десно|безоквира|237x237п Музе () су, према вјеровању старих Грка, ћерке врховног грчког бога, Зевса, и Мнемосине, богиње поезије, уметности и науке. Има их девет.
O музама Музе су заштитнице различитих духовних активности човека. Живеле су на Олимпу и вођа им је био Аполон. Оне су кћери Зевса и Мнемосине. Има их 9 и надахњују сликаре, вајаре, књижевнике.
Музе су божанске сестре из митологије старих Грка, кћери врховног бога Зевса и богиње памћења Мнемосине. Познатије су и под именом Пијериде, зато што су рођене у области Пијерија на северним обронцима Олимпа. Припадају нижим божанствима Старих Грка и најчешће се сматрају богињама науке и уметности. Поред Олимпа, Музе бораве и на планини Хеликону у Беотији, где је пронађено њихово светилиште са позориштем. Број Муза, њихова имена и функција нису били потпуно одређени и јединствени у митолошкој традицији. Првобитно је поштована једна или три Музе, а касније се обично сматрало да их има девет. Њихова имена наводи Хесиод у Теогонији, позивајући их да му дају ловорову гранчицу као симбол његовог песничког позива и да га надахну даром за певање (надахнуће, ентузијазам). Поред Хесиода, и Хомер своју песничку инспирацију дугује Музама; он призива једну Музу на почетку Илијаде и Одисеје, али каже да су оне на Олимпу забављале богове својом песмом, док је њихов вођ Аполон свирао у формингу. Он диригује њиховом песмом крај извора Хипокрене на Хеликону (Пегаз). Према смртницима, који би се с њима надметали у певању, Музе су биле немилосрдне. Тако су трачком пјеснику Тамирису одузеле вид и способност певања, а осветиле су се и Сиренама, које су, побеђене, остале без крила и сурвале се у море. Култ Муза је веома стар и претходи епском песништву старих Грка. Касније тај култ више припада песницима и филозофима него народним веровањима. У хеленистичко доба су Музе схватане као персонификација највиших интелектуалних и уметничких делатности човекових и свака муза је добила неку специфичну функцију: Калиопа, Клио, Еутерпа, Талија, Мелпомена, Терпсихора, Ерато, Полихимнија и Уранија. Крајем средњег века је оживела и инвокација Муза у песничким делима (Данте, Милтон). У ренесанси и касније, све до најновијег доба, Музе се повремено јављају у књижевности као персонификација силе која надахњује песнике.
Музе У ликовним уметностима приказују се као девојке с различитим атрибутима. Талија ( [-{Thália}-]) – муза комедије (бршљанов венац, комична маска) Уранија ( [-{Úrania}-]) – муза астрономије (глобус) Мелпомена ( [-{Melpoméni}-]) – муза трагедије (венац винове лозе, трагична маска) Полихимнија ( [-{Polímnia}-]) – муза религијске и озбиљне поезије (без атрибута, каткад свитак) Ерато ( [-{Erató}-]) – муза љубавне лирике (инструмент са жицама) Калиопа ( [-{Kalliópi}-]) – муза епског песништва и елегије (воштана плочица, свитак, писаљка) Клио ( [-{Klió}-]) – муза историје (воштана плочица, свитак, писаљка) Еутерпа ( [-{Evtérpi}-]) – муза музичке уметности (двојнице) Терпсихора ( [-{Terpsihóri}-]) – муза играчке вештине и хорског певања (лира и плектрон)
Постоји веровање да ко понови имена муза овим редом не може да погреши, зато што почетна слова имена муза на латинском (овим редом) дају израз:
-{Tum Peccet}-, што значи: нека греши, или тада нека греши.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Историја муза Грчка митологија: Музе
* Категорија:Зевсова дјеца Категорија:Богиње плеса