет гутања воде (нарочито када се запуше наносом или када су подземни канали већ презасићени), Опачица и Вријека узрокују редовна сезонска плављења Дабарског поља. У периодима максималног водостаја (најчешће у децембру и јануару), Опачица се излијева из корита и плави површину од преко 10 до 12 квадратних километара плодног земљишта.
Види још Дабарско поље Потком Билећко језеро Берковићи Брегава Требишњица
Референце
Литература
Категорија:Географија Берковића Категорија:Дабарско поље Категорија:Ријеке Републике Српске Категорија:Понорнице